Ruska studentkinja prkosi na sudu i pod pretnjom zatvora

Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email
Prkosni govor studentkinje pridružio se nizu strastvenih izjava disidenata na sudu koji su okarakterisali dve decenije od Putinove vladavine pa sve do sovjetske ere.
Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email

Ovaj članak može da se sluša Poslušajte tekst koji slijedi u nastavku

Dok vlada predsednika Vladimira Putina pojačava akcije protiv svih oblika drugačijeg mišljenja, mnogi Rusi koji mu se protive pronašli su inspiraciju u završnoj reči studentkinje Moskovskog državnog univerziteta Olge Misik na njenom suđenju prošle nedelje, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.

Pisac Nikolaj Kononov objavio je na Tviteru da će govor Misik na sudu 29. aprila “završiti u školskim udžbenicima”.

Sanktpeterburški umetnik Juli Ribakov preneo je ceo govor Olge Misik na Fejsbuku uz komentar: “Sa takvom decom, Rusija ima budućnost!”

Prkosni govor studentkinje pridružio se nizu strastvenih izjava disidenata na sudu koji su okarakterisali dve decenije od Putinove vladavine pa sve do sovjetske ere.

Misik i još dvojica mladih optuženika, Ivan Vorobjevski i Igor Bašarimov, optuženi su za vandalizovanje vladinih zgrada. U znak podrške ljudima koje smatraju političkim zatvorenicima, 8. avgusta 2020. okačili su natpise na ogradu ispred moskovskog okružnog suda, a zatim crvenom bojom isprskali kabinu obezbeđenja ispred zgrade Generalnog tužilaštva. Tužioci tvrde da su naneli štetu od 3.500 rubalja (40 evra).

Advokati odbrane navode da su dokumenta koje su tužioci podneli u vezi s navodnom štetom falsifikovana i da boja rastvorljiva u vodi nije nanela nikakvu štetu.

Optuženi bi mogli dobiti do tri godine zatvora kada moskovski Okružni sud u Tverskom donese odluku 11. maja. Tužioci su, međutim, tražili dve godine “ograničene slobode” za Misik i jednu godinu i 10 meseci za druge optužene, navodi ruska nezavisna organizacija za praćenje ljudskih prava OVD-Info.

Tokom suđenja, optuženi su bili u ograničenom obliku kućnog pritvora – nisu mogli da izađu iz kuće od 10 uveče do 6 ujutro, da priđu na 10 metara od vladinih zgrada, da prisustvuju javnim događajima ili da koriste sredstva komunikacije.

Misik, koja je u januaru napunila 19 godina, odavno je aktivno uključena u proteste protiv Putinove vlade. Privukla je nacionalnu pažnju u avgustu 2019. tokom protesta zbog odluke vlade da diskvalifikuje praktično sve opozicione kandidate na izborima za moskovsku gradsku skupštinu. Misik je protestvovala čitajući ruski Ustav naglas teško naoružanoj policije, što je bio čin koji je za mnoge izvukao suštinu odnosa ruske države i naroda poslednjih godina.

U oktobru 2019. godine privedena je na Crvenom trgu dok je sama protestovala držeći veliki komad praznog papira.

U februaru 2020. godine privedena je u gradu Penza dok je organizovala demonstracija podrške optuženima u takozvanom slučaju “Mreža” (Set), za koji aktivisti kažu da su ga fabrikovale bezbednosne snage.

U svom završnom obraćanju na sudu u slučaju vandalizma, Misik je insistirala da se nikada nije plašila u svojim godinama bavljenjem aktivizmom.

“Često me pitaju da li se plašim”, rekla je sudu. “Češće ljudi iz inostranstva nego oni iz Rusije, jer ne znaju specifičnosti naših života… Ne znaju osećaj beznađa koji unosimo majčinim mlekom. I upravo taj osećaj beznađa atrofira sve znakove straha i zarazi nas naučenom beznađu. Kakav je smisao da se plašiš ako tvoja budućnost ne zavisi od tebe.”

“Nikad se nisam plašila”, rekla je ona. “Osećala sam očaj, bespomoćnost, beznađe, pometenost, strepnju, razočaranje, bes, ali me ni politika ni aktivizam nisu zarazili osećajem straha.”

Tuga i muka, ali ne i strah

Misik je rekla da se nije plašila kada je policija došla usred noći da je hapsi i pretila joj zatvorom.

“Šalila sam se i smejala se jer sam znala da čim prestanem da se smejem, da sam izgubila”, rekla je sudu.

