Čitanje u sebi

Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email
Ova božanska veština, sposobnost da se tekst pogleda i pročita bez glasa, da niko drugi to ne čuje, u nekoliko prilika daje Cezaru značajno preimućstvo nad suparnicima.
Ilustracija: Violetkaipa/Depositphotos
Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email

Julije Cezar. Potomak drevne porodice Julija, bivši rimski konzul, pontifeks maksimus, političar i vojskovođa, omiljeni vojskovođa, imperator kome Senat iz godine u godinu prepušta sve više moći i diktator Rima. Ono što Cezara čini jedinstvenim, osim fantastičnih ratnih i političkih uspeha, jeste da je zapravo jedan od retkih ljudi Antike za koje pouzdano znamo kako su umeli da čitaju i u sebi. Ova božanska veština, sposobnost da se tekst pogleda i pročita bez glasa, da niko drugi to ne čuje, u nekoliko prilika daje Cezaru značajno preimućstvo nad suparnicima.

Većina njegovih savremenika po svemu sudeći napisane tekstove ili sluša ili čita naglas. Mada će u istorijskom filmu, romanu ili kakvoj drugoj predstavi iz Starog sveta, junaci često ovlaš pogledati depešu, razmotati papirus ili pergament, a potom ih pročitati bez mrdanja usnama, takva slika je anahrona – u antičko doba je najverovatnije bila retkost.

Istraživači istorije teksta više od jednog veka smatraju da je čitanje u sebi veština koja je karakteristična isključivo za ljude modernog doba. Danas je čitanje svakodnevna, lična, a često i usamljenička praksa, dok se u Antici, kao i gotovo sve drugo što je danas privatno, poput iskazivanja vere, straha i mržnje, odvijalo javno, na trgu ili forumu.

Međutim, to pitanje nije sasvim zaključeno i još uvek je predmet silnih akademskih rasprava. Prvu vest o čitanju u sebi u nauci je obznanio ugledni nemački klasični filolog Eduard Norden (1868-1941) koji će 1898. zaključiti da ljudi Antike verovatno nisu bili u stanju da čitaju u sebi.

Američki autor Pol Saenger u izdanju Univerziteta Stenford 1997. godine objavljuje značajnu knjigu (nažalost, neprevedenu kod nas) “Space Between Words: The Origins of Silent Reading”, u kojoj razmatra tehnologije kojom su klasični tekstovi beleženi. Naime, ljudi Starog sveta nisu poznavali današnju interpunkciju i još važnije – pri pisanju nisu koristili razmak između reči. Razmak će tek u sedmom veku otkriti prepisivači u manastirima Irske, a tehnika će se proširiti Evropom do kraja devetog veka. Sa otkrićem razmaka, čitanje postaje mnogo jednostavnije. Zato razvoj pismenosti i tehnika kojima se tekstovi zapisuju, kao i potonje otkriće štampe, dovode do omasovljenja veštine čitanja u sebi. I posledično, promene poimanja spoljnog i unutrašnjeg sveta.

Pitanje razmaka je, inače, povezano sa čitanjem naglas još u psihološkom eksperimentu iz 1962. godine u kome se ispostavilo da ispitanici nisu bili u stanju da čitaju tekst bez razmaka, a da pri tom ne subvokalizuju. Kako, uostalom, uopšte čitati tekst gde reči nisu razdvojene razmacima?

Pokušajte:

Danaspouzdanoznamodamoderničitalacuvežbandaprepoznajerečiokompratitekstibezvokalizacijemupripisujeznačenje…

Čovek Antike je, međutim, prinuđen da čita tekst na ovaj način, bez razmaka. Da li je pritom u stanju da to radi bez glasa? Izvesno je da pojedinci, miljenici bogova poput Julija Cezara, jesu vladali tom sposobnošću.

Čitajte više

Budući da su žene izloženije negativnim posljedicama ekonomske krize uzrokovane pandemijom, manifest je od europskih čelnika zatražio da zaustave trend produbljivanja rodnih nejednakosti kroz deset točaka.
Meksiko želi do kraja godine, nakon Kube, biti druga zemlja u Latinskoj Americi koja će razviti sopstveno cjepivo protiv korone. Tračak nade ili samo propaganda?
Dugogdišnji bugarski premijer Bojko Borisov nije mogao da sastavi vladu, ali nisu mogle ni druge političke snage. Mjesec dana poslije parlamentarnih izbora jasno je da će birači ponovo morati na birališta.
Njemačka i Francuska su godinama bile zemlje, koje su ulagale napore za mirno rješenje ukrajinskog konflikta. Sada je pak američki predsjednik Džozef Bajden preuzeo vodeću ulogu.