Imunitet krda

Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email
Znam da se i profit i renta mogu primati „na distanci“. I ne čudi me što su najbogatiji veoma uvećali svoja bogatstva u poslednjih godinu dana.
Foto: Predrag Trokicić
Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email

Još par desetina hiljada umrlih, pa ćemo pobediti koronu. Pri čemu pojmovima poput pobede i rata antropomorfizujemo „neprijatelja“. Ne ratujemo mi sa virusom, kao što ne ratujemo sa embolijom, niti sa infarktom. Ratujemo sa samima sobom. I ratujemo međusobno. A u narativima o pandemiji realno postojeći virus ima ulogu krivca. Nečemu što je na samoj granici živog pridajemo vlastite osobine.

Ne znam profesionalnu strukturu obolelih i umrlih. Ne znam im čak ni starosnu, ni polnu strukturu. O klasnoj strukturi mogu samo da nagađam. Američki sociolozi pišu da u njihovoj zemlji samo trećina zaposlenih može da radi „na daljinu“. Preostale dve trećine izvesno nemaju upravljačke, rukovodeće, nadzorne, uredničke, niti savetničke uloge.

Znam da se i profit i renta mogu primati „na distanci“. I ne čudi me što su najbogatiji veoma uvećali svoja bogatstva u poslednjih godinu dana.

Vanredno stanje, mada izvedeno kao histerična reakcija, bilo je dobra stvar. I vakcina je dobra stvar. Dok Fridom haus svrstava Srbiju u delimično slobodne zemlje, mene zabrinjava što diktatorov ministar zdravlja ne sme da u okviru svojih zakonskih nadležnosti naredi obaveznu (uveren sam i: neophodnu) vakcinaciju. Čega se boji autokratska vlast? Očekuje li protestno glasanje pod zakonskom prinudom vakcinisanog dela stanovništva? Uveren sam da bi najveći deo antivaksera bio srećan da vlast preuzme odgovornost za njihovu sudbinu. Imunitetu krda odgovara decenijama stvarana svest krda. Od pretnji o ubijanju stotinu muslimana za jednog Srbina, preko neustavnog nametanja pljačke pod imenom obavezne privatizacije društvene svojine, do manipulisanja podacima i antropomorfizovanja virusa, jedan je isti put, jedna je ista (dis)funkcija, jedno je isto usmerenje. Vrši se demodernizacija, dehumanizacija i poživotinjenje društva i njegovih članova. Prinudnu masovnu vakcinaciju mogla je da 1972. izvrši moderna, racionalna „diktatura upravljanog proletarijata“. Sadašnja bedna diktatura koncesija, dividendi i državnih dotacija boji se da izvede opštu vakcinaciju, jer bi jedinke u krdu mogle da se kroz opštedruštvenu zaštitu osete ljudima. Ne vakcinišu se prezaduženi, radnici u pelenama, osobe ispiranih i ispranih mozgova. Sveopšta vakcinacija asocira na neka druga sveopšta obeležja: društvenu svojinu, jednakost građana, univerzalna načela pravde.

Koliki je udeo Roma među umrlima od kovida? Koliko je među upokojenima radnika? Koliko je bogatih? Kolika je u poslednjih godinu dana smrtnost među ljudima zatvorenim u domove za one sa teškim invaliditetima? To bi zanimalo državu koja ne bi predstavljala socijalnu organizaciju krda dvonožaca, nego ljudskog društva. A od ljudskog društva (tj. podruštvljenog čovečanstva) odavno nismo bili udaljeniji.

Čitajte više