Nova taktika Rusije protiv demonstranata

Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email
Nadzorne kamere i 'kucanje na vrata'.
Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email

U sedmici nakon što je talas protesta podrške zatvorenom opozicionom lideru Alekseju Navaljnom zahvatio Rusiju 21. aprila, policija je privela najmanje 115 osoba u 23 grada. Na saslušanje je pozvano i najmanje sedam novinara koji su pratili proteste, piše Radio Slobodna Evropa (RSE) na engleskom jeziku.

Odmah poslije demonstracija, aktivisti i posmatrači primjetili su relativno blagu reakciju vlasti na proteste, posebno u odnosu na slične proteste u januaru i februaru na kojima je privedeno više hiljada ljudi, često brutalno.

Međutim, posljednjih dana ruska policija je otkrila novu strategiju, koristeći snimke nadzornih kamera i druge tehnike kako bi identifikovala demonstrante i pronašla ih, nekoliko dana poslije događaja.

“Mislim da sada pokušavaju s novom taktikom”, izjavio je opozicioni političar i politički analitičar Leonid Gozman za Karent tajm (Current Time), medijski projekat na ruskom jeziku koji RSE vodi u saradnji s Glasom Amerike (VOA). Prije toga, rekao je on, policija bi na skupu privela dva ili tri odsto demonstranata, a ostali bi otišli kući osjećajući olakšanje.

“Sada imamo drugačiju situaciju”, nastavio je on. “Oni signaliziraju svima: ‘Samo naprijed, marširajte momci, ali za godinu dana možete očekivati da ćemo doći, očekujte kucanje na vaša vrata. A mi ćemo doći ili ne, kako želimo’. Sada su sve postavili u tu poziciju.”

Iznoseći sličnu poentu, glavni urednik radija Eko Moskvij, Aleksej Venediktov, objavio je upozorenje svojim novinarima na Tviteru (Twitter). “Za svih sedam dopisnika Ekoa, koji su radili na ulici 21. aprila, spremite se”, napisao je.

Istovremeno, vlasti brzo nastavljaju da proglašavaju tri nacionalne organizacije povezane sa Navaljnim kao “ekstremističke”, što bi njihove zaposlene i donatore moglo izložiti riziku od hapšenja i dugojtrajnog zatvora.

Moskovski gradski sud je 26. aprila odobrio zahtjev gradskog tužioca o suspenziji aktivnosti većine organizacija, uključujući Fondaciju za borbu protiv korupcije Navaljnog i njegovu mrežu regionalnih kancelarija.

Očekuje se da će sud uskoro donijeti odluku o “ekstremističkoj” oznaci na zatvorenom ročištu u Moskvi.

“Oni će donijeti tu odluku. I to ne u našu korist”, rekla je Ksenija Fadejeva, bivša direktorka kancelarije Navaljnog u sibirskom gradu Tomsku, koja je u septembru 2020. izabrana u Gradsko vijeće.

“Nemamo mnogo nade za čudo. Zato se spremamo da rad naših kancelarija bude potpuno ugašen. Kancelarije će biti zatvorene. Neće biti sastanaka volontera ili osoblja — koji, uzgred, ionako nisu u mogućnosti da se sastanu. Svi oni osim mene su uhapšeni.”

Potencijalno, svi koji su ikada donirali bilo kojoj od organizacija Navaljnog mogli bi da budu ugroženi, rekao je advokat Dmitrij Dmitrijev dodajući da im prijeti do osam godina zatvora.

“Pored toga, svi ti ljudi će se najvjerovatnije naći na Rosfinmonitoring listi terorista i ekstremista”, rekao je on, misleći na državnu agenciju za praćenje finansijskih transakcija. “To bi značilo da će njihovi bankovni računi biti blokirani i da će moći da troše samo 10.000 rubalja (134 dolara) po članu porodice mjesečno.”

Napad na organizacije i pristalice Navaljnog dolazi u trenutku kada se Rusija priprema za izbore za Državnu dumu, donji dom parlamenta, koji moraju da se održe do 19. septembra.

