Putinova upozorenja Zapadu i fokus na unutrašnja pitanja

Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email
U jeku tenzija Moskve sa Zapadom predsednik Vladimir Putin je govoru o stanju nacije upozorio zapadne zemlje da ne ugrožavaju interese Rusije, ali nije najavio velike vojne ili spoljno političke poteze, kako se spekulisalo.
Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email

U jeku tenzija Moskve sa Zapadom predsednik Vladimir Putin je govoru o stanju nacije upozorio zapadne zemlje da ne ugrožavaju interese Rusije, ali nije najavio velike vojne ili spoljno političke poteze, kako se spekulisalo.

Putinov govor je uglavnom bio fokusiran na unutrašnju politiku s pogledom na parlamentarne izbore kasnije ove godine, dok se suočava s padom standarda Rusa i protestima podrške zatvorenom kritičaru Kremlja Alekseju Navaljnom, pišu svetski mediji.

Upozorenje posle rasta tenzija

Putin je u ruskom parlamentu upozorio zapadne zemlje da će platiti visoku cenu ako pređu “crvenu liniju” Rusije dok se tenzije povećavaju zbog nagomilavanja ruske vojske na ukrajinskoj granici, piše Tajms.

Obraćanje ruskog predsednika usledilo je, ističe britanski list, pošto su satelitski snimci pokazali da je Rusija rasporedila ogroman broj trupa, tenkova i ratnih aviona na istočnu granicu Ukrajine, kao i na Krim koji je Moskva anektirala 2014.

U Moskvi se pre govora spekulisalo da bi Putin mogao da naredi ulazak ruskih trupa u Donbas na istoku Ukrajine, koji delimično kontrolišu separatisti uz podršku Rusije, ili da objavi da je taj region dodat u Savez Rusije i Belorusije.

Govor se, međutim, uglavnom fokusirao na unutrašnja pitanja, uključujući mere za borbu protiv široko rasprostranjenog siromaštva, ističe Tajms, ukazujući da su parlamentarni izbori zakazani za septembar, dok tek svaki četvrti glasač podržava Putinovu vladajuću stranku Jedinstvena Rusija.

U prvom javnom istupu otkako su SAD uvele sankcije Rusiji prošle nedelje zbog hakerskih napada na Solarvinds (SolarWinds), mešanja Moskve u izbore 2020. godine i zatvaranja opozicionog lidera Alekseja Navaljnog, Putin je tvrdio da “neprijateljske aktivnosti prema Rusiji ne prestaju” i obećao čvrst odgovor Moskve, ukazuje Fajnenšl tajms.

Obraćanje ruskog predsednik bilo je bleđe od skorašnjih govora o stanju nacije kao kada je Putin iskoristio priliku da najavi ustavne promene ili pokaže visokotehnološko oružje koje može da izvede prvi nuklearni udar na SAD, ističe britanski list.

Putin u govoru nije spomenuo nagomilavanje ruske vojske na ukrajinskoj granici i, kako navodi Fajnenšl tajms, samo je u šiframa spomenuo pokret Navaljnog, za kojeg je implicirao da je deo američke strategije za svrgavanje ruskih saveznika u zemljama od Belorusije do Venecuele.

Poruka za unutrašnje prilike

S okom na parlamentarne izbore u septembru i s obzirom na rastuće nezadovoljstvo zbog pada realnih prihoda u Rusiji, Putin je takođe izneo niz novih planova socijalne potrošnje, uključujući oko 110 evra za sve roditelje školske dece koji bi trebalo da budu isplaćeni u avgustu, ukazuje Fajnenšl tajms.

Putinove reči pokazale su da zauzima tvrđu liniju protiv percipiranih neprijatelja dok se domaće kritike sjedinjuju oko pitanja sudbine Navaljanog, piše Volstrit džurnal.

Pred izbore, kako navodi američki list, Putin želi da zadrži podršku Rusa koji su se poslednjih godina suočili s padom realnog prihoda i životnog standarda.

Većina obraćanja ruskog predsednika u parlamentu bila je usredsređena na unutrašnju politiku, navodi američki list i ukazuje da je Putin najavio je planove za povećanje izdavanja za zdravstvo, pružanje finansijske pomoći porodicama s decom i finansiranje modernizacije regionalne infrastrukture.

Politikolog Stanislav Bišok iz međunarodnog tink-tenka u Moskvi CIS-Europe Monitoring Organization rekao je da “Putin razume da su ruski građani više zainteresovani za svoje novčanike i svoje zdravlje”.

“S obzirom na negativnu ekonomsku dinamiku u kontekstu sankcija, s obzirom na poklapanje s korona virusom, ljudi žele da čuju egzaktne odgovore o socijalnoj podršci i za obične građane i za kompanije. I dobili su”, kazao je Bišok.

