Izdaja u bliskim odnosima i kako je prevazići

Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email
Briga o sebi, svom fizičkom i mentalnom zdravlju uvek je neizostavni deo oporavka.
Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email

Ovaj članak može da se sluša Poslušajte tekst koji slijedi u nastavku

Poverenje se može definisati kao volja osobe da prikaže, otvori svoju ranjivost drugoj osobi. Ovakav stav bazira se na uverenju da će druga osoba odgovoriti dobronamerno, brižno, podržavajuće. Poverenje i izdaja su povezani, nalaze se u korelaciji, kako je izdaja zapravo povreda poverenja kroz osobu koja je poverenje ukazala. Način na koji će izdaja uticati na povređenu osobu ne zavisi samo od forme izdaje, već i od ličnosti povređene osobe i njenih emocionalnih odgovora. Rane koje izdaja nanosi mogu biti bolne i aktivirati se i u odnosima sa drugim ljudima.

Izdaja predstavlja osećaj povređenosti namernim postupcima osobe od poverenja. Uobičajene forme izdaje ogledaju se u bolnim razotkrivanjima poverljivih informacija, nedostatku lojalnosti, prevari, lažima, ali i u različitim formama nasilja. Efekti izdaje uključuju šok, gubitak i žalovanje, patološku preokupiranost određenim temama ili nepoverenjem, sumnje u sebe, sliku o sebi, gubitak samopouzdanja, ljutnju. Mogu uzrokovati značajne promene u životu osobe koja je doživela izdaju. Osobe koje izdaju dožive kao traumu, u riziku su od razvoja anksioznosti, opsesivno-kompulsivnih poremećaja i postraumatskog stresnog poremećaja. Javlja se takozvana mentalna kontaminacija sadržajima koji su vezani za izdaju, a osoba koja je počinila izdaju postaje izvor ove kontaminacije.

Emocionalna reakcija na izdaju

Emocionalni uticaj ogleda se u pojavi negativnih emocija. Prekršen je psihološki ugovor između dve osobe, zasnovan na poverenju i očekivanju da obe strane ispune svoje obaveze ka odnosu koji neguju. Kada je ovakav ugovor prekršen pod nefer okolnostima, povređena strana doživljava snažan osećaj kršenja ugovora, gotovo nasilje. Osećaj sigurnosti je takođe izuzetno poljuljan, kako sam ugovor i očekivanja od druge strane idu i u pravcu zaštite. Dužni smo da kroz ovu psihološku i emocionalnu povezanost štitimo jedno drugo. Razočaranje, uznemirenost, javljaju se kao primarna emocionalna reakcija, osim ukoliko izdaja nema snagu traume. Zatim nastupa ljutnja zbog nefer okolnosti. Nakon toga se može javiti stid zbog ukazanog poverenja koje je zloupotrebljeno. Dakle emocije se kreću na sledeći način: razočaranje ili šok, ljutnja, stid.

Kako povređeno poverenje utiče na druge relacije?

Istraživanja pokazuju da kada je jednom povređeno poverenje, veoma ga je teško vratiti na nivo koji je postojao ranije, pre kršenja pomenutog psihološkog ugovora. Kako se kasnije razvija odnos: postoji kontrafaktno razmišljanje. Takvo razmišljanje vodi osobu ka mislima koje govore da se povreda ne bi ni dogodila da nije previše verovala drugoj osobi. Drugi značajan faktor je sama osoba, odnosno emocije koje se aktiviraju kod svakoga od nas u ovakvim situacijama. Naš emocionalni sistem služi kao veoma važan motivacioni sistem. Emocije se aktiviraju, uzdižu i pokreću ljudske reakcije, pokreću pažnju ka značajnim tačkama u okruženju.

Emocionalno stanje osobe u vreme povrede redefiniše ceo događaj. Osobe koje imaju poteškoća u regulaciji sopstvenih emocija mnogo češće ulaze u nepoverenje sa drugim ljudima nego osobe koje imaju kontrolu nad svojim emocionalnim reakcijama.

Izdaja se može dogoditi u detinjstvu, od strane roditelja ili druge bliske osobe, kao i kasnije u životu, u drugim značajnim emocionalnim odnosima, kao što je partnerski ili prijateljski odnos. Kada je reč o detinjstvu, izdaja se prihvata jer potrebe deteta zavise od roditelja, potreba za ljubavlju i zaštitom. Ovakav model, ostajanje u odnosu koji je prošao kroz izdaju, može se nastaviti i kasnije u životu, čak i sa uverenjem da će se nove izdaje događati.

