Severni ledeni okean bi uskoro mogao da ostane bez leda

Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email
Sneg na našoj planeti topi se alarmantnom brzinom, a naučnici upozoravaju da bi Severni ledeni okean uskoro mogao da ostane bez leda tokom letnjih meseci.
Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email

Sredinom marta planetu je obišla vest o moržu koji primećen blizu obale Irske, hiljadama kilometara daleko od svog prirodnog staništa. Objašnjenje naučnika da je morž najverovatnije zaspao na santi leda i onda otplutao na jug ka Irskoj zabavila je mnoge i bila inspiracija za brojne mimove koje smo mogli da vidimo na društvenim mrežama. Međutim, iako zabavna, ova vest simbol je zabrinjavajućeg trenda sve većeg topljenja leda na Arktiku, piše Klima101.

Brzina kojom se menja predeo na samom severu Zemljine kugle je neverovatna, a naučnici predviđaju da bi već sredinom ovog veka moglo da se dogodi da Severni ledeni okean preko leta bude praktično odleđen.

SEZONSKI CIKLUS MORSKOG LEDA NA ARKTIKU

Klimatske promene u jedinstvenim oblastima Arktika nisu predmet rasprave, već surova realnost. Porast globalne temperature utiče na to da se Arktik zagreva dva puta brže od ostatka planete, što dovodi do ubrzanog topljenja ledenog pokrivača. Ovo smanjenje ledenog pokrivača na Arktiku predstavlja veliku i vidljivu posledicu klimatskih promena.

Svake godine morski led Severnog ledenog okeana prolazi kroz sezonski ciklus. Površina leda raste i povećava se tokom hladnih zimskih meseci na severnoj hemisferi i dostiže maksimum u martu. Zatim, kako temperature rastu u proleće i leto, ledeni pokrivač se smanjuje, a minimum se obično javlja u septembru.

Satelitska merenja, koja su započeta sedamdesetih godina prošlog veka, pokazuju trend sve većeg otapanja leda tokom leta i sve manjeg stvaranja novog leda tokom zime. Prema podacima NASA, minimum prostiranja arktičkog morskog leda se svake decenije smanjuje za oko 13% u odnosu na prosek 1981-2010.

SEVERNI LEDENI OKEAN BI MOGAO DA BUDE BEZ LEDA VEĆ SREDINOM VEKA

Topljenje leda na Arktiku i nestanak staništa polarnih medveda bili su među prvim simbolima kojima su široj javnosti približene posledice globalnog zagrevanja.

Kako nestanak ledenog pokrivača na ovim predelima trenutno prati najcrnje prognoze naučnika, mnogi su počeli da govore o letu bez leda u Severnom ledenom okeanu kao događaju koji će pokazati razmere pogubnog uticaja ljudi na klimu planete. Ovde je samo važno napomenuti da odleđeni Severni ledeni okean ne znači da u njemu nema nimalo leda, već da ukupna površina morskog leda pada ispod milion kvadradtnih kilometara.

Mnoga istraživanja za cilj imaju da otkriju kada bi Arktički okean mogao da ostane bez leda. U studiji objavljenoj u naučnom časopisu Geophisical Research Letters, naučnici širom sveta simulirali su evoluciju arktičkog ledenog pokrivača, koristeći četrdeset različitih klimatskih modela. Modeli su obuhvatili različite emisione scenarije, uključujući i one koji pretpostavljaju smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte u budućnosti.

Studija je pokazala da se u većini simulacija predviđa smanjenje ledenog pokrivača ispod jednog miliona kvadratnih kilometara tokom letnjih meseci pre 2050. godine, čak i ako se emisije gasova sa efektom staklene bašte znatno smanje.

Najgore prognoze čak predviđaju da bi ovo moglo da se dogodi i pre 2040. godine, znači za manje od 20 godina od sada.