Slika Rusije posle dve decenije Putinove vladavine

U poruci naizgled upućenoj predsedniku SAD Džou Bajdenu usred velikih protesta, Putin je zlokobno upozorio na “crvene linije” koje će, ako se pređu, izazvati snažan “asimetričan” odgovor, ponovo podsetio zapadne lidere na zastrašujući nuklearni arsenal svoje zemlje i hvalio se moralnom superiornošću Rusije nad Zapadom, piše Njujork tajms.

Dok se Putin obrušavao na stvarne ili percipirane strane neprijatelje, desetine hiljada Rusa izašle su na ulice prkoseći velikim policijskim snagama da se usprotive njegovoj vladavini s porukom “odlazi”. To je, ocenjuje američki list, blic snimak Rusije u trećoj deceniji Putinove vladavina – lider suočen sa sve gnevnijom i očajnijom opozicijom, ali čvrsto na vlasti s ogromnim resursima i velikim bezbednosnim aparatom na raspolaganju.

Okrivljen za spor odgovor na korona virus i sa smanjenim, mada i dalje visokim rejtingom, ruski lider je iskoristio obraćanje da iznese viziju Rusije koja izlazi iz pandemije, koja obećava brojne nove ekonomske subvencije, ali bez spominjanja političkih prava.

Iako su Putinove izjave za okupljanje iza zastave u vezi sa bezbednošću privukle najviše pažnje, on je veći deo govora posvetio unutrašnjim brigama, ukazuje Njujork tajms uz ocenu da se Putin poslednjih nedelja izgleda vratio na proverenu taktiku raspirivanja nacionalističkog plamena.

Postoje, međutim, naznake da javnost zamorena posle dve decenije Putine vlasti sve manje sluša šta govori, ocenjuje Njujork tajms, dodajući da je to bilo vidljivo na ulicama ruskih gradova uveče posle govora, kako protesti zbog zatvaranja Navaljnog izgleda prerastaju u nešto više – s povicima “Sloboda a političke zatvorenike” i “Dole car”.

Prkošenje i odlučnost protesta

Istog dana kada je Putin održao govor s upozorenjem Zapadu, domaća opozicija njegovoj sve čvršćoj vladavini vratila se na ulice, piše Vašington post.

Hiljade ljudi protestovale su u gradovima širom Rusije prvi put posle nekoliko meseci, odgovarajući na poziv opozicije da podrže Navaljnog, posle upozorenja njegovih saradnika da zatvorenom kritičaru Kremlja zdravlja propada i da će uskoro verovatno biti zabranjena njegova mreža za borbu protiv korupcije.

Poslednji put kada su održane takve demonstracije u januaru i februaru na ulice je izašao veliki broj ljudi, dok je, prema nezavisnim izvorima, više od 11.000 ljudi privedeno.

Represija Kremlja je postala intenzivnija u poslednjih nekoliko meseci, usmerena na nezavisne novinare, organizacije za ljudska prava i Navaljneve saradnike, ukazuje američki list, dodajući da su protesti u sredu, iako manji nego demonstracije ranije ove godine, bili iskazivanje prkosa.

Prema procenama nezavisnih medija u Rusiji, na demonstracijama u Moskvi je učestvovalo 25.000 ljudi. Čuli su se uzvici “Putin je lopov”, “Sloboda političkim zatvorenicima” i “Pustite ga”, a na video snimku na društvenim mrežama videla se i supruga Navaljnog Julija u gomili demonstranata koji skandiraju njeno ime.

Par sati posle početka protesta u Moskvi i Sankt Peterburgu, dva najveća ruska grada, privedeno je oko 1.500 ljudi, saopštila je monitoring grupa OVD-Info.

Neodobrene demonstracije na kojima su se širom Rusije okupile desetine hiljada ljudi pokazale su odlučnost pristalica Navaljnog koje su tražili “slobodu za političke zatvorenike” u napetim sukobima s interventnom policijom sa šlemovima i pancirima, ističe Gardijan.

Protesti širom zemlje nisu uspeli da okupe 500.000 demonstranata koje je tim Navaljnog pokušao da izvede na ulice, ali bi mitinzi s do 10.000 ljudi u Moskvi i sličnim brojem u Sankt Peterburgu mogli da im barem omoguće da kažu da niko nije izgubio, dodaje britanski list.

Iskazivanje snage za pristalice zatvorenog opozicionog lidera važno je, kako ukazuje Gardijan, dok se Kremlj sprema da nanese potencijalno smrtonosni udarac organizaciji Navaljnog proglašavajući je ekstremističkom.

Demonstracije su sazvane u više od 100 gradova kao odgovor na izveštaje o njegovom slabom zdravlju usled štrajka glađu u zatvoru, navodi Gardijan i ukazuje da je u nekim gradovima bilo iznenađujuće mnogo ljudi, dok je u drugim bilo manje nego što se očekivalo.

Čitajte više