Ovaj članak može da se sluša Poslušajte tekst koji slijedi u nastavku
Zajednička pažnja predstavlja fokus dve osobe na isti predmet i stanje u kojem dvoje (dete i roditelj) namerno dele pažnju prema istom objektu, događaju ili iskustvu, odnosno komuniciraju o njemu. Postoje dve komponente zajedničke pažnje:
1) Reagovanje na zajedničku pažnju predstavlja sposobnost deteta da prati pogled ili gest drugih, kako bi podelilo sa njima zajedničku tačku interesovanja. Npr kažemo detetu ,,vidi avion“ i pokažemo ka nebu. Dete će pratiti naš pogled i prst, pogledaće u avion i na taj način će sa nama deliti zajedničku tačku interesovanja.
2) Iniciranje zajedničke pažnje predstavlja sposobnost deteta da koristi gestove i kontakt očima kako bi drugom usmerilo pažnju na određen predmet, određen događaj ili njih same. Time ono deli iskutva i interesovanja sa drugima. Npr kad dete ne može da dohvati predmet koji želi, ono pokazuje prstom roditelju, pa pogledom proverava da li je roditelj shvatio poruku i gestom traži predmet. Dete kažiprstom upire u pravcu cveta u parku, pa pogleda roditelja, što ima za poruku ,,Vidi cvet!“.
Zajednička pažnja je temelj za razvoj jezičkih, socijalnih i kognitivnih veština. Kod dece sa autizmom i pervazivnim razvojnim poremećajima recipročna socijalna interakcija i komunikacija je kvalitativno oštećena. U pervazivne razvojne poremećaje, pored dečjeg autizma, spadaju i atipični autizam, Aspergerov sindorm, Retov sindrom i drugi, te deca iz ove dijagnostičke kategorije mogu takođe imati ove biheviralne manifestacije. Ona često izbegavaju kontakt očima – ne gledaju osobu dok im se obraća u oči. Ne odazivaju se na ime. Takođe ne gledaju u pravcu u kom gleda roditelj i ne reaguju na pokazne geste drugih – kad im prstom pokažemo u nekom pravcu, na neki objekat, oni jedonstavno ne obraćaju pažnju na to. Kod njih takođe postoji izostanak pokazivanja prstom u pravcu predmeta, odnosno nerazvijeni pokazni gesti. Razvoj pokaznih gestova je ključan za postizanje zajedničke pažnje. Deca izbegavaju da dele zajedničku tačku interesovanja sa drugim osobama. Zbog toga nam deca iz ovog spektra poremećaja deluju udaljeno, distancirano, kao da ne žele da komuniciraju sa nama.
Gestovi predstavljaju oblike neverbalne komunikacije. Oni se javljaju pre prvih reči i podrazumevaju pokrete telom, kojima se prenose određene poruke. Za zajedničku pažnju su važni pokazni gestovi, a to su protoimperativni i protodeklarativni gest. Neophodno je da se mišići šake diferenciraju, kako bi dete moglo da ih koristi, odnosno voljno da ispruži kažiprst. Pokazivaće na kolač, jer mu se jede, pokazivaće na vodu jer mu se pije ili na igračku, jer želi da se igra sa njom. Dete će da pokaže npr u pravcu aviona koji leti na nebu ili u pravcu psa u parku. Time dete želi da kaže roditelju ,,Mama vidi avion“ ili ,,Tata vidi psa“.
Kod dece koja imaju autizam, odnosno pervazivni razvojni poremećaj protodeklarativni i protoimperativni gest nisu razvijeni. Dete neće prstom pokazivati u pravcu u kom želi da roditelj pogleda. Deca mogu da koriste kažiprst, ali ne u svrhu zajedničke pažnje. Mogu da pipaju neki predmet kažiprstom, ili celom šakom, ali neće pokazati u željeni objekat pa gledati u roditelja. Npr. neće pokazivati na avion u parku, pa pogledati u roditelja, ili neće pokazivati na igračku koju zeli i gledati u roditelja kako bi mu dohvatio, jer nema za cilj da podeli svoje iskustvo ili interesovanje sa drugima. Gestovi su prvi korak ka razvoju zajedničke pažnje.
Kako razviti gestove i zajedničku pažnju kod dece sa autizmom
Primetićete odsustvo zajedničke pažnje i pokaznih gestova tako što ćete prstom ili očima pokazati detetu na neki objekat. Ako dete ne primećuje šta radite, odnosno ne isprati pogledom Vaš pravac pokazivanja, znajte da postoji problem sa reagovanjem na zajedničku pažnju. Ukoliko dete ne pokazuje Vama na neke objekte (pas u parku, igračku) – pokaže i pogleda Vas, onda ima problem sa iniciranjem zajedničke pažnje. Uglavnom ova dva problema se pojavljuju zajedno. Prvenstveno je važno razviti pokazne gestove kod deteta. Ukoliko se oni ne pojave nakon navršene prve godine, pokušajte prvo sa masažom prstića. Pokazne geste razvijajte tako što ćete uzeti njegov kažiprst i zajedno sa njim pokazivati na određen (njemu poznat objekat ili sliku) npr igračku zeca ili sliku na kojoj je zec i govoriti mu : ,,To je zeka“. Sledeći korak je da od njega tražite da ono samostalno kažiprstom pipne ,,zeku“. Takođe mu pokazujte vašim kažiprstom na određen predmet i zahtevajte od njega da pogleda u taj predmet, pa da ga samostalno pipne kažiprstom. Proširite ovu vežbu na što više detetu poznatih objekata i svakodnevnih situacija. Npr. pokazete detetu helikopter koji leti na nebu, pa ga fizički usmerite u pravcu tog helikoptera, okrećući ga ka njemu, dižući mu ruku i kažiprst u tom pravcu.
