Lekari volonteri pomažu beskućnicima u Sankt Peterburgu

Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email
Zimski meseci su posebno surovi za beskućnike u Sankt Peterburgu na severu Rusije, a posebno za one koji imaju ozbiljne zdravstvene probleme.
Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email

Zimski meseci su posebno surovi za beskućnike u Sankt Peterburgu na severu Rusije, a posebno za one koji imaju ozbiljne zdravstvene probleme, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.

“Zimi je mnoge bolesti nemoguće lečiti na ulici. Posle izlaska iz bolnice, ponovo su na ulici u uslovima koji nisu povoljni za oporavak”, rekao je Sergej Ijevkov, osnivač i direktor Dobrotvorne bolnice koja ima više od 100 volontera – uključujući desetine lekara – koji pružaju zdravstvenu negu beskućnicima.

Procenjuje se da 50.000 ljudi u Sankt Peterburgu, drugom po veličini ruskom gradu, nema stalni dom. Pored svakodnevne borbe za pronalaženje hrane i skloništa, oni kojima je potrebna medicinska pomoć suočavaju se s dodatnim poteškoćama. Mnogi nemaju zdravstveno osiguranje ili čak ni osnovne lične dokumente. Bez njih lekarsku pomoć mogu dobiti samo u hitnoj pomoći i jedinoj specijalizovanoj bolnici u gradu za zarazne bolesti. Diskriminacija i neprijateljskih odnos nekih zdravstvenih radnika takođe odvraćaju mnoge beskućnike od traženja bolničkog lečenja, kažu stručnjaci. A i ako dobiju lekarsku pomoć, mnogi od njih se nikada potpuno ne oporave.

“Na primer, neko dobije promrzline na nozi, ona bude amputirana i on izađe iz bolnice. Tada može trpeti akutni bol, dobiti infekcije ili groznicu. Nije uvek moguće doći u dom zdravlja. Pored toga, treba naći hranu i smeštaj. U većini slučajeva ponovo završe na hitnoj pomoći. To je začarani krug”, rekao je Ijevkov za Karent tajm, medijski projekat na ruskom jeziku koji RSE vodi u saradnji s Glasom Amerike (VOA).

Dobrotvorna bolnica i druge nevladine organizacije – uključujući Autobus milosrđa kojim upravlja Ruska pravoslavna crkva – beskućnicima pružaju preko potrebnu pomoć koju ne mogu dobiti drugde. Veliki deo medicinske nege Dobrotvorna bolnica pruža u kombijima, uključujući Autobus milosrđa i Noćni autobus kojim upravlja nevladina organizacija Nočležka.

“U stvarnosti, šta je alternativa našem radu? Ti ljudi tiho umiru na ulicama ili negde drugde bez ikakve pomoći. Naš cilj je da im pružimo nadu. Ljudi se oporavljaju. Mnogi će ponovo biti zdravi”, rekla je Irina Safonova, hirurškinja koja volontira u Dobrotvornoj bolnici ili Blagotvoritelnaja bolnica na ruskom jeziku.

“Nemoguće je ne videti šta se događa na ulicama”, rekla je ona. “Problem je što malo ko razmišlja o tome. Čak i neki moji prijatelji i rođaci ne znaju za moj rad ovde; za mnoge to nema smisla. Nažalost, čak i iz medicinske oblasti, retko ko zna za naš rad.”

Ivan Grigorijevič je došao u hitnu pomoć s nadom da će mu amputirati promrzle nožne prste. Međutim, samo mu je previjena rana na glavi; noge su ignorisali.

“Nisu ih ni pogledali i samo su mi mahnuli da odem”, prepričao je u skloništu za beskućnike u Sankt Peterburgu koji vodi Malteški red.

Kao i nekoliko drugih beskućnika koji su govorili za Karent tajm, on je dao samo ime i patronim, ali ne i prezime.

Pošto je odbijen i drugi put, Ivan je otišao kod volontera iz Dobrotvorne bolnice. Ovaj put je izvršena amputacija.

U skloništu je s Ivanom bio Andrej koji je rekao da su mu volonteri iz Dobrotvorne bolnice lečili povrede koje je zadobio kada je pao na gradilištu u Sankt Peterburgu pred novogodišnju noć. On je rekao nije otišao u bolnicu jer je na gradilištu radio “nelegalno”.

“Drugi radnici su me doveli do kapije i čekao sam ambulantna kola. Ja sam sa Urala, iz Perma. Ljudi iz Noćnog autobusa pomogli su mi da dođem u ovo sklonište”, rekao je Ivan koji ne planira da se vrati u rodni grad 1.500 kilometara istočno od Sankt Petersburg. “Šta bih tamo radio? Ne mogu da sedim majci u krilu!”

On nije jedini građevinski radnik bez dokumenata kome su pomogli volonteri Dobrotvorne bolnice.

“Pre dve godine pao sam s osmog sprata na gradilištu”, rekao je 46-godišnji Nikolaj Mihajlovič. “Ne znam kako sam preživeo. Dve godine sam bio po bolnicama. Prelomi na grudnom košu, rukama, nogama. Sad svuda imam (metalne) implante. Žena mi je umrla; ćerka me izbacila. Imam krivični dosije i bio sam u zatvoru 90-ih, a ona je (policijska) istražiteljka. Uradila je to da bi spasila svoju karijeru.”

Viktor Aleksandrovič je zbog pogoršane katarakte bio gotovo slep na oba oka. Na njegovu stanje skrenuta je pažnja Ane Matvejeva, oftalmološkinje i volonterke Dobrotvorne bolnice koja ga je odvela u bolnicu s kojom humanitarna organizacija ima dogovor o obavljanju hirurških zahvata.

“Došla je po mene njenim automobilom i odvela na pregled. Zatim su obavljene dve operacije u medicinskom centru”, rekao je Viktor za Karent tajm. “Opet mogu da vidim. Svetlo i nebo. Imam novi život. Kao da sam ponovo rođen. Bio sam jako sretan. Pre operacije nisam mogao da vidim gde idem (i) snalazio sam se dodirom. Poznavao sam sklonište i znao sam kako da dođem do toaleta. Sad sam srećan.”

Za mnoge od koji volontiraju u Dobrotvornoj bolnici, to iskustvo ne samo što im je otvorilo oči za nevolje beskućnika, već im je i omogućilo dublje razumevanje obima problema.

Otpornost i dostojanstvo beskućnika dok se bore sa svakodnevnim preživljavanjem ostavilo je dubok utisak na Matvejevu.

“Svaki put kada vidim hrabrost ili saosećanje u nekom u takvoj situaciji, osećam divljenje”, rekla je ona.

Čitajte više