Kraj ere Kastro bez očekivanja većih promena

Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email
Najavom Raula Kastra da se povlači s visoke funkcije na Kubi dolazi kraj ere tokom koje su više od 60 godina ostrvskom zemljom vladali on i njegov harizmatični brat Fidel.
Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email

Najavom Raula Kastra da se povlači s visoke funkcije na Kubi dolazi kraj ere tokom koje su više od 60 godina ostrvskom zemljom vladali on i njegov harizmatični brat Fidel.

Ipak, uprkos sve glasnijim zahtevima za većim ekonomskim i političkim slobodama, kao i brutalnoj ekonomskoj krizi s nestašicama osnovnih namirnica, ne očekuje se da će odlazak Kastra brzo dovesti do većih promena, dok se veruje da će on i dalje biti iza značajnih odluka, pišu svetski mediji.

Bele košulje umesto uniformi

Šezdeset dve godine pošto je grupa revolucionara stavila Kubu na put sukoba s Vašingtonom, poslednji od braće Kastro, istaknutih figura Hladnog rata, najavio je da će prepustiti zvaničnu vlast odlaskom s funkcije prvog sekretara Komunističke partije, piše Vašington post.

Odlazak Raula Kastra, koji će ostati upamćen kao manje razmetljiva, staloženija ličnost od svog brata koji je umro pre četiri i po godine, završava eru u kojoj je, kako ističe list, kubanski sistem preživeo – ako ne i bujao – kroz decenije napetih sučeljavanja s američkim predsednicima od Džona Kenedija do Donalda Trampa.

Raul Kastro odlazi pošto je pokrenuo važan period političkih i ekonomskih promena, mada, prema navodima Vašington posta, za većinu Kubanaca one nikada nisu otišle dovoljno daleko i nisu uspele da spreče da karipska država zaroni u najbrutalniju ekonomsku krizu od propasti Sovjetskog Saveza.

Kastro je počeo tranziciju vlasti pre tri godine kada je funkciju predsednika – koju je 2011. preuzeo od brata Fidela – prepustio svom izabranom nasledniku Migelu Dias-Kanelu, 60-godišnjem inženjeru koji je nastojao da otelotvori novu generaciju kubanskih lidera i koji je zamenio maslinasto zelenu uniformu Kastrovih belom košuljom, uz prihvatanje društvenih medija.

Mada neki smatraju da bi Kastrov odlazak mogao da ukloni osećaj neranjivosti komunističke države koju su on i njegov brat oličavali, Vašington post ukazuje da kratkoročno malo ko veruje da će njegovo penzionisanje dovesti do velikih političkih promena, dok stručnjaci kažu da će verovatno nastaviti da donosi bitne odluke, pošto će biti konsultovan o važnim pitanjima, posebno o bilo čemu u vezi sa SAD.

Kontinuitet

Raul Kastro iza sebe ostavlja demoralizovanu zemlju koja se bori sa sve većim nestašicama hrane i rastućim nezadovoljstvom, ukazuje Volstrit džurnal, dodajući da situaciju dodatno komplikuje to što se Kastrov naslednik Dias-Kanel s izazovima suočava bez prestiža generacija revolucionarnih vođa.

Dias-Kanel će morati da balansira između zahteva mnogih Kubanaca za većim ekonomskim i političkim slobodama s otporom promenama kod tvrde linije vojnih i partijskih zvaničnika, ocenjuje američki list, ističući i da je kongres, na kojem je Kastro najavio povlačenje, označen kao “kongres kontinuiteta”.

Kastro je u petak, 16. aprila, u govoru na kongresu Komunističke partije, gde je najavio povlačenje, podvukao da postoje jasne linije koje Kuba neće preći dok nastoji da popravi svoju ekonomiju “jer bi to dovelo do uništenja socijalizma”.

Teška vremena Kube podsećaju na najmračnije dane u godinama posle sloma njenog pokrovitelja SSSR-a, ukazuje Volstrit džurnal, dodajući da se kubanska ekonomija smanjila za više od trećine, s procenama nekih ekonomista da je inflacija na oko 500 odsto, dok su sve veće nestašica hrane primorale neke očajne stanovnike da jedu mačke.