ŠTA BI ZA KLIMU ZNAČILO LETO BEZ LEDA NA ARKTIKU

Svetlije površine (led) reflektuju više Sunčevog zračenja od tamnijih (kopno ili vodene površine), pa iz tog razloga ledene površine imaju veći albedo. Morski ledeni pokrivač leti reflektuje oko 50% Sunčevog zračenja nazad u svemir. Samim tim, sa smanjenem količine ovog pokrivača, više Sunčevog zračenja koje dolazi do Zemljine površine će biti apsorbovano od strane okeana, što će za posledicu imati njegovo zagrevanje, kao i zagrevanje okolnog vazduha.

Ovakav porast temperature, kao i porast koji sada beležimo, utiče na topljenje ledenih kapa, što je već dovelo do porasta nivoa svetskog okeana za oko 20 cm. Topljenje ledenih kapa sa Grenlanda predstavlja glavni indikator budućeg porasta nivoa mora – ako prosečna temperatura poraste toliko da potpuno otopi led sa Grenlanda, globalni nivo mora mogao bi da poraste oko 6 m.

Pored leda na Arktiku se topi i permafrost (tlo koje je trajno zaleđeno) koji skladišti velike količine metana, jednog od gasova sa efektom staklene bašte. Kada se led topi, metan koji je godinama bio zarobljen ispod površine se oslobađa, što dovodi do porasta koncentracije ovog gasa u atmosferi. Dodavanje ove količine metana koncentracijama koje su već u porastu, uticaće na još veće povećanje stope globalnog zagrevanja, a samim tim i tempo klimatskih promena.

UTICAJ NA ŽIVOTNU SREDINU

Oblast iznad arktičkog kruga vekovima je bio nepristupačan za ljude. Uprkos bogatstvu resursa i potencijalnim brodskim rutama koje bi na jedinstven način povezale svetske kontinente, zamrznute morske površine odvraćale su mnoge da se upuste u istraživanje ovih oblasti. Međutim, komercijalni brod od Kine do Rusije je ove godine prvi put plovio Severnim morem u februaru, kada je površina mora obično neprohodna zbog jako niskih temperatura.

Porast globalnog zagrevanja i velika stopa topljenja leda mogla bi tokom narednih decenija da otključaju ekonomski potencijal Arktika. Arktička plitka i biološki produktivna mora takođe su bogata rezervoarima nafte. Iako bi za privrede nekih zemalja, prvenstveno Rusije, ovo bila dobra vest, uticaj na životnu sredinu bio mogao da bude izuzetno nepovoljan.

Povećana eksploatacija nafte i gasa bi u atmosferu unele dodatne količine gasova sa efektom staklene bašte, što bi doprinelo još većem globalnom zagrevanju. Sa druge strane, postoji sve veći rizik od izlivanja nafte u more, što bi donelo veliku štetu već ugroženom životinjskom svetu Arktika.

Brojevi koji govore o količini otopljenog leda svake godine su zabrinjavajući, jer direktno urožavaju arktičku floru i faunu, od polarnih medveda, morževa i foka do planktona i algi.

Potpuno otopljeni Severni ledeni okean je nažalost jedna od velikih posledica klimatskih promena koju ćemo gotovo sigurno iskusiti u narednih nekoliko decenija, ali to ne znači da smo već osuđeni na sve najteže efekte klimatskih promena. Ukoliko države sveta ispune obaveze koje su preuzele Pariskom sporazumom većina najtežih posledica biće izbegnuta.

Čitajte više

Proslava Dana pobede sa pominjanjem Tita isključivo u negativnom kontekstu naprosto je budalasti performans kakve nam, raznim povodima, već odavno priređuju ovdašnji zvaničnici, ojačani prekodrinskom bratskom snagom.
Žena iz Vijetnama sa francuskim državljanstvom u svojoj 79. godini vodi pravnu bitku protiv koncerna koji su proizvodili “ejdžent orindž”. Njime je američka vojska u ratu trovala vijetnamsko stanovništvo.
Autor ovu skepsu prema državnim kampanjama, poput ove s cjepivom, povezuje s nepovjerenjem prema državi koje potječe iz razdoblja socijalizma a to posebice vrijedi za marginalizirane grupe stanovništva poput Roma.