Dodatna godina zatvora u presudi Irana britansko-iranskoj humanitarki

Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email
Zaghari-Retklif, projekt menadžerka u humanitarnoj organizaciji Fondacija Tomson Rojters, uhapšena je na aerodromu u Teheranu u aprilu 2016. i kasnije osuđena za zaveru za svrgavanje klerikalnog establišmenta.
Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email

Britansko-iranska humanitarna radnica Nazanin Zaghari-Reklif posle petogodišnje kazne u Iranu je osuđena na još godinu dana zatvora, dok Teheran nastoji da dobije prednost u obnovljenim pregovorima o nuklearnom programu, kao i sporu s Velikom Britanijom oko starog duga, pišu svetski mediji.

Ponovo u zatvor

Iranski sud osudio je Zaghari-Retklif na još godinu dana zatvora, samo nekoliko nedelja pošto je odslužila prethodnu petogodišnju kaznu, ukazuje Rojters.

Britanska humanitarka je prošlog meseca oslobođena iz kućnog pritvora na kraju kazne po optužbi za pokušaj rušenja iranske vlade, ali joj je odmah naloženo da se vrati na sud zbog novih optužbi za propagandu protiv iranskog sistema.

Njen suprug Ričard Retklif za Rojters je naveo da mu je advokat rekao da je njegova supruga dobila jednogodišnju kaznu zatvora plus jednogodišnju zabranu izlaska iz Irana, dodajući da će biti uložena žalba.

Zaghari-Retklif, projekt menadžerka u humanitarnoj organizaciji Fondacija Tomson Rojters, uhapšena je na aerodromu u Teheranu u aprilu 2016. i kasnije osuđena za zaveru za svrgavanje klerikalnog establišmenta.

Njena porodica i fondacija nezavisna od humanitarne organizacija pod okriljem kompanije Tomson Rojters, negiraju sve optužbe protiv nje i kažu da je samo bila u poseti rođacima u Iranu.

Zaghari-Retklif je provela četiri godine u zatvoru pre nego što je poslata u kućni pritvor u martu 2020. godine zbog izbijanja korona virusa.

Advokat britansko-iranske državljanke Hodžat Kermani rekao je za Asošijetid pres da je drugu kaznu dobila pod optužbom za širenje “propagande protiv sistema” zbog učešća u protestu ispred iranske ambasade u Londonu 2009. godine.

Nova presuda dolazi usred pregovora u Beču oko iranskog nuklearnog sporazuma sa svetskim silama.

Poslednji zaokret u slučaju Zaghari-Retklif, kako ističe AP, dogodio se i dok Velika Britanija i Iran pregovaraju o dugotrajnom sporu oko duga Londona Teheranu od oko 400 miliona funti (460 miliona evra).

Pre Islamske revolucije 1979. godine, iranski šah Mohamad Reza Pahlavi platio je taj novac za britanske tenkove Čiften koje Velika Britanija nije isporučila posle promene režima.

Iako Iran negira da postoje veza s isplatom za tenkove, porodica Zaghari-Retklif i njihove pristalice povezuju dva slučaja, ukazuje AP.

Britanski premijer Boris Džonson odmah je osudio novu kaznu Zaghari-Retklif, dodajući da će njegova vlada udvostručiti svoje napore za njeno oslobađanje, kao i da po tom pitanju sarađuje s “američkim prijateljima”.

‘Žeton za potkusurivanje’

Slučaj Zaghari-Retklif produbio je diplomatski razdor između Velike Britanije i Irana, ističe Njujork tajms, dodajući da je njen slučaj naišao na međunarodnu osudu otkako je 2016. prvi put bila zadržana na aerodromu u Teheranu, kada je sa svojom malom ćerkom pokušavala da se vrati kući u Veliku Britaniju posle posete porodici.

Britanska vlada pružila je retku diplomatsku zaštitu Zaghari-Retklif 2019. godine, čime je njen slučaj podignut na nivo formalnog spora Velike Britanije i Irana.

Suprug Zaghari-Retklif rekao je da je poslednja optužba novi pokušaj Irana da je iskoristi kao političkog pijuna, ali je i kritikovao, kako je rekao, pasivnost britanske vlade u vezi sa slučajem njegove supruge i rekao je da je često nemoguće znati koji su napori uloženi u njen povratak.

“Jasno je da se koristimo kao poluga za pritisak na britansku vladu, a britanska vlada nije u potpunosti transparentna s nama”, rekao je Retklif. “Mi smo žeton za potkusurivanje, ali ne znamo šta se događa iza zatvorenih vrata”.

