Rafael Israeli – antisvjedok srpske stvari – genocida

Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email
Ovaj nesretnik nije pao s Marsa, već je izletio iz Dodikovog helikoptera i pao pravo na sarajevske Markale s zadatkom da obriše krv genocida s crnog srpskog obraza.
Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email

U vrijeme opsade Sarajeva devedesetih prošlog stoljeća, a i poslije, nagledao sam se i naslušao svakojakih svjetskih ili međunarodnih bijelih i crnih promatrača, dobrih i loših tumača, pametnih i budalastih analitičara srpskog genocidnog rata protiv bosanske države i bošnjačkog/bosanskog naroda. Sjećam se da je u jednom trenutku na svakih pet bosanskih stanovnika bio po jedan europski i svjetski promatrač, tumač i analitičar od Afrike, Azije, Amerike do Australije.

Ali, budalu „analitičara“ opsade Sarajeva kao što je Rafael Israeli, takozvani stručnjak za terorizam i islamski radikalizam sa Hebrejskog univerziteta u Jeruzalemu, nisam nikad ni sreo ni čuo. Ovaj nesretnik nije pao s Marsa, već je izletio iz Dodikovog helikoptera i pao pravo na sarajevske Markale s zadatkom da obriše krv genocida s crnog srpskog obraza. Sâm pao, sâm se ubio i sâm sebi se pokakio (s oproštenjem) na svoj i obraz svog Hebrejskog univerziteta u Jeruzalemu. Pisao sam Prof. Asher Cohen, predsjedniku Hebrejskog univerziteta da zaustavi Rafael Israeli u njegovom udruženom luđakom poduhvatu jer to implicira i reviziju i negaciju Holokausta.

Pouzdano znam, Rafael Israeli je vuk samotnjak, koji lovi nečuvane ovce za sitne novce. A pošto je Sarajevo, nakon opsade, zbrinut grada od lovaca luđaka, uzaludan je pokušaj srpskog nagovora lovca luđaka Rafael Israela da može uloviti štošta u Sarajevu za srpsku negacijsku genocidnu stvar. Naprotiv, ludi Rafael Israeli je najveća podvala za srpsku negacijsku genocidnu stvar dosada. On im dođe kao najbolji (najgori) antisvjedok. To je kao kad vam se neko smije, a znaš da vam dobro ne želi. “Baci kamen, a sakrije ruku”, ili “E evo ti sad!”. Srpska pamet će tek tu lopovsku igru Israela da skuži. Ali, to nije naša briga. Navikli smo, srpska pamet i politika prave kaos u srpskoj glavi, misleći da ga prave drugima, pa onda taj kaos čiste iz svoje glavi da bi zatim tražili da ih drugi nagrade za njihov uloženi trud čišćenja od kaosa, kojeg su sami proizveli.

Ideolog takozvanog zaključka izvještaja (ne)zavisne komisije međunarodne (Dodikove) komisije za istraživanje stradanja Srba u Sarajevu od 1991. do 1995. godine od 1249 srana je Darko Tanasković, samozvani islamolog i stručnjak za muslimane na Balkana poput njegovom mu pariško-srpskog jarana Aleksandra Popovića, umro 2014., koji nije znao ime tamo nekim muslimanima u Bosni. No, obojica su znali koja su imena muslimanima u Bosni važna, na koja srpska politika i vojska treba da obrati pažnju u genocidnom pohodu na Bosnu i Bošnjake/Bosance.

Rekoh, ovaj naručeni fantomski Dodikov izvještaj o stradanju Srba u Sarajevu ima 1249 strana što ne odgovara broju 1425 dana i noći koliko je Sarajevo bilo pod srpskom opsadom, tri puta duže neko što je trajala opsada Staljingrada od strane nacista. Prema tom, izvještaj je manjkav jer u njemu fali 176 dana o stradanju Srba u Sarajevu. Vjerovatno je to razlog što u izvještaju fale imena srpskih vojnika, koji su s okolnih sarajevskih brda danonoćno selektivno granatirali Sarajevo, dok su to neki promatrači s zadovoljstvom gledali, poput Aleksandra Vučića, koji je „radio svoj posao“, dok je s jevrejskog groblja s trijumfalnim uživanjem gledao Sarajevo u plamenu.

