Hiljade migrantske dece u prenatrpanim centrima u SAD

Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email
Advokate i borce za ljudska prava posebno zabrinjavaju masovna skloništa sa stotinama kreveta naguranih jednih pored drugih.
Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email

Više od 20.000 dece migranata u Sjedinjenim Američkim Državama nalazi se u prenatrpanim centrima za njihov smeštaj, dok nastavlja da se povećava broj privedenih migranata na američko-meksičkoj granici, u jednom od najvećih izazova administracije predsednika Džoa Bajdena, pišu svetski mediji.

Bez zagarantovanog pristupa obrazovanju, rekreaciji ili pravnom savetu

Bajdenova administracija drži desetine hiljada dece u mreži od oko 200 objekata u dvadesetak saveznih država, među kojima je i pet centara s više od 1.000 dece, ističe Asošiejtid pres.

Poverljivi podaci do kojih je došao AP pokazuju da se broj migrantske dece pod nadzorom američke vlade u poslednja dva meseca više nego udvostručio, na oko 21.000 dece ove nedelje, od ranog doba do tinejdžerskog uzrasta.

U jednom takvom centru u vojnoj bazi u El Pasu u Teksasu nalazi se više od 4.500 dece, ukazuje AP, dodajući da advokati i stručnjaci za javno zdravlje kažu da su neki od tih centara bezbedni s odgovarajućom negom, ali da je u drugim ugroženo zdravlje i bezbednost dece.

U okviru plana američke vlade za smeštaj hiljada dece koja prelaze granicu iz Meksika koristi se i desetak nelicenciranih objekata u vojnim bazama, stadionima i kongresnim centrima koji zaobilaze državne propise i koji ne zahtevaju tradicionalni pravni nadzor. U tim objektima deci nije zagarantovan pristup obrazovanju, rekreaciji ili pravnom savetu.

Po pitanju smeštaja migrantske dece sadašnja administracija je transparentnija nego Trampova, ističe AP. Ipak, Ministarstvo zdravlja i socijalnih usluga je primalo izveštaje o zlostavljanjima zbog čega je nekolicina ljudi koji rade u tim centrima po ugovoru otpušteno.

Ministarstvo je odbilo da kaže da li postoje neki standardi koji se zakonski mogu nametnuti za brigu o deci u vanrednim centrima ili kako se oni nadziru, navodi AP, ukazujući da je Bajdenova administracija dozvolila veoma ograničeni pristup medijima u tim centrima pozivajući se na pandemiju COVID-19 i restrikcije u vezi s privatnošću.

Advokate i borce za ljudska prava posebno zabrinjavaju masovna skloništa sa stotinama kreveta naguranih jednih pored drugih. U takvim objektima deca mogu biti izolovana, pod manjim nadzorom i bez osnovnih usluga, ukazuje AP, navodeći da je otkrio da oko polovine ukupne migrantske dece zadržane u SAD spavaju u skloništima sa više od 1.000 druge dece.

Neki od tih objekata koji rade po ugovorima već se suočavaju sa sudskim postupcima zbog navoda da su deca bila fizički i seksualno zlostavljana u skloništima u vreme Trampove administracije, dok neke nove kompanije koje pružaju smeštaj imaju malo ili nimalo iskustva u radu s decom migrantima.

Tokom 2019. godine, federalna vlada je držala skoro 70.000 dece u sistemu skloništa s ugovorima, masovnim pritvornim centrima i u hraniteljskim porodicama, a očekuje se da će ove godine taj broj biti još veći.

Promena s dolaskom Bajdena

Preko granice s Meksikom bez pratnje roditelja većinom dolaze dečaci tinejdžeri koji u SAD imaju članove porodice koji su već imigrirali, ukazuje BBC.

U zemljama Latinske Amerike odakle dolazi većina migranata u nasilnim i siromašnim zajednicama šire se glasine o “otvorenoj granici” SAD, kažu stručnjaci. Mnogi migranti, kako navodi britanski javni servis, sugerisali su da ih je izborna Bajdenova pobeda na Trampom, koji je obećavao suzbijanje imigracije, navela na odluku da krenu na opasan put.