Ona je dodala da se nije plašila kada ju je odvezao policijski kombi ili kada se setila oca koga je prvi put u životu videla da plače.

“Bila sam tužna i bilo mi je muka, ali nisam bila uplašena”, rekla je ona

Misik je, međutim, dodala da je počela da se plaši i da oseća paniku tek pošto se našla u modifikovanom kućnom pritvoru.

“I sada mi se čini da je sav strah koji se nakupio u meni tokom poslednjih devet meseci koncentrisan ovde i sada u mom završnom govoru, zato što je javni nastup za mene više zastrašujući od izgleda da budem osuđena”, rekla je Misik.

“Neko je jednom rekao da se ne možeš plašiti ako znaš da si u pravu”, nastavila je ona. “Ali Rusija nas uči da se stalno bojimo. To je zemlja koja svakodnevno pokušava da vas ubije. I ako niste deo sistema, onda kao da ste već mrtvi”.

Rekla je da je podrškom nepravedno zatvorenima, razmišljala o svojoj budućoj deci.

“Kada me moja deca budu pitala šta sam bila kada se sve ovo događalo, kada me budu pitala kako sam mogla da dozvolim da se ovo dogodi i šta sam učinila da to popravim, neću imati šta da im kažem”, rekla je ona. “Šta mogu da kažem? Da sam sama protestovala ispred FSB-a? To je smešno”.

I onda je pitala sudiju Alekseja Steklijeva: “A šta je s vašom decom? Kada vas pitaju gde ste bili kada se ovo događalo, kako ćete im odgovoriti? Da ste doneli presude o krivici?”

Izjavila je da se ne kaje što je učestvovala u protestu s vandalizmom.

“Da mogu da se vratim u prošlost, opet bih to uradila”, rekla je ona. “Čak i da mi preti smrtna kazna, opet bih to uradila. I opet bih to uradila i opet i opet… Kažu da je bezumno ponavljati isto i iznova i iznova i očekivati drugačiji rezultat. Onda je nada bezumna. I prestati da radite ono što smatrate ispravnim, jer svi oko vas misle da je beznadežno, znači prepuštanje bespomoćnosti. Radije bih da u vašim očima izgledam luda, nego bespomoćna u mojim”.

‘Mi ćemo pobediti’

Svoj govor je završila spominjanjem Sofi Šol, studentkinje minhenskog univerziteta koja je sa bratom Hansom pogubljena na giljotini 1943. godine zbog otpora režimu nacističkog diktatora Adolfa Hitlera.

“Osuđena je zbog letaka i grafita, dok se meni sudi zbog plakata i boje”, rekla je Misik. “U osnovi, obe smo progonjene zbog zločina mišljenja. Moje suđenje bilo je vrlo slično Sofijinom suđenju i današnja Rusija je vrlo slična fašističkoj Nemačkoj. Čak i suočena s giljotinom, Sofi nije odustala od svojih uverenja i njen primer me je inspirisao da ne tražim pogodbu. Sofi Šol je oličenje mladosti, iskrenosti i slobode. I zaista se nadam da sam na ovaj način kao ona”.

“Fašistički režim se na kraju srušio, baš kao što će pasti i fašistički režim u Rusiji”, rekla je ona. “Ne znam kada će se to dogoditi – za nedelju, godinu, deceniju. Ali znam da ćemo mi pobediti, jer ljubav i mladost uvek pobeđuju”.

Transkript govora Olge Misik naširoko se delio na društvenim mrežama i više od 45.000 ljudi potpisalo je internet peticiju s pozivom na njeno oslobađanje.

Andrej Čvanov iz Tatarstana napisao je na Fejbuku: “Upravo sam pročitao njen završni govor. I znate šta? Bilo me je sramota. Zato što je moj prag straha mnogo niži… Čvrsto se drži, šali se, piše i sto posto je uverena da je u pravu. I u pravu je. Ona vidi istinu. I ona se ne plaši. Nema mnogo ljudi u našoj zemlji takav dar”.

Drugi korisnik Fejsbuka pozvao je ljude da “pomognu Olgi Misik, makar samo zato što je njena završna reč najjača završna reč od svih koje sam pročitao”.

“To je vrlo moćna izjava”, napisao je još jedan korisnik Fejsbuka. “Primoraće sudije i tužioce da razmisle kakva će Rusija biti sutra. Da vide da postoje neotuđiva ljudska prava”.

Čitajte više