Brzi prsti

Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email
Uostalom (i ne osvrćući se na navedene sumnje), to da su brzi prsti, blago rečeno, problematični potvrdio je čak i za premijerku i Vladu po svim pitanjima nesporni, vrhunski autoritet predsednik Vučić.
Foto: Peščanik
Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email

Ovaj članak može da se sluša Poslušajte tekst koji slijedi u nastavku

Nedavno je premijerka Ana Brnabić u Novom Sadu pompezno, pred mnoštvom TV kamera novim vlasnicima prvih stanova izgrađenih za pripadnike snaga bezbednosti u novosadskom naselju Jugovićevo uručila ključeve.

Reč je o stanovima koji su u okviru posebnog programa Vlade, po izuzetno povoljnoj privilegovanoj ceni od 500 evra po metru kvadratnom rezervisani za prodaju pripadnicima snaga bezbednosti, kao specifičan znak zahvalnosti za to što se zbog njihovog rada, kako je premijerka i tom prilikom rekla, „svi osećamo bezbedno i sigurno“.

Ubrzo nakon premijerkine novosadske predstave, na sajtovima za oglašavanje nekretnina pojavili su se oglasi za izdavanje nekih od ovih stanova. Stanovi koje su bezbednjaci kupili po povlašćenoj ceni od 500 evra po kvadratu već se izdaju za 200, pa i do 350 evra mesečno. Takvih će po svoj prilici (Brnabić je rekla da je „prodato svih 2.000 stanova iz prve faze, a da se očekuje početak druge“) biti i znatno više.

Ovo je otvorilo neka pitanja pravne i moralne prirode na koja su novinari potražili odgovore od vlasnika stanova koji ih nude na izdavanje. Neki od novih vlasnika su odgovarali u stilu „to je sada moj stan i mogu i da ga zapalim ako hoću“, u većini nisu uopšte želeli da razgovaraju o tome ili su samo rekli da ne rade ništa protivzakonito.

I zaista nema mnogo smisla da javnost od njih traži i očekuje odgovore. Odgovore, i to odavno, duguju Vlada i premijerka. Posebno se nameće, ostavljajući trenutno po strani sofisticirano pitanje (ne)ustavnosti ovakve akcije, jedno prizemno pitanje – kako je moguće da su, umesto po osnovu rezultata bodovanja raznih relevantnih kriterijuma (inače uobičajenog u svim sličnim prilikama), pripadnici službi bezbednosti dobijali mogućnost da jeftino kupuju stanove u banalnoj igri na sreću – ko se prijavi prvi?

Svojevremeno, kada je premijerka Ana Brnabić lansirala tu bizarnu ideju kolokvijalno nazvanu „brzi prsti“ rekla je, verovali ili ne, da je to „najbolji i najtransparentniji način da se odredi ko će dobiti stan“, da nije čula „nijednu kritiku ovog sistema“, a novinare je pozvala da predlože bolji način rangiranja.

Zar zaista i bez pomoći novinara Vlada i premijerka nisu mogli da predvide šta će ovakav sistem imati za posledicu? Da će umesto za rešavanje egzistencijalnih problema stanovi služiti za sticanje ekstra dohotka. Ili, gore od toga, da će mnogi iz starog kadra, neki čak pred penzijom, i dalje biti podstanari, a neki sveže zaposleni postati vlasnici jeftino kupljenih luksuznih stanova. Da će sistem omogućiti brzim samcima da kupe stanove od 80 kvadrata, dok će neke porodice bezbednjaka ostati u garsonjerama, malim stanovima od 50 kvadrata ili i bez njih.

I povrh i pre svega toga, morali bi, ako je to uopšte moguće, otkloniti javno iznete sumnje o načinu na koji su stotine stanova bez konkursa i liste prioriteta dodeljene onima koji se prvi prijave putem interneta – sumnje da su informaciju o dodeli stanova, odnosno poziv da se prijave, zaslužni članovi SNS-a imali pre ostalih radnika MUP-a, pa je tako „sve za čas planulo“.

Uostalom (i ne osvrćući se na navedene sumnje), to da su brzi prsti, blago rečeno, problematični potvrdio je čak i za premijerku i Vladu po svim pitanjima nesporni, vrhunski autoritet predsednik Vučić.

„Smatram da je Ana napravila nenamernu grešku i rekao sam joj to i još nismo načisto da li je greška ili nije, ali ja mislim da moramo da imamo načisto to, da ispravimo“, rekao je još pre pola godine Vučić. „Mi smo, da bismo izbegli manipulacije i nameštanja i komisije koje bi radile 100 godina, rekli – prvih 1.000 kojih se prijave dobijaju stanove. I sad neki ljudi sa 20 ili 30 godina staža u organima bezbednosti samo zato što nisu umeli da kliknu ili nisu umeli da organizuju decu ili nekoga da kliknu brže od nekog drugog, ne mogu da imaju rešeno stambeno pitanje. Moraćemo tu stambenu izgradnju, naročito u Beogradu, ali i Novom Sadu da bukvalno udesetostručimo i da ljudima izađemo u susret“.

Nije verovatno da će Vlada i premijerka propustiti da postupe po sugestiji predsednika. Realno je dakle očekivati da se izgradnja stanova koji se dodeljuju po privilegovanim uslovima, a bez ikakvih objektivnih kriterijuma, ne samo nastavi već „udesetostruči“. Što znači da će Vlada, kao što je inače i navikla, i probleme izazvane neozbiljnom, neodgovornom i improvizatorskom idejom o brzim prstima rešavati tako što će lokalne samouprave i građane, one koji tu gradnju zapravo finansiraju, nastaviti i dalje, samo još jače da vuče za nos.

Čitajte više