Češka eksplozija, ruski agenti i bugarski trgovac oružjem

Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email
Eksplozija je bila ogromna – razbila je prozore na kućama kilometrima udaljenim i ostavila iza sebe tinjajući krater u šumu na istoku Češke, nedaleko od granice sa Slovačkom.
Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email

Eksplozija je bila ogromna – razbila je prozore na kućama kilometrima udaljenim i ostavila iza sebe tinjajući krater u šumu na istoku Češke, nedaleko od granice sa Slovačkom, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.

Eksplozija 16. oktobra 2014. uništila je skladište municije i oružja. Tela dvojice muškaraca koja su radila tamo pronađena su skoro mesec dana kasnije. Druga eksplozija dogodila se otprilike dva meseca kasnije na obližnjem mestu, udaljenom oko jedan kilometar.

Incident je uznemirio češke vlasti, koje su već zabrinuto pratile kako se 1.700 kilometara dalje Ukrajina našla u žestokoj borbi sa separatističkom pobunom koju je podstakla i potpirivala Rusija. Ako se tada znalo da postoji neka veza, istražitelji je nisu javno objavili.

Međutim, 17. aprila ove godine češki zvaničnici izneli su zapanjujuće navode, povlačeći direktnu vezu između eksplozija i ruske vojne obaveštajne agencije poznate kao GRU – konkretno, odeljenja poznatog kao Jedinica 29155 koja je povezana s pokušajima atentata i drugim subverzivnim akcijama širom Evrope.

Posle rasta tenzije u Ukrajini zbog nagomilavanja ruskih trupa u blizini njene granice i posle novih velikih američkih sankcija Moskvi s proterivanjem 10 diplomata, češka najava je potresla prašku politiku, a verovatno će dodatno zamutiti odnose Zapada s Moskvom.

“Postoje nedvosmisleni dokazi o umešanosti oficira ruske obaveštajne službe GRU… u eksploziji u skladištu municije”, rekao je premijer Andrej Babiš u neuobičajenoj noćnoj konferenciji za novinare 17. aprila. Takođe je rekao da je proterano 18 Rusa koji rade u ruskoj ambasadi.

“Češka je suverena država i mora shodno tome reagovati na ova otkrića bez presedana”, rekao je on.

Predsednik češkog senata Miloš Vistrcil, politički protivnik i dugogodišnji kritičar Babiša, sugerisao je da se eksplozija može smatrati činom “državnog terorizma” i dodao: “Na nju je potrebno reagovati jasno, samouvereno i oštro”.

Češke vlasti povukle su indirektnu liniju ne samo s ratom Ukrajine s Rusijom, već i s misterioznim trovanjem šest meseci kasnije u bugarskoj prestonici u kojem je zamalo umro trgovac oružjem Emilijan Gebrev.

Češki zvaničnici nisu javno objavili vezu između eksplozija i Gebreva, ali su javni servis Češki radio i časopis Respekt citirali neimenovane bezbednosne izvore koji su rekli da je Gebrev umešan.

Jan Hamaček, češki ministar unutrašnjih poslova i trenutni ministar spoljnih poslova, naznačio je da postoji veza s Bugarskom.

“Bez konkretnih detalja, mogu da potvrdim da je međunarodna saradnja po ovom pitanju u toku, uključujući saradnju s Bugarskom”, rekao je on u intervjuu za CT24 Češka.

Bivši visoki ukrajinski bezbednosni zvaničnik takođe je za ukrajinski servis RSE-a potvrdio da je Kijev tražio pomoć Gebreva u nabavci municije 2014. godine.

Ruski zvaničnici negirali su optužbe; portparolka Ministarstva spoljnih poslova rekla je da je to “hokus-pokus”. Očekivalo se da će Moskva u znak odmazde proterati sličan broj čeških diplomata.

“Ne mogu da se setim nijednog pojedinačnog događaja tokom poslednjih 30 godina češke nezavisnosti, od 1993. godine koji je imao takav značaj”, rekao je za RSE Pavel Havliček, istraživač u Asocijaciji za međunarodne odnose sa sedištem u Pragu. “Ovo će imati brojne političke, diplomatske, socijalne implikacije po češko-ruske odnose”.

Šta je jedinica 29155?