Poslednjih meseci, sve veća frustracija zbog pogoršanih uslova življenja prelila se u proteste koji su izgleda zatekli kubanski režim, piše list uz ocenu da demonstracije predstavljaju veću pretnju apsolutnoj kontroli vlade pošto Kubanci sada mogu da pristupe internetu preko mobilnih telefona, što im omogućava da organizuju spontane proteste i razmenjuju informacije o hapšenjima preko društvenih medija.

Korak u nepoznato

Kada je Raul Kastro prošle nedelje saopštio da se sprema da se povuče s vrhovne pozicije na Kubi, izneo je upozorenje naciji koja je sve više podeljena oko nasleđa komunističke revolucije: izbor je između kontinuiteta ideala revolucije ili poraz, ističe Njujork tajms, ukazujući da će Kuba zakoračiti u nepoznato pošto prvi put posle više od 60 godina u liderstvu neće imati Kastra.

Raul Kastro iza sebe ostavlja zemlju rastrgnutu ekonomskom krizom, ali i s dubokim generacijskim raskolom, piše list. Stariji Kubanci, koji se sećaju siromaštva i nejednakosti pre braće Kastro, i dalje su odani revoluciji, dok su mlađe generacije odrasle s dostignućima socijalizma, uključujući pristup obrazovanju i zdravstvenoj zaštiti, nezadovoljne njegovim ograničenjima – oni zahtevaju manje vladine kontrole i više ekonomskih sloboda.

Kada su braća Kastro pokrenula narodni ustanak, oni su iskoristili duboko nezadovoljstvo mnogih Kubanaca tadašnjom korumpiranom vladajućom elitom, koja ne samo što je bila otuđena od većine Kubanaca, već nije ni pokazivala brigu zbog teških životnih uslova većine sunarodnika. Decenijama kasnije, ističe Njujork tajms, braća Kastro i njihova Komunistička partija su bili pod kritikama običnih Kubanaca da su odvojeni od njih.

S druge strane, ocenjuje Njujork tajms, detalji o budućnosti Kube ostali su nerazrešeni na ovogodišnjem kongresu na kojem je Raul Kastro najavio povlačenje. Nad kongresom se takođe nadvila nedavna promena u Beloj kući i pitanje kakve izazove donosi Kubi nova administracija Džoa Bajdena.

Bajden je kao potpredsednik Baraka Obame pomogao u normalizovanju odnosa SAD i Kube, što je omogućilo uplate doznaka i ukidanje ograničenja na putovanja. Ta politika je opet preokrenuta u Trampovom mandatu i ekonomske dobiti Kube su brzo izbrisane. Mada je Bajden tokom predizborne kampanje obećao novo otopljavanje u odnosima, njegova administracija je manje zagrejana za tu ideju posle loših rezultata demokrata na izborima u Floridi, pošto su Amerikanci poreklom s Kube podržali Trampovu politiku, objašnjava Njujork tajms.

Druga violina i lice Kube

Raul Kastro je veći deo svog života bio druga violina bratu Fidelu, prvo kao gerilski komandant, a posle kao visoki funkcioner socijalističke vlade. Ipak, u poslednjoj deceniji, Raul je bio lice komunističke Kube, njenog prkošenja pokušajima SAD da promene socijalistički sistem, ali i napora za zbližavanje s dugogodišnjim neprijateljem, piše Asošiejtid pres.

Sada 89-godišnji Raul Kastro se 1953. pridružio svom harizmatičnom starijem bratu u skoro samoubilačkom napadu na kasarnu Monsada u Santjagu, posle čega je preživeo represiju snaga diktatora Batiste.

Raul Kastro, koji je dugo smatran pravovernijim komunistom od svog brata, bio je na glavnom frontu gerilskog rata pod vođstvom Fidela za rušenje Batiste. Posle je dugo bio šef oružanih snaga i na kraju ga je Fidel imenovao za naslednika.

Kada se 2006. Fidel Kastro razboleo, Raul je preuzeo funkciju predsednika, mada je formalno to postao 2008, a na čelo Komunističke partije je došao 2011. Nastavio je jednopartijsku vladavinu, istovremeno ublažavajući neka ograničenja privatnog preduzetništva koja su gušila ekonomiju.

