‘Porodica’ za nekoga trauma, za nekoga lekcija

Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email
Premijera igrane serije "Porodica", koja govori o hapšenju bivšeg predsednika Savezne Republike Jugoslavije Slobodana (SRJ) i Srbije Slobodana Miloševića 2001. godine, podelila je javnost u Srbiji dvadeset godina nakon ovog događaja.
Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email

Ovaj članak može da se sluša Poslušajte tekst koji slijedi u nastavku

Premijera igrane serije “Porodica”, koja govori o hapšenju bivšeg predsednika Savezne Republike Jugoslavije Slobodana (SRJ) i Srbije Slobodana Miloševića 2001. godine, podelila je javnost u Srbiji dvadeset godina nakon ovog događaja.

Komentari na društvenim mrežama posle prve epizode, koja je 29. marta prikazana na Radio-televiziji Srbije, kreću se od pohvala seriji i glumačkom paru Milošević-Marković, do kritika da je izostavila kontekst Miloševićeve politike koja je dovela do krvoprolića na prostoru bivše Jugoslavije.

“Celokupni opus Miloševićeve politike bi iziskivao verovatno jako puno epizoda ili filmova i puno potpuno različitih tema. Ali događaj u vili Mir u tih 72 sata na jedan simboličan način može da oslikava praktično sve što smo živeli poslednjih deset godina njegove vlasti”, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) reditelj serije Bojan Vuletić.

Serija počinje pripremama za hapšenje Slobodana Miloševića 30. marta 2001. godine i događajima u i ispred rezidencije na beogradskom Dedinju (vila Mir) u kojoj se nalazi porodica Milošević sa funkcionerima Socijalističke partije Srbije (SPS) i Jugoslovenske levice (JUL), koju je vodila Miloševićeva supruga Mirjana Marković.

“Ono što je bila poenta je pre svega da prikažemo njihovo ponašanje unutar te kuće. Ne bavimo se direktno politikom, ali iz svih njihovih reakcija mogu prilično jasno da se dokuče posledice koje živimo i danas i ceo mehanizam njegovog vladanja. Tek je prva epizoda, svašta će još da se dešava i trebalo bi da budemo strpljivi da je pogledamo do kraja”, rekao je Vuletić.

Zašto je Milošević uhapšen?

Deo negativnih komentara na društvenim mrežama posle prve epizode ukazuje na to da su izostali razlozi zbog kojih je Milošević uhapšen, najