Novi kineski univerzitet u Mađarskoj ističe Orbanove veze s Pekingom

Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email
"Mađarska je za Kineze vrata ka ostatku Evrope."
Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email

Kontroverzni projekat kineskog univerziteta obnovio je brige zbog sve većeg uticaja Pekinga u Mađarskoj i ponovo stavio u fokus bliske veze premijera Viktora Orbana s Kinom, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.

Mađarska je 27. aprila potpisala strateški sporazum s Univerzitetom Fudan prema kojem bi kampus u Budimpešti trebalo da bude otvoren do 2024. godine. Time bi taj kampus bio prvi kineski univerzitet u Evropskoj uniji (EU) i prva inostrana ispostava prestižne visokoškolske institucije sa sedištem u Šangaju, za koji vlada kaže da će u Mađarskoj podići standarde visokog obrazovanja.

Međutim, usled sve veće zabrinutosti zbog nedostatka transparentnosti u vezi s projektom, kao i otkrića da mađarska vlada planira da uzme ogroman kineski zajam pod nepoznatim uslovima za izgradnju kampusa, projekat je pod kontroverzama.

“Dok vlada potpuno ne obelodani sve detalje projekta, nemamo o čemu da pregovaramo, što znači da nećemo dati saglasnost za izgradnju kineskog univerziteta”, rekao je za RSE gradonačelnik Budimpešte Gergeli Karačoni.

Karačoni je jedan od najglasnijih kritičara projekta i kaže da planirani kampus nepotrebno finansijski opterećuje poreske obveznike, dok vlada odbija da obelodani sve svoje “odluke, ugovore koji su zaključeni ili su u pripremi, kao i strateške sporazume” u vezi s planovima Fudana u Budimpešti.

Dokumenta do kojih je početkom aprila došao Direkt36, mađarski istraživački medij, pokazuju da se troškovi gradnje ne računajući poreze za kampus Fudan procenjuju na 1,8 milijardi dolara, što je više nego što je mađarska vlada potrošila na svoj celokupni sistem visokog obrazovanja u 2019. godini.

Država planira da finansira oko 20 odsto projekta iz svog budžeta, dok će ostatak novca doći od zajma kineske banke u vrednosti od 1,5 milijardi dolara. Prema dokumentima, izgradnja će se izvoditi uglavnom s kineskim materijalom i radnom snagom, a Univerzitet Fudan je dogovorio da Kineska državna građevinska korporacija (GSCEC) – najveća građevinska kompanija na svetu – iznese ponudu za unosan ugovor.

Oblast u kojoj vlada želi da izgradi Univerzitet Fudan prethodno je odabrana za Studentski grad koji bi pružio smeštaj i druge sadržaje mađarskim studentima.

Karačoni kaže da je mađarska vlada poništila planove grada i da su on i drugi visoki gradski zvaničnici planirali da pokrenu referendum za blokadu izgradnje univerziteta.

“(Sporazum o strateškoj saradnji) odnosi se na (besplatno) davanje velikih zgrada Kini. On služi širenju kineskih kompanija u Evropi”, rekao je Karačoni.

Predloženi kampus Univerziteta Fudan je poslednja manifestacija sve većeg prisustva Kine u Mađarskoj, koje se proširilo od povratka Orban na vlast 2010. godine i pokretanja politike “istočnog otvaranja” s ciljem da se neguju bliske veze s Pekingom i Moskvom u cilju privlačenja investicija i novih ekonomske mogućnosti za Mađarsku posle globalne finansijske krize.

Iako se kineske investicije u Mađarsku i centralnu Evropu sporo realizuju, Orban je tokom godina gajio snažan odnos s Pekingom.

Kineski predsednik Si Đinping razgovarao je telefonom s Orbanom 29. aprila. Si je pohvalio nacionalističkog lidera zbog njegove prijateljske politike prema Kini i produbljivanja saradnje tokom pandemije pre nego što ga je pozvao da poseti Peking.

“Mađarska je – i ostaće – središnje mesto kineskog angažmana u centralnoj Evropi i tokom pandemije je postala još više”, rekao je za RSE Paul Stronski, viši saradnik Karnegijeve zadužbine za međunarodni mir. “Mađarska je za Kineze vrata ka ostatku Evrope.”

Novo otvaranje

Pronalaženje prave ravnoteže između prijateljskih gestova prema Pekingu i zadržavanja poverenja zapadnih saveznika bila je jedinstvena karakteristika mađarske spoljne politike.