Ovakvo prihvatanje postepeno degradira sliku o sebi, samopouzdanje, kompletno emocionalno funkcionisanje i sposobnost formiranja bliskih emocionalnih odnosa sa drugim osobama. Obično je reakcija na izdaju odgurivanje osobe koja povređuje, međutim, kada je situacija takva da postoji zavisnost od te osobe, relacija opstaje uprkos izdaji i nosi rizik da bude toksična, izvor pomenute mentalne kontaminacije. Osoba je na neki način primorana da nastavi uprkos izdaji, bez mogućnosti da adekvatno procesuira traumatsko iskustvo.

Izdaja u partnerskim odnosima obično se dešava u formi izvanpartnerske veze. Može pokrenuti odgovore kao što su nisko samopouzdanje i samopoštovanje, ljutnja, krivica, poteškoće u kontrolisanju emocija, intruzivne misli koje se baziraju na detaljima prevare, sumnjičavost, anksioznost, depresija, fizičke simptome, kao što su insomnia, bolovi u telu, problem sa stomakom. Izdaja može ostaviti osobu sa pitanjem kako će kasnije u životu sa drugim emocionalnim odnosima, da li će njene emocionalne potrebe ikada biti zadovoljene.

Kako prevazići izdaju

Bez obzira na to iz koje relacije izdaja dolazi, teško je, ali ne i nemoguće povratiti poverenje u sebe, život i druge ljude. U slučajevima izdaje koja dolazi iz partnerskog odnosa, problemi sa poverenjem mogu dugo opstajati zajedno sa sumnjama u sebe. Ukoliko je reč o izdaji koja nosi oblik traumatskog iskustva iz detinjstva, uspomene i osećanja se mogu izdizati na površinu pokrenute sličnim događajima, takozvanim trigerima. Potiskivanje ovih osećanja ne pomaže, naprotiv, samo komplikuje bol, odnos ka sebi i poverenje u život.

Put oporavka je potpuno jedinstven za svaku osobu i ne treba očekivati da postoje uobičajene vremenske odrednice ili načini na koje se neko sa izdajim može nositi.

Prihvatanje umesto izbegavanja, potiskivanja, svakako je od pomoći. Bolni događaji se ne mogu izbrisati, neće nestati ako se potiskuju, već će se rasprsnuti na sve segmente života. Bol koja se aktivira kroz oporavak, u sigurnom, psihoterapijskom okruženju, je intenzivna, ali kratkotrajna, obezbeđena od dodatnih povreda.

Isto tako, bolne emocije su sastavni deo života i ne treba ih maskirati. Stid, poniženost, bes, žalovanje, samo su jedan deo normalnog emocionalnog odgovora na povredu. Prirodan odgovor je pokušaj da se ove neprijatne emocije suzbiju, potisnu, ali što se više potiskuju, to ih je teže kontrolisati, kao da se samostalno otimaju i izlaze u svest bez kontrole. Jasno imenovanje emocija uvek pomaže suočavanju sa njima i normalizovanju, čime osoba ostaje u emocionalnoj kontroli.

Kada je reč o izdaji u partnerskom odnosu, umesto zatvaranja u krug samokriticizma, sumnji u sebe i partnera, korisnije je istražiti i razotkriti uzroke iza problema, kao što su nedostatak jasne i otvorene komunikacije, intimnosti, neusklađeni sistemi vrednosti para i sl. Izdaja u partnerskom odnosu je uvek nezdravi mehanizam odbrane na realne probleme u odnosu.

Traženje podrške, otvaranje povrede pred svedokom nikada nije lako. Poverenje je obično poljuljano i u odnosu na druge ljude, strah od stigme, posebno kada je reč o traumi iz detinjstva je veliki, strah od suočavanja sa traumom kroz ideju da jednom rečena pred svedokom, postaje realna i kao takva mnogo teža. Osim otvaranja u psihoterapijskom setingu, deo izlečenja je i otvaranje sa značajnim drugima. Prijateljima i porodici je moguće jasno reći kada podela označava samo potrebu za deljenjem, a kada potrebu za podrškom, savetom.

Psihoterapijki odnos je zasnovan na poverenju i može biti prvi siguran odnos koji se kao takav doživljava nakon uzdaje. Dalje, radom na sebi se preispituju teška osećanja samooptuživanja, krivice, ponovo se gradi, a zatim i osnažuje slika o sebi, uče se zdrave strategije za nošenje sa teškim emocijama.

Briga o sebi, svom fizičkom i mentalnom zdravlju uvek je neizostavni deo oporavka.

Čitajte više