Prema njegovim rečima, iranski zvaničnici su ranije rekli Zaghari-Retklif da će moći da ode kada Velika Britanija izmiri dug povezan s nezavršenom prodajom oružja.

Ujedinjene nacije, grupe za zaštitu prava i zapadni zvaničnici, ukazuje Njujork tajms, već dugo govore da je Zaghari-Retklif jedan od nekoliko slučajeva u kojima je Iran arbitrarno pritvorio strance, od kojih su mnogi dvojni državljani, po neosnovanim optužbama.

Slični slučajevi

Retklif uporno govori da je njegova supruga talac pod izmišljenim optužbama i da strahuje da će biti oslobođena samo ako Iran dobije nešto u zamenu.

Iranski režim zasigurno ima istoriju takvog ponašanja, ističe BBC.

Prošlog novembra, Iran je oslobodio britansko-australijsku istraživačicu i ekspertkinju za islamske studije Kajli Mur Džilbert, koja je osuđena na 10 godina zbog špijuniranja. To je bilo u zamenu za tri iranska zatvorenika na Tajlandu od kojih su dvojica osuđena zbog plana bombaškog napada.

Početkom 2016. godine, kada je iranski nuklearni sporazum stupio na snagu, Iran je oslobodio američkog novinara Džejsona Rezaiana u razmeni zatvorenika.

Zato nije slučajno, smatra Retklif, da je ova presuda došla baš u toku pregovora o oživljavanju nuklearnog sporazuma, ukazuje britanski javni servis.

Zarobljenica unutrašnje politike i geopolitičke računice

Na sramotu međunarodne zajednice, Iran je ovog meseca izabran za člana komisije Ujedinjenih nacija za status žena. Odnos Teherana prema Zaghari-Retklif pokazuje da nije zainteresovan ni za pravedan tretman žena niti za ljudska prava, piše Tajms u uredničkom stavu, uz ocenu da je ona očigledno zarobljenica iranske unutrašnje politike i složenih geopolitičkih računica.

U Iranu se 18. juna održavaju predsednički izbori i Zaghari-Retklif se zajedno s drugim zatvorenim dvojnim državljanima mogu smatrati žetonom za potkusurivanje Revolucionarne garde koja računa da će jedan od njenih bivših oficira postati šef države i zaoštriti stav prema Zapadu. Nedavno je procurio i snimak komentara ministra spoljnih poslova Mohamada Džavada Zarifa koji se žalio da je Revolucionarna garda sabotirala njegove diplomatske pokušaje.

Odluka britanske vlade da Zaghari-Rerklif dodeli diplomatski status nije nimalo poboljšala njen položaj u zatvoru, a deluje da je ohrabrila Teheran u uverenju da je ona posebno vredan talac, ocenjuje Tajms, dodajući da se čini da njen značaj leži u slučaju duga za neisporučeno oružje.

Velika Britanija više ne osporava taj dug, ali je isplata otežana američkim sankcijama koje onemogućavaju prebacivanje novca Iranu, objašnjava Tajms i navodi da je Džonson nagovestio da šanse za oslobađanje Zaghari-Retklif možda zavise od izuzeća koje Vašington može dati. “Radimo s našim američkim prijateljima po tom pitanju”, rekao je britanski premijer.

Trebalo bi da bude moguće namiriti dug bez nagrađivanja uzimanja taoca i mora postojati način da se obezbedi da taj novac ne završi za finansiranje naoružanih grupa bliskih Teheranu, ali, ističe londonski list, na Iranu je da pokaže da je vredan poverenja Zapada.

Čitajte više

Budući da su žene izloženije negativnim posljedicama ekonomske krize uzrokovane pandemijom, manifest je od europskih čelnika zatražio da zaustave trend produbljivanja rodnih nejednakosti kroz deset točaka.
Meksiko želi do kraja godine, nakon Kube, biti druga zemlja u Latinskoj Americi koja će razviti sopstveno cjepivo protiv korone. Tračak nade ili samo propaganda?
Dugogdišnji bugarski premijer Bojko Borisov nije mogao da sastavi vladu, ali nisu mogle ni druge političke snage. Mjesec dana poslije parlamentarnih izbora jasno je da će birači ponovo morati na birališta.
Njemačka i Francuska su godinama bile zemlje, koje su ulagale napore za mirno rješenje ukrajinskog konflikta. Sada je pak američki predsjednik Džozef Bajden preuzeo vodeću ulogu.