Međutim, taj hod po žici za Budimpeštu je postao sve teži tokom pandemije.

Odluka Orbanove vlade da krene u projekat kampusa Fudana izazvala je zabrinutost u Vašingtonu za svog saveznika u NATO-u, pri čemu je američka ambasada u Budimpešti izrazila rezerve u vezi s projektom.

“Moguće otvaranje prvog kampusa Univerziteta Fudan u Evropi izaziva zabrinutost, jer Peking ima dokazanu istoriju korišćenja svojih visokoškolskih ustanova za sticanje uticaja i gušenje intelektualne slobode”, navela je ambasada u izjavi mađarskim novinama Magjar hang.

Budimpešta se takođe našla u srži nekoliko incidenata sa EU u kojima je mađarska vlada nastojala da se približi Pekingu.

Posle razmene sankcije u martu između Kine i EU zbog kršenja ljudskih prava u kineskom zapadnom regionu Sinđang, mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto osudio je mere kao “besmislene, samoudovoljavajuće i štetne”.

Nekoliko dana kasnije, kineski ministar odbrane Vei Fenghe boravio je u Budimpešti u okviru planirane posete i iskoristio priliku da osudi sankcije EU i pohvali pomirljivi pristup Mađarske, tvrdeći da je Peking “Mađarsku uvek smatrao dobrim bratom”.

Budimpešta je takođe navodno istog meseca blokirala izjavu EU koja je kritikovala novi kineski zakon o bezbednosti u Hongkongu, sprečavajući da se Unija tada pridruži Velikoj Britaniji i SAD u njihovim saopštenjima povodom erozije ljudskih prava u bivšoj britanskoj koloniji.

Mađarska je takođe jedina članica EU koja nije priznala potencijalne zabrinutosti za bezbednost koje kineske kompanije poput Huaveja  predstavljaju za 5G mreže.

U Budimpešti se nalazi najveća Huavejeva proizvodna baza izvan Kine, kao i novi regionalni centar za istraživanje i razvoj te kompanije.

Opozicioni političari u Mađarskoj takođe su izrazili zabrinutost zbog predloženog kampusa Univerziteta Fudan, ukazujući na potencijalne probleme s dugom i potencijalni nedostatak akademskih sloboda u toj instituciji.

Katalin Čeh, poslanica Evropskog parlamenta iz mađarskog pokreta Momentum, rekla je za RSE da je od šefa diplomatije EU Žozepa Borelja tražila da spreči osnivanje budimpeštanskog kampusa zbog širih rizika koje bi mogao predstavljati za Uniju.

“Pekingu su potrebni ‘trojanski konji’ u EU i mađarska vlada dobrovoljno nudi Mađarsku za tu ulogu”, rekla je Čeh.

“Veliki je rizik kada zemlja stavi interese Kine iznad interesa evropske zajednice ili iznad interesa svoje zemlje”, dodala je ona.

Između Kine i EU

Prema Tamasu Maturi, docentu na Univerzitetu Korvinus u Budimpešti i osnivaču Centralno i istočnoevropskog centra za azijske studije, te poteze treba posmatrati kao politički gest prema Pekingu, a ne kao značajne promene politike, s tim da otvaranje ka Kini funkcioniše kao žeton za potkusirivanje u sukobu Mađarske s EU.

“Orbanu je u okviru bitke s EU potreban veliki brat poput Kine”, rekao je Matura za RSE.

Orban se zalagao za ono što naziva “neliberalnom demokratijom” u Mađarskoj i Budimpešta je u godišnjem izveštaju organizacije Fridom haus (Freedom House), objavljenom u aprilu, izdvojena zbog “pogoršanja demokratije tokom protekle decenije” kakvo nije drugde zabeleženo.

Orbanova partija Fides takođe je suspendovana iz Evropske narodne stranke u parlamentu EU i, dok se Budimpešta i Brisel natežu zbog zabrinutosti EU za vladavinu prava i zloupotrebe sredstava Unije, posmatrači poput Mature kažu da premijer koristi svoj odnos s Kinom u domaće svrhe.

“Nijedna od tih ideja ne dolazi iz Kine, već dolazi s mađarske strane, ali naravno i Peking je sretan”, rekao je Matura.