S ulaskom predvodnika revolucije u sedmu i osmu deceniju života, promena komande je bila neizbežna, pa je 2018. godine Raul Kastro predsedavanje državom prepustio 60-godišnjem Dias-Kanelu za kojeg se očekivalo da će ga naslediti i na mestu šefa partije.

Očekivana, ali istorijska odluka

Najava Raula Kastra da će se povući i privesti kraju 62 godine vladavine Kastrovih, na Kubi jedva da je izazvala reakciju, iako je poslala talase širom sveta, ističe Gardijan.

Kubanci su očekivali takvu odluku, a za one koji se muče da kupe hranu u sve težim vremenima, postoje sumnje u pogledu promena koje će ona doneti. “Mislim da neće biti značajnih promena u bliskoj budućnosti”, rekao je za Gardijan jedan Kubanac. “Ne dok stara garda ostavlja senku i uticaj na kubansku politiku”.

Umesto promena na vrhu, njega, kako piše britanski list, više zanima vest da je piletina primećena u jednoj prodavnici koja prima kubanske pesose umesto američkih dolara. Tamo se stvorio ogroman red zbog čega je došla policija da održi mir.

Iako je cela ostrvska država znala da će se jednog dana desiti da na čelu države prvi put od 1959. bude neko drugi umesto Kastra, ovaj trenutak ipak nije ništa manje istorijski ili simboličan, ocenjuje BBC.

Realnost je ipak, ukazuje britanski javni servis, da će se, makar kratkoročno, malo toga promeniti.

Jedno je ipak sigurno, dodaje BBC – reči Raula Kastra na kongresu da drži “jednu nogu u uzengijama” znače da će ostati uticajan iza kulisa. A ponavljanje večne posvećenosti socijalizmu, znači da i kod njegovog naslednika političke promene ostaju malo verovatne kao i pod njegovim pokojnim bratom Fidelom.

‘Kastrizam ostaje’

Kubanski disidenti optužili su vlasti da su im presekle pristup internetu i onemogućile izlazak iz kuća tokom kongresa Komunističke partije na kojem su partijski lideri osudili obnovljene pokušaje “kontrarevolucije” na onlajn platformama uz američku podršku, prenosi Rojters.

Uvođenje interneta omogućilo je Kubancima novu platformu da izraze svoje frustracije jednopartijskim sistemom koji strogo kontroliše javni prostor i pokrenulo osnivanje nedržavnih medija nasuprot državnom monopolu nad masovnim medijima.

Kastro je u uvodnom govoru na kongresu upozorio da “kontrarevoluciji” nedostaje podrška ili vođstvo naroda, ali da je spretna u manipulisanju internetom. On je rekao da kontrarevolucionari pokušavaju da se infiltriraju i manipulišu određenim umetničkim i verskim grupama u pokušaju da slome nacionalno jedinstvo, posle čega je usvojena rezolucija s ciljem da se ojača “revolucionarni aktivizam” na društvenim mrežama.

Mnogi od onih koji su tokom kongresa žalili na proganjanje od države pripadaju disidentskom umetničkom kolektivu Pokret San Isidro i grupi umetnika, mislilaca i novinara 27N koji su proistekli iz retkog protesta nekoliko stotina ljudi ispred ministarstva kulture 27. novembra. Obe grupe pozivaju na veće građanske slobode i novo su lice kubanske opozicije u zemlji koja je ponosna na svoju bogatu umetničku scenu i u kojoj su se tradicionalne političke opozicione grupe borile da dobiju uporište.

“To što se Raul povlači ne znači da će doći do promena”, rekla je za Rojters svetski poznata umetnica Tania Brugera, navodeći da su ona i drugi članovi 27N sprečavani da izlaze iz kuće i privođeni na saslušanje još od osnivanja te grupe.

S druge strane, ističe Rojters, u uredničkom komentaru na nedržavnom internet portalu 14ymedio piše “Kastro odlazi, ali kastrizam ostaje”.

Čitajte više