Veza između eksplozija municije i trovanja Gebreva, ako se potvrdi, dodala bi nove bombastične detalje sve većem broju dokaza u vezi s Jedinicom 29155 i ukupnim aktivnostima GRU-a širom Evrope.

Dva druga odeljenja – poznata kao jedinice 26165 i 74455 – figurirala su u nekoliko međunarodnih istraga o sajber hakovanju. Oba je imenovao američki specijalni savetnik Robert Muler u svojoj istrazi hakovanja kompjutera političke partije u SAD 2016. godine.

Takođe su bila povezivana s naporima za hakovanje Svetske antidoping agencije i Organizacije za zabranu hemijskog oružja, od kojih je poslednja imala ključnu ulogu u istrazi upotrebe novičoka i sličnih nervnih agenasa napravljenih u Rusiji.

Jedinica 29155, s druge strane, dospela je u širu javnosti skoro tri godine posle trovanja Gebreva, kada su bivši ruski vojni obaveštajac Sergej Skripalj i njegova ćerka Julija iznenada oboleli u Solsberiju u Engleskoj.

Skripalj je osuđen za izdaju u Rusiji više od decenije pre toga, zbog navodnog prosleđivanja poverljivih podataka zapadnim obaveštajnim službama. Izbačen je iz Rusije 2010. godine u razmeni špijuna u kojoj su učestvovali i tajni ruski agenti koji su radili u SAD.

Britanske vlasti utvrdile su da je supstanca kojoj je Skripalj bio izložen novičok, moćnom nervnom agensu koje su prvi razvili sovjetski naučnici. Britanski zvaničnici, koristeći snimke s video-nadzora i druge podatke, optužili su dvojicu muškaraca tvrdeći da su oni ruski vojni agenti koji stoje iza incidenta u kojem je takođe umrla jedan Britanka.

Novinari i istraživači javno dostupnih podataka, uključujući grupu Belingket (Bellingcat), kasnije su identifikovali te muškarce kao Aleksandra Petrova i Ruslana Boširova, što su na kraju potvrdile američke i britanske vlasti.

U oktobru 2019. godine, RSE je otkrio dodatne detalje o Jedinici 29155 kada je pronašao fotografije s venčanja koje je priredio komandant jedinice i kome je prisustvovao jedan od dvojice navodnih trovača novičokom.

U isto vreme 17. aprila kada su Babiš i češki zvaničnici najavljivali nalaze istrage eksplozije skladišta, češka policija objavila je saopštenje u kojem je navela da su Petrov i Boširov bili u istočnoj Češkoj u oktobru 2014. godine, otprilike u vreme eksplozija, i dodala da ih traži radi saslušanja.

Bugarska veza

Gebrev je 28. aprila 2015. godine tokom večere u luksuznom restoranu u Sofiji počeo da povraća, posle čega je prebačen u vojnu bolnicu, gde je imao intenzivne halucinacije. Na kraju je pao u komu. Njegov sin se takođe iznenada razboleo, kao i direktor Gebrevljeve kompanije za trgovinu oružjem EMCO.

Gebrev se na kraju oporavio. Bugarski istražitelji nisu puno napredovali u identifikovanju uzroka ili krivaca za njegovu bolest – do nekih tri godine kasnije, posle trovanja Skripalja.

U saradnji sa FBI-jem, britanskim i drugim agencijama, bugarske vlasti zaključile su da je nepoznati muškarac namazao supstancu na kvaku automobila u vlasništvu Gebreve koji je bio parkiran u garaži u Sofiji.

Belingket je saopštio da je poznati ruski operativac koji je bio u Engleskoj otprilike u isto vreme kada je bilo trovanje Skripalja takođe više puta putovao u Bugarsku. Veruje se da je čovek deo Jedinice 29155.

Bugarski tužioci su u januaru 2020. optužili trojicu Rusa zbog njihove navodne ulogu u pokušaju trovanja Gebreva.

Uloga Gebreva u pokušaju posredovanja u prodaji oružja u Ukrajini nije u potpunosti jasna. Novinski izveštaji kažu da je Gebrevljeva kompanija EMCO zaista potpisala ugovor s ukrajinskom vladom 2014. godine za isporuku artiljerijske municije.