Mađarska je od Pekinga prošle godine uzela 20-godišnji zajam od 1,9 milijardi dolara za izgradnju železničke veze Budimpešte s Beogradom, ali je projekat kontroverzan kod kuće i širom regiona zbog kašnjenja i nedostatka transparentnosti.

U aprilu 2020. godine, mađarski parlament je glasao da se vladi daju vanredna ovlašćenja radi borbe protiv pandemije, ali je takođe glasao da svi detalji železničkog projekta budu tajni, uključujući studiju izvodljivosti o njegovoj profitabilnosti, uz obrazloženje da je to potrebno za zajam od Kinesko izvozne-uvozne banke.

To je navelo neke kritičare u zemlji da dovedu u pitanje pravu korist od projekta. Dalja zabrinutost se pojavila pošto je značajan ugovor za izvođene građevinskih radova otišao konzorcijumu u vlasništvu milijardera Lorinca Mesarosa, najbogatije osobe u Mađarskoj i Orbanovog prijatelja iz detinjstva.

Inače, Orbanova bliska veza s Pekingom pomogla je da učvrsti njegov položaj kod kuće u makar jednoj oblasti.

Iako je odobravanje Kine u mađarskoj javnosti opalo od početka pandemije COVID-19, upotreba kineskih vakcina u Mađarskoj je potpomogla domaću podršku Orbanu u borbi protiv virusa.

Mađarska je preko EU naručila vakcine od Biontek/Fajzera, Moderne i Astrazenke, ali je jedina članica bloka koja je takođe odobrila kinesku Sinofarm i rusku Sputnik-V vakcine, iako nijednu od njih nije odobrila Evropska agencija za lekove.

Do sada se čini da se taj potez isplatio populisti Orbanu, koji želi da poveća podršku uoči parlamentarnih izbora 2022. godine.

Mađarska je do 2. maja u potpunosti vakcinisala 21,5 odsto svog stanovništva – gotovo dvostruko više od proseka EU – i počela je da ublažava ograničenja uvedena zbog korona virusa.

“U mađarskoj vladi možda trenutno postoji osećaj zadovoljstva”, rekao je Matura. “Zadovoljstvo što su se veze s Pekingom isplatile kada su bile potrebna da pomognu u borbi protiv pandemije, što je takođe korisno uoči opštih izbora sledeće godine.”

Domaći front

Analitičari kažu da je to što je Orbanova vlada prihvatila veze s Pekingom teško odvojiti od promena u unutrašnjoj mađarskoj politici.

Strateški sporazum s Univerzitetom Fudan takođe se poklapa i s nedavnim promenama u upravljanju mađarskim univerzitetima, kojim ne samo što se milijarde u državnoj imovini prenose ljudima bliskim premijeru, već bi mogle da omoguće Orbanu i njegovim pristalicama dugoročnu kontrolu nad javnim obrazovanjem u zemlji.

Najava Fudana usledila je ubrzo pošto je Centralnoevropski univerzitet – koji je osnovao milijarder Džorž Soros i koji se smatrao jednom od vodećih mađarskih postdiplomskih institucija – praktično prisiljen da napusti zemlju 2018. godine pošto su doneti amandmani na zakon o visokom obrazovanju za koje se naširoko smatralo da su usmereni na taj univerzitet.

Evropski sud pravde saopštio je u oktobru 2020. da je potez protiv univerziteta prekršio mađarske obaveze prema Svetskoj trgovinskoj organizaciji i povredio odredbe Povelje EU o osnovnim pravima u vezi s akademskim slobodama. Uprkos presudi, Centralnoevropski univerzitet i dalje ima sedište u Beču.

Sve to stavlja Mađarsku na presudnu raskrsnicu dok se priprema za izbore sledeće godine, kaže Stronski.

Promene u unutrašnjoj i spoljnoj politici zemlje tokom poslednje decenije uglavnom je predvodio Orban. Ako bi on i njegova stranka Fides izgubili 2022. godine, mnoge od tih promena mogle bi se brzo preokrenuti.

Orbanov boravak na vlasti u poslednjoj deceniji omogućio je Kinezima da ulažu u njega, kao i u mađarsku elitu, rekao je Stronski.

“Ako dođe do promena u vladi, nije izvesno da će ostati ovakva politika prema Kini”, dodao je on. “U Mađarskoj nema puno podrške za ovu prokinesku politiku mimo trenutne Orbanove vlade.”

Čitajte više