Populisti iz Mađarske, Poljske i Italije za novi evropski desničarski savez

Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email
Populistički lideri iz Mađarske, Poljske i Italije sastali su se u Budimpešti u nastojanju da izgrade novi desničarski blok u Evropskoj uniji kao "evropsku renesansu". Njihov savez nacionalista bi mogao biti značajna snaga u Evropskom parlamentu, ako uspeju da prevaziđu međusobne razlike, od kojih je najznačajnija odnos prema Rusiji.
Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email

Populistički lideri iz Mađarske, Poljske i Italije sastali su se u Budimpešti u nastojanju da izgrade novi desničarski blok u Evropskoj uniji kao “evropsku renesansu”. Njihov savez nacionalista bi mogao biti značajna snaga u Evropskom parlamentu, ako uspeju da prevaziđu međusobne razlike, od kojih je najznačajnija odnos prema Rusiji, pišu svetski mediji.

Nacionalistički mađarski premijer Viktor Orban razgovarao je u četvrtak, 1. aprila, s poljskim kolegom Mateušom Moravijeckim i italijanskim populistom Mateom Salvinijem dok ispituje mogućnosti novih političkih saveza pošto je njegova stranka izašla iz Evropske narodne partije (EPP) desnog centra, prenosi agencija Frans pres.

“Pokrenućemo novu platformu, organizaciju, proces koji će građanima koji veruju u tradicionalnu Evropu dati predstavljanje kakvo zaslužuju”, rekao je Orban uoči sastanka u Budimpešti.

Orbanova stranka Fides napustila je EPP u martu, dve nedelje pošto je izašla iz alijanse te političke grupacije u Evropskom parlamentu, čime je, kako ukazuje AFP, stavljena tačka na višegodišnju debatu u EPP da li treba dozvoliti da Fides bude njen član, s obzirom na česte optužbe da Orban podriva vladavinu zakona.

Od tada se Orban u potrazi za novim saveznicima okrenuo poljskoj partiji Pravo i pravda (PiS) kao i Salvinijevoj antiimigracionoj i evroskeptičnoj Ligi. Međutim, i PiS i Liga pripadaju različitim evropskim političkim grupama.

Moravijecki je pre odlaska na sastanak rekao da je “neophodno da se razgovara o izgradnji jake grupe koja će braniti tradicionalne, normalne vrednosti na kojima se razvila evropska civilizacija”, dok je Salvini ranije ove nedelje rekao da razgovori imaju za cilj “stvaranje zajedničke povelje o vrednostima, načelima i ciljevima”.

‘Evropska renesansa’

Orban, Salvini i Moravijecki posle sastanka rekli su novinarima da će nastaviti saradnju u potrazi za, kako to nazvali, “evropskom renesansom”, mada su ponudili malo detalja o prirodi saveza, ukazuje Asošiejtid pres.

Dok lidere povezuju antiimigrantska retorika, poljske i mađarske vladajuće partije su nezadovoljne Evropskom unijom i tvrde da se Brisel meša u njihove suverene odluke. Taj sukob je došao do izražaja i krajem prošle godine kada su Mađarska i Poljska stavile veto na sedmogodišnji budžet i paket za oporavak od krize korona virusa koji sadržao odredbe koji je povezivao isplate sredstava EU s poštovanjem vladavine prava.

“Okupili smo se da planiramo i razgovaramo o budućnosti Evrope”, rekao je Orban. “Kao što je rekao gospodin Salvini, i svi smo se složili, želimo evropsku renesansu… Milioni evropskih građana ostali su bez adekvatnog i efikasnog predstavljanja.”

Salvini, koji je ranije izrazio nadu za ujedinjenje populističkih desničarskih stranaka, rekao je da je sastanak bio “istorijski” i istakao simboliku što je održan na Veliki četvrtak.

“Radimo da narod Evrope može izaći iz tamnog momenta posleratne ere, stavljajući u centar nadu, porodicu, rad, prava, slobode”, rekao je on. “Posle drame (COVID-19), neka bude renesansa, uskrsnuće”.

