Najsporiji rast kineskog stanovništva u poslednjih nekoliko decenija

Kinesko stanovništvo raslo je najsporijim tempom u poslednjih nekoliko decenija, pokazuju u utorak (11. maja) objavljeni rezultati popisa.

Državni mediji navode da stručnjaci očekuju pad populacije ove ili naredne godine. To je dobrim delom posledica dugogodišnje politike jednog deteta.

Prosečna godišnja stopa rasta bila je 0,53 odsto u poslednjoj deceniji, u poređenju sa 0,57 procenata između 2000. i 2010., tako da sada Kina ima 1,41 milijarde stanovnika. To je za 72,06 miliona više nego 2010.

Prema statističkim podacima, u Kini živi 723,34 miliona muškaraca i 688,44 miliona žena. Oko 63,35 odsto populacije su osobe u dobi od 15 do 59 godina, dok je 18,07 procenata starije od 60 godina.

Ovo su podaci prvog popisa stanovništva u posljednjih deset godina, koji je obavljen u novembru i decembru 2020. godine.

Oko sedam miliona anketara išlo je od vrata do vrata ili su popisivali telefonom ili onlajn.

Ured za statistiku odbacio je navode da je došlo do pada populacije 2020. godine.

“Fajnenšel tajms” je objavio u aprilu, pozivajući se na izvore uključene u popis, da će biti zabeležen pad broja stanovnika. To se nije desilo u izveštaju za 2020., ali su eksperti naveli da se to može desiti u narednim godinama.

“To će biti 2021. ili 2022. ili veoma brzo,” rekao je za Rojters Huang Venžang, ekspert za demografiju u Centru za Kinu i globalizaciju.

Podaci pokazuju da je stanovništvo sve starije i sve je manje volje za rađanjem dece, zbog čega su vlasti prinuđene da osmisle i realizuju podsticajne mere za povećanje nataliteta, prenosi BBC.

Ning Jiže, šef Državnog zavoda za statistiku izjavio je da je prošle godine rođeno 12 miliona beba – što je značajan pad u odnosu na 18 miliona novorođenčadi u 2016. godini. Međutim, dodao je da je to “i dalje znatan broj”. Ning je dodao da je niža stopa priraštaja prirodni rezultat kineskog socijalnog i ekonomskog razvoja.

Kako zemlje postaju razvijenije, stope nataliteta imaju tendenciju pada zbog obrazovanja ili drugih prioriteta poput karijere.

Na primer, susedne zemlje, Japan i Južna Koreja, takođe su poslednjih godina zabeležile rekordni pad nataliteta uprkos različitim vladinim podsticajima za parove da imaju više dece.

Prošle godine je Južna Koreja prvi put u istoriji zabeležila više umrlih nego rođenih, što je izazvalo novi uzbunu u zemlji koja već ima najnižu stopu nataliteta na svetu.

Smanjenje populacije stanovnika stvara ogromne probleme zbog većeg broja starih nego mladih. Kada se to dogodi, neće biti dovoljno radno sposobnih za održavanje penzionog sistema, a rastu i troškovi zdravstvene zaštite.

Posledice politike jednog deteta

Na trendove u kineskoj populaciji je godinama uticala politika jednog deteta, uvedena 1979. godine, u cilju usporavanja njenog rasta. Porodice koje su kršile to pravilo bile su kažnjavane finansijski, ostajale bez posla ili prinuđene na abortus.

Inače, zbog selektivnih abortusa, zato što su pojedini parovi želeli isključivo mušku decu, u Kini je, prema podacima iz 2019., bilo više 30 miliona muškaraca nego žena, prenosi BBC.

Kineske vlasti su 2016. godine ukinule tu kontroverznu meru i dozvolile parovima da imaju dvoje dece. Ali, reforma nije uspela da preokrene pad nataliteta u zemlji uprkos dvogodišnjem porastu neposredno nakon toga.

Jue Su, glavna ekonomistkinja iz “Ikonomist intelidžens junita”, rekla je da “iako je politika drugog deteta imala pozitivan uticaj na natalitet, pokazala se kratkoročnom.”

Očekivalo se da Kina potpuno ukine politiku planiranja porodice zajedno sa novim rezultatima popisa, ali to se nije dogodilo.

Negativan uticaj na ekonomski rast

Kinesko radno sposobno stanovništvo – tačnije građani između 16 i 59 godina – takođe je smanjeno za 40 miliona u poređenju sa poslednjim popisom stanovništva 2010. Ali. glavni metodolog Zeng Juping ističe da sveukupan broj “ostaje veliki” sa 880 miliona.

„I dalje imamo obilje radne snage“, rekao je Juping.

Međutim, ekonomistkinja Jue je upozorila da će u narednom periodu kontinuirani opadanje radne snage “postaviti limit na potencijalni ekonomski rast Kine”. Ona je dodala da će se „demografski benefiti koji su pokrenuli ekonomski uspon zemlje tokom poslednjih decenija brzo raspršiti“.

Stručnjaci upozoravaju da opadanje kineske populacije može da ima ogromni uticaj na druge delove sveta.

Doktor Ji Fukijan, naučnik sa Univerziteta Viskonsin-Medison (Wisconsin-Madison) rekao je da je “kineska ekonomija vrlo brzo narasla i mnoge industrije u svetu se oslanjaju na nju. Uticaja pada broja stanovnika bio bi ogroman.”

Ove demografske promene nisu karakteristične samo za Kinu, ali sa najvećim brojem stanovnika na svetu i ekonomskim zaokretom u cilju sve većeg oslanjanja na domaću potrošnju – to pitanje postaje značajnije i složenije – prenosi BBC.

Kineska komunistička vlast je već saopštila da se mora podići starosna granica za penzionisanje kako bi se mogla nositi sa rastućim budžetskim troškovima.

Kina krajem veka sa 732 miliona stanovnika

Inače, prema studiji objavljenoj u časopisu “Lanset” 2020. godine, broj stanovnika u Kini će biti skoro prepolovljen na 732 miliona. Među zemljama koje će zabeležiti najveći pad je i Japan sa 128 na 53 miliona; Italija će umesto sadašnjih 61 imati samo 28 milion.

Indija, trenutno druga po veličini na svetu sa 1,3 milijarde stanovnika, biće krajem veka najmnogoljudnija zemlja sa 1,1 milijardu.

Istovremeno, u Nigeriji i drugim afričkim zemljama ubrzano raste populacija. Tako će Podsaharska Afrika sa sadašnjih 1,1 milijardi krajem veka dostići tri milijarde ljudi.

Tako će Nigerija, koja sada ima oko 200 miliona, postati druga najmnogoljudnija zemlja na svetu sa 791 milion ljudi.

Nova studija predviđa da će Nigerija do 2100. imati jednu od najvećih radno sposobnih populacija na svetu i zabeležiti veliki porast BDP-a. Ali, brzo širenje stanovništva opterećuje infrastrukturu i socijalne strukture, pa nigerijski zvaničnici upozoravaju na nužnost usporavanja tog rasta.

Stoga je ministarka finansija Zainab Ahmed rekla 2018. za BBC da treba povesti raspravu o stopi nataliteta u zemlji – koja je među najvišima na svetu.

„Imamo puno porodica koje ne mogu ni da nahrane decu, a kamoli da povedu računa o dobroj zdravstvenoj zaštiti ili da im omoguće kvalitetno obrazovanje, pa moramo da razgovaramo o tim stvarima,“ istakla je Ahmed.