Vjerovatno je taj plamen zaslijepio vid ili uvid najamnim „međunarodnim stručnjacima“ na čelu s Darkom Tanaskovićem pa nisu mogli zapaziti stradale Srbe u Sarajevu, pa su zato morali u svom izvješću pisati o svemu osim o Sarajevu i stradanju Srba u njemu. Morali su početi o stradanju Srba od kalu bela, a to je suviše dug i naporan puti da bi se stiglo do Sarajeva. Tu nastupa lovac luđak Rafael Israel da pomogle Darku Tanskoviću, koji kaže:

– Ми смо рат деведесетих година у БиХ третирали кроз историјску призму цијелог 20. вијека када су у Другом свјетском рату, муслимани и Хрвати, такође, били заједно против Срба и учинили многобројне злочине над својим комшијама. Рат деведесетих није био одвојен догађај од претходног рата, већ се може рећи да је његов наставак – клиће Израели.

Ova samopražavajuća izjava Rafaela Israela je više nego dovoljan dokaz da se shvate korijeni srpske genocidne politike prema Bosni i Bošnjacima/Bosancima, a ne da se dokaže stradanje Srba u Sarajevo. Dodali se k tome i ova njegova izjava: Али, ако је истина да су Срби у Сребреници починили злочин над муслиманима, истина је и да су у Сарајеву и многим другим мјестима Срби били веће жртве, onda je jasno da je Israel najveća podvala Srbima.

Ovo kazati unatoč činjenici o 11.000 ubijenih Sarajlija i 1600 sarajevske djece može samo budala poput Rafaela Israilija, koji je, nasreću, najuvjerljiviji dokaz za počinjeni srpski genocid nad Sarajevom, zbog kojeg, nažalost, još nije niko odgovorao pred bosanskim sudom. Ako ovaj promašeni izvještaja za srpsku lažnu stvar nije razlog da bosansko tužilaštvo konačno pokrene postupak optužbi za zločin genocida nad Sarajevom, onda ne znam koji bi drugi razlog mogao biti da se bosansko državno tužilaštvo probudi.

Nadam se da ima dovoljno bošnjačke/bosanske političke i parlamentarne pameti da shvati da je ovaj naručeni fantomski izvještaj o navodnom stradanju Srba u Sarajevu proveden kroz institucije manjeg bosanskog entiteta takozvane „republike srpske“ pa, shodno tom izazovu, mora se i državno-institucionalno na njega odgovoriti argumentima istine. Šutnja je odobravanje, a institucionalna inauguracija laži i klevete postaje dio registrirane historije, koja ne pripada bosanskoj državi. Zato se bosanska država mora institucionalno zaštiti od takozvanog zaključka izvještaja (ne)zavisne komisije međunarodne (Dodikove) komisije za istraživanje stradanja Srba u Sarajevu od 1991. do 1995. godine. Inače, naši potomci će nas proklinjati što smo bili lijeni i nemarni pa smo im u naslijeđe ostavili srpsku laž i klevetu, kao dug kojeg će plaćati krvlju.

Nikad ne zaboravimo riječi Dobrice Ćosića, oca srpske nacije:
“Mi lažemo da bismo obmanuli sebe, da utešimo drugoga; lažemo iz samilosti, lažemo iz stida, da ohrabrimo, da sakrijemo svoju bedu, lažemo zbog poštenja. Lažemo zbog slobode. Laž je vid srpskog patriotizma i potvrda naše urođene inteligencije. Lažemo stvaralački, maštovito, inventivno”.

Čitajte više

Proslava Dana pobede sa pominjanjem Tita isključivo u negativnom kontekstu naprosto je budalasti performans kakve nam, raznim povodima, već odavno priređuju ovdašnji zvaničnici, ojačani prekodrinskom bratskom snagom.
Žena iz Vijetnama sa francuskim državljanstvom u svojoj 79. godini vodi pravnu bitku protiv koncerna koji su proizvodili “ejdžent orindž”. Njime je američka vojska u ratu trovala vijetnamsko stanovništvo.
Autor ovu skepsu prema državnim kampanjama, poput ove s cjepivom, povezuje s nepovjerenjem prema državi koje potječe iz razdoblja socijalizma a to posebice vrijedi za marginalizirane grupe stanovništva poput Roma.