Orban je rekao da bi opet mogli da se sastanu u maju, najverovatnije u Varšavi.

Populistička matematika

Posle izlaska Fidesa iz konzervativne mejnstrim evropske partije, Orban je osetio politički impuls i kaže da vidi potencijal u novoj grupaciji, ukazuje Rojters.

“Kada je okončan odnos Fidesa i EPP-a, situacija u Evropi se razjasnila”, rekao je Orban za mađarsku državnu televiziju u sredu uveče.

Analitičari, kako ukazuje Rojters, kažu da Orban želi da bude katalizator evropskih nacionalista i da postoji računica koja podržava njegove namere.

Poljska stranka PiS glavna je snaga Evropskih konzervativaca i reformista (ECR), dok je Salvinijeva Liga najjači član grupe Identitet i demokratija (ID) u kojoj je i francuska partija Nacionalno okupljanje Marine le Pen.

Te stranke zajedno imaju 135 od 705 mesta u Evropskom parlamentu i Fides daje još 12, čime bi bili snaga koja se ne može ignorisati u Evropskoj uniji.

Rusija deli suvereniste

Ako bi privukli podršku drugih desničarskih partija, savez na kojem rade Orban, Salvini i Moravijecki mogao bi postati drugi po veličini blok u Evropskom parlamentu, ističe Fajnenšl tajms, ali i ocenjuje da se trojica političara suočavaju s velikim preprekama, ne samo u pronalaženju zajedničkog jezika o Rusiji, koja je u prošlosti delila njihove stranke.

Evropske populističke i nativističke stranke i ranije su pokušavale da formiraju jedinstveni blok u Evropskom parlamentu. Kampanja za ujedinjenje “suverenističkih” partija uoči izbora 2019. koju je vodio bivši savetnik Donalda Trampa Stiv Benon, propala je pošto su italijanska Liga, poljski PiS i mađarski Fides ostali u svojim savezima. Debata je ipak ponovo otvorena posle izlaska Fidesa iz EPP-a zbog Orbanovog projekta “iliberalne demokratije” u Mađarskoj.

Daniel Hegedis, saradnik za centralnu Evropu u Nemačkom Maršalovom fondu, rekao je da su jasni razlozi zašto Orban i Salvini žele da formiraju novu parlamentarnu grupu – Orbanu je posle izlaska iz EPP-a potreban novi politički dom, dok Salvini želi da bude viđen kao uticajan i moćan na evropskom nivou. Hegedis ipak dodaje da će odluka o savezu biti doneta u Varšavi.

Posmatrači već dugo izražavaju skepticizam da bi poljski PiS, koji je duboko sumnjičav prema Rusiji, mogao da prihvati savez s krajnje desničarskim strankama kao što su Liga i Nacionalno okupljanje koje gaje daleko toplije odnose s Moskvom, ističe Fajnenšl tajms.

Jacek Sarijuš-Volski iz PiS-a rekao je uoči sastanka da stavovi Salvinija i Le Pen nisu nepremostiva prepreka. On je rekao da sastanak u četvrtak “neće biti taj koji završava, već koji otvara” proces preuređivanja snaga u Evropskom parlamentu, ističući da je cilj nove desničarske grupacije da popravi nagon za centralizacijom koji karakteriše politiku EU poslednjih godina, a da se umesto toga vlast vrati nacionalnim državama gde je to neophodno.

Čitajte više

Proslava Dana pobede sa pominjanjem Tita isključivo u negativnom kontekstu naprosto je budalasti performans kakve nam, raznim povodima, već odavno priređuju ovdašnji zvaničnici, ojačani prekodrinskom bratskom snagom.
Žena iz Vijetnama sa francuskim državljanstvom u svojoj 79. godini vodi pravnu bitku protiv koncerna koji su proizvodili “ejdžent orindž”. Njime je američka vojska u ratu trovala vijetnamsko stanovništvo.
Autor ovu skepsu prema državnim kampanjama, poput ove s cjepivom, povezuje s nepovjerenjem prema državi koje potječe iz razdoblja socijalizma a to posebice vrijedi za marginalizirane grupe stanovništva poput Roma.