Stručnjaci kažu da su razlozi za migraciju različiti. Siromaštvo, kriminalne bande i prirodne katastrofe poput uragana u Hondurasu neki su od razloga zbog kojih migranti mogu da osete pritisak da odu iz svoje zemlje, pri čemu je i gubitak radnih mesta usled pandemije možda doprineo povećanom dolasku migranata u SAD.

Prethodna administracija je prema takozvanom Članu 42 iz zakona o zdravstvu zbog pandemije automatski deportovala sve migrante koji su uhvaćeni kako ilegalno prelaze granicu. Bajdenova administracija primenjuje tu uredbu na sve odrasle osobe i porodice, ali ne i na decu koja dolaze bez pratnje starijih.

Neki kongresmeni u Vašingtonu, kako navodi BBC, upiru prstom u uzrok neprekidnog rasta broja migranata. “Ne možete da ne primetite da se promenila administracija i došlo do naglog porasta”, rekao je republikanski senator Bil Kesidi, ponavljajući tvrdnje republikanaca da su Bajdenova obećanja o reformama u vezi s imigracijom podstakla rast broja migranata.

Najviše privođenja na granici u poslednjih 20 godina

Američka agencija za carine i zaštitu granica u aprila je privela 178.622 ljudi duž granice s Meksikom, što je najveći broj privođenja u makar dve decenije, ističe Njujork tajms ukazujući na podatak da je broj privedenih imigranata na jugozapadnoj granici SAD u aprilu porastao 12. mesec zaredom.

Bajdenovo obećanje humanijeg pristupa imigraciji nego u Trampovo vreme dalo je nekim migrantima, od kojih mnogi beže iz teških ekonomskih uslova u Meksiku i Centralnoj Americi, nadu da će možda moći lakše da uđu u SAD, ukazuje Njujork tajms.

Iako je Bajden obećao ukidanje neke od Trampovih mera, on je takođe pozvao imigrante da ostanu kod kuće i dao je više ovlašćenja službenicima agencije za carine i zaštitu granice da vrate imigrante po protokolima uvedenim za borbu protiv korona virusa.

Ipak, ukazuje Njujork tajms, poslednji podaci posle porasta broja migrantske dece ove godine doveli su u pitanje Bajdenovu imigracionu politiku.

Manje privedene dece i porodica

S druge strane, ukazuje Volstrit džurnal, broj migrantskih porodica i dece bez pratnje koji su ilegalno prešli granicu opao je u aprilu prvi put posle skoro godinu dana.

Agenti za carinu i zaštitu granica priveli su 48.226 migranata koji su putovali kao porodice i 16.933 dece koja su bila sama. Broj privedenih u obe grupe pao je za oko 10 odsto u poređenju s martom.

Broj odraslih koji su prelazili granicu takođe je verovatno manji od ukupnog broja privedenih, jer mnogi pokušavaju više puta da pređu granicu pošto su prethodno uhvaćeni i vraćeni u Meksiko.

Nekoliko je razloga za smanjenje broja porodica i dece bez pratnje koji prelaze granicu, ukazuje američki list. Jedan od bitnijih je što je Meksiko, na zahtev SAD, pojačao napore u vezi s imigracijom, pažljivijim kontrolisanjem svoje južne granice s Gvatemalom, kao i uobičajenih migrantskih ruta kroz tu zemlju.

Ovogodišnji talas migranata na granici s Meksikom je jedan od najznačajnijih logističkih i političkih izazova za Bajdenovu administraciju koja je posebno na iskušenju zbog rekordnog broja migrantske dece bez pratnje koja su u pritvornim centrima, ukazuje Volstrit džurnal.

Zadržavanje politike da se zbog korona virusa migranti vraćaju bez formalnog privođenja predmet je nekoliko sudskih slučajeva koje su pokrenuli Američka unija za građanske slobode i organizacije za prava migranata, tvrdeći da je po federalnim zakonima ta praksa nelegalna pošto ljude u opasnosti od proganjanja u njihovim zemljama ne treba odmah vraćati.

Čitajte više