Vladajuća stranka Jedinstvena Rusija bilježi rekordno nisku popularnost nakon što je podržala povećanje starosne granice za odlazak u penziju i usvajanje niza ustavnih amandmana, uključujući i onaj koji bi omogućio dugogodišnjem autoritarnom predsjedniku Vladimiru Putinu da ostane na funkciji do 2036. godine.

BBC je 27. aprila izvijestio da se podaci o pristalicama Navaljnog koji su hakovani sa sajta postavljenog kako bi se stvorio zamah za proteste, koriste za pritisak na poslodavce. Najmanje tri kompanije izjavile su za BBC da su primili anonimne mejlove u kojima ih obavještavaju da su neki od njihovih zaposlenih među pristalicama Navaljnog i da se njihovo zaposlenje može smatrati “podrškom ekstremističkoj organizaciji”.

Alekseja Golovenka, gastroenterologa, intervjuisao je BBC tokom demonstracija u Moskvi 21. aprila, iako kaže da je samo slučajno bio na licu mjesta. On je 25. aprila priveden u policiju dok je šetao sa suprugom i decom.

Tokom njegovog saslušanja tužioci su mu predstavili isječak s nadzorne kamere. Bio je to jedan od nekoliko prijavljenih slučajeva posljednjih dana kada su zvaničnici koristili novostvoreni moskovski sistem nadzora “Pametnog grada” kako bi izvršili pritisak na demonstrante.

Klip Golovenka od 15 sekundi koji je šetao ulicom nije uspio da ubijedi sudiju, koji je neočekivano odbacio optužbe.

“Mislim da se to možda dogodilo zbog podrške koja se iznenada pojavila i, da budem iskren, koju nisam očekivao”, rekao je Golovenko za RFE/RL, misleći na činjenicu da su se mnoge njegove medicinske kolege oglasile na društvenim mrežama i ponudile drugu pomoć. “Definitivno nisam najpoznatiji ruski gastroenterolog i svakako nisam najbolji. Međutim, to najvjerovatnije ima nekog efekta jer je većina platformi društvenih medija pisala o tome. Bio sam zapanjen podrškom nekih mojih eminentnih kolega.”

Golovenko je rekao da su podrška koju je dobio i činjenica da se i drugi zadržani zbog navodnog učešća u protestu učinili njegovo iskušenje podnošljivim.

“Ne žalim ni jednu kopejku novca koji sam donirao OVD-Info”, rekao je on, misleći na nezavisnu posmatračku grupu koja objavljuje policijske aktivnosti širom zemlje. “Redovno im šaljem novac i apelujem na sve aktiviste da ih podrže. Njihov slogan je: ‘Niko ne bi trebalo da ostane sam protiv sistema.’ I to je istina. Zastrašujuće nije to što bi vas mogli pretući… već što ste sami dva dana i ne znate šta se dešava u vašem životu ili šta oni rade vašoj porodici.”

“Represija”, dodao je on, “veoma je efikasna.”

Koliko će tačno biti efikasno ostaje da se vidi, rekao je politički komentator i bivši pisac govora u Kremlju Abas Galjamov.

“Zahtjev za opozicijom neće nigdje otići”, rekao je on za RFE/RL. “Ona postoji i ojačat će. Uostalom, osnovni razlozi za to nisu riješeni. Životni standard se nije popravio, Putin se nije podmladio, a posljednjih 20 godina je još uvijek je s nama. Potražnja za nekim obnavljanjem će samo ojačati.

“Međutim, neko vrijeme protestni pokret biće bez lidera, haotičniji i manje racionalan”, dodao je on. “Neće biti u stanju da generiše političke slogane tako efikasno, tako da će se rasplamsati na potpuno nepredvidivim mjestima. Vlasti su značajno povećale vjerovatnoću snažnog protestnog glasanja na izborima u Dumi.”

Opozicioni političar Gozman rekao je da državna oštra taktika ima dva efekta.
“Prvo, to je smanjenje broja ljudi koji će izaći da protestuju”, rekao je on za Karent tajm. “Drugo, to je radikalizacija onih koji će svakako izaći. To jest, oni izazivaju nasilne akcije, što je nešto što je naša zemlja vidjela u prošlosti.”

Čitajte više