Viktor Jahun, koji je bio zamenik šefa Tajne službe Ukrajine, glavne obaveštajne jedinice te zemlje, rekao je da je Kijev u oktobru 2014. godine pokušao da nabavi municiju iz Bugarske u vreme eksplozija u češkom skladištu.

“Taj biznismen koji je otrovan, a navodno su ga otrovale ruske obaveštajne službe, tražio je takvu municiju u zemljama bivšeg Varšavskog pakta, a najbolje mesto za njihovo tranzitno skladištenje pre slanja u Ukrajinu bila je zapravo Češka Republika”, rekao je Jahun u intervjuu za RSE.

“Posle eksplozija, i češki organi reda i zakona i mi sami sumnjali smo da to možda nije slučajno”, rekao je on.

Gebrev nije odmah odgovorio na telefonske pozive i tekstualne poruke bugarskog servisa RSE-a koji je tražio komentar.

Uprkos najavi optužbi protiv trojice Rusa u januaru 2020. godine, bugarski generalni tužilac devet meseci kasnije objavio je da je istraga suspendovana, što je podiglo obrve u Bugarskoj kao i izvan te zemlje.

Bojko Noev, bivši ministar odbrane za kojeg se zna da je blizak Gebrevu, rekao je da je otkriće ukazalo na velike probleme u bugarskoj istrazi.

“Poslednja otkrića u Češkoj ponovo postavljaju pitanje: zašto je istraga o trovanju Gebreva sistematski ometana i na kraju zaustavljena”, rekao je on.

Češki slučaj

Posle gotovo tri godine zastoja s nedovoljnim dokazima, češka istraga o eksplozijama dobila je novi zamah posle trovanja u Solsberiju 2018. godine.

Češki odnosi sa Moskvom poslednjih su godina nestabilni, uprkos otvorenim simpatijama za Moskvu koju pokazuje češki predsednik Miloš Zeman.

Bilateralni odnosi su pogoršani početkom 2020. godine, kada su gradske vlasti Praga demontirale statuu ruskog heroja iz Drugog svetskog rata i preimenovale trg ispred ruske ambasade s novim imenom po ubijenom kritičaru Kremlja Borisu Nemcovu. Dve zemlje razmenile su žestoku retoriku.

Pošto je Češka imala jednu od najgorih stopa zaraze COVID-19 u Evropi, pitanje nabavke ruske vakcine Sputnik V takođe je podelilo vladu poslednjih meseci.

Ipak, nije bilo jasno zašto su češke vlasti odlučile da sada krenu protiv Rusije i objave svoje navode.

Časopis Respekt piše da su istražitelji prošle godine dobili nove informacije u vezi s eksplozijom, a da je vladin obaveštajni odbor raspravljao o slučaju pre samo dve nedelje.

Zvaničnici češke vlade sugerisali su da će među posledicama skandala biti i tender za izgradnju nove nuklearne elektrane vredne šest milijardi evra. Nakon što je državna energetska grupacija ČEZ otkazala plan za izgradnju novih reaktora 2014. godine, vlada je dobila ponude iz Kine, Rusije, SAD, Francuske i drugih država.

Učešće Rusije se, međutim, smatra problematičnim. Prošlog novembra, radna grupa, uključujući obaveštajce i zvaničnike Ministarstva spoljnih poslova, pozvala je vladu da zabrani Rusiji i Kini da učestvuju u tenderu, tvrdeći da obe zemlje predstavljaju strateški rizik.

Zamenik premijera Karel Havliček rekao je 18. aprila da ruskoj državnoj atomskoj agenciji Rosatom neće biti dozvoljeno učešće.

Proterivanje ruskih diplomata iz Češke usledilo je posle proterivanja drugih ruskih diplomata iz SAD, najavljenih u okviru velikog seta novih sankcija s delomičnim ciljem i da se izvrši pritisak na Rusiju da odustane od nagomilavanja trupa na istočnim granicama Ukrajine.

Mada se čini da proterivanja iz Češke nisu direktno povezana s proterivanjima iz SAD, odluku Praga je brzo pozdravila Ambasada SAD koja je na Tviteru kasno 17. aprila navela: “SAD stoje uz svog nepokolebljivog saveznika, Češku Republiku. Uvažavamo njihovu značajnu akciju nametanja cene Rusiji zbog njenih opasnih akcija na tlu Češke”.

Čitajte više