Nismo zainteresovani za stvaranje ’velike Srbije’

Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email
„Nikad niste čuli od mene ili od premijerke Srbije da želimo da stvorimo Veliku Srbiju“, rekao je Vučić i naglasio da kada to kaže, čuje ljude kako poručuju da mu ne veruju.
Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email

Nismo zainteresovani za stvaranje „velike Srbije“, izjavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić tokom onlajn konferencije u organizaciji Atlantskog saveta 22. aprila, osvrnuvši se tako na navodni dokument non-paper kojim se predviđa prekrajanje granica na Zapadnom Balkanu.

„Nikad niste čuli od mene ili od premijerke Srbije da želimo da stvorimo Veliku Srbiju“, rekao je Vučić i naglasio da kada to kaže, čuje ljude kako poručuju da mu ne veruju.

„Velika Srbija za nas znači bolja ekonomija, više stranih direktnih investicija, više fabrika, implementacija zelene agende, ali ne tako da ugrozi našu ekonomiju i istovremeno bolja stopa zaposlenosti, što znači smanjenje broja nezaposlenih ljudi, veće plate, bolji standard života, bolja putna i železnička infrastruktura, to je ono za šta smo zainteresovani“, dodao je Vučić.

Manje od tri meseca pred početak slovenačkog šestomesečnog predsedavanja Evropskom unijom u medijima su se pojavile tvrdnje o navodnom predlogu za prekrajanje granica na Zapadnom Balkanu, kao putu za rešavanje hroničnog problema između šest država te regije. Izuzev Hrvatske koja je članica EU, ostalih pet država je u svoje prioritetne ciljeve zacrtala priključivanje toj zajednici.

Prema objavljenom sadržaju govori se o prekrajanju granice Srbije i Kosova, te se predviđa mogućnost otcepljenja bosanskohercegovačkog entiteta Republika Srpska, pripajanje delova Crne Gore i Severne Makedonije s albanskom većinom Albaniji, te priključenje dela Bosne i Hercegovine – Hrvatskoj.

O dijalogu sa Kosovom

Kada je reč o dijalogu sa Kosovom uz posredovanje Evropske unije, čiji se nastavak uskoro očekuje, Vučić kaže da mora doći do promene atmosfere u Beogradu i Prištini kako bi se postigao napredak u pregovorima.

„Moramo da promenimo sveukupnu atmosferu, moramo da razgovaramo o svemu na potpuno drugačiji način. Moramo da unapredimo međusobno poverenje, ne da jedni druge gledamo kao prave neprijatelje. Ne smemo stvarati neprijateljsko raspoloženje među nama“, izjavio je Vučić.

On je dodao da se pribojava da je atmosfera u Prištini „znatno gora“ nego u Beogradu, a da ni u Beogradu „nije sjajna“.

Problem u tome što još nije postignut sporazum Vučić delom vidi u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) i Nemačkoj.

„Problem je da Sjedinjene Američke Države, Nemačka i najjače zemlje zapadnog sveta samo kažu – mi čekamo da Srbija prizna nezavisnost Kosova i kada će se to dogoditi? A onda pitate nekoga – u redu, šta nudite? I onda, ne čujete ništa“, rekao je Vučić.

Kako je ranije saopšteno, Vučić bi trebalo naredne nedelje da otputuje u Brisel na razgovore sa evropskim zvaničnicima. U posetu evropskoj prestonici krajem nedelje trebalo bi da otputuje i premijer Kosova, Aljbin Kurti, čije će to biti prva poseta u svojstvu premijera Kosova Evropskoj uniji.

Iako su evropski zvaničnici isključili mogućnost susreta Vučić-Kurti u toku naredne nedelje, najavljuje se skoro održavanje runde dijaloga na najvišem političkom nivou.

’Politička pitanja’ mini-Šengena

Vučić je naveo da je ponosan na ideju o uspostavljanju malog Šengena, odnosno jedinstvenog tržišta u regionu Zapadnog Balkana, koji, kako je rekao i dalje vidi kao budućnost regiona. Međutim, Vučić kaže da postoje politički izazovi. Deo krivice, kako je rekao, jeste i na Srbiji.

„Nije bilo lako prodati tu ideju politički našoj domaćoj publici. Mislim da je najlakše bilo meni i Zoranu Zaaevu, premijeru Severne Makedonije. Nije bilo lako Ediju Rami, premijeru Albanije, zbog odbijanja Kosova da učestvuje u tome“, naveo je Vučić i dodao:

„A ako ih pitate zašto to čine, nema racionalnog odgovora na to pitanje ili jednostavno ne odgovore ništa. A onda, potpišu u Vašingtonu da će promeniti svoju poziciju po tom pitanju. Do sada nisu uradili ništa. Šta je u tome loše po njih, iskreno ne znam.“

Inicijativu “mali Šengen”, u kojoj su za sada Srbija, Albanija i Severna Makedonija pokrenule su 2019. godine te tri zemlje kao projekat za poboljšanje ekonomije i regionalne saradnje.

Ideja tri države Zapadnog Balkana je da se stvori jedinstveno tržište kako bi se ubrzao njihov ekonomski razvoj.

’Što se tiče ličnih kontakata, odnosi su bolji sa Bajdenom’

Na pitanje o saradnji sa administracijom predsednika SAD Džoa Bajdena, Vučić je naveo da se sa Bajdenom susreo četiri ili pet puta, dok se sa prethodnim predsednikom Donaldom Trampom susreo dva puta, od čega je, kako je rekao samo jednom imao priliku da razgovara o političkim pitanjima.

„Ako govorimo o ličnom angažmanu, predsednika Bajdena poznajem bolje od predsednika Trampa“, rekao je Vučić.

Vučić je takođe rekao da su Srbiji potrebne Sjedinjene Američke Države kao prijatelj i da zemlja ne može brzo da napreduje bez američke podrške.

On je ocenio da Srbija treba da “pronađe novi pristup i da nađe način da više dobije od SAD ali i da da više Vašingtonu”.

“Reći ću samo da ne očekujem da će vreme biti lako za Srbiju, jer se politika nije uvek i obavezno na ličnoj bazi. Ali ćemo dati sve od sebe da unapredimo prijateljstvo između dve države”, izjavio je Vučić.

Odgovarajući na kritike Evropske unije (EU) kada je reč o stanju demokratije, ljudskih prava i slobode medija u Srbiji, Vučić je rekao da se sigurno od njega očekuje da kaže da je reč o lažima i propagandi.

“Ne, jasno mi je da nismo savršeni i ne krijem to. Počeli smo da ispunjavamo ono što EU traži kada je reč o vladavini prava, borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije, i nadam se da ćete videti na konferenciji u junu da će EU sa Srbijom otvoriti čitav klaster (poglavlja)”, rekao je Vučić.

U Spoljnopolitičkom odboru Evropskog parlamenta (AFET) u februaru 2021. godine izglasan je izveštaj o Srbiji u kojem se ističe da će tempo pristupnih pregovora sa EU odrediti “istinsko poštovanje osnovnih prava i normalizacija odnosa sa Kosovom”.

Evropski zastupnici koji su članovi Spoljnopolitčkog odbora Evropskog parlamenta (EP) naglasili su važnost dodatne dinamike u pregovorima o članstvu između Srbije i EU te su pozvali zemlju da se nedvosmisleno obaveže da će ispuniti svoje obaveze “na vidljiv i poverljiv način” u procesu pristupanja u EU.

U izveštaju se ističe da će tempo pristupnih pregovora sa Evropskom unijom (EU) odrediti “istinsko poštovanje osnovnih prava i normalizacija odnosa sa Kosovom”.

U ovom izveštaju, poziva se Srbija da pruži uverljive rezultate u oblastima kao što su pravosuđe, sloboda izražavanja i borba protiv korupcije i organizovanog kriminala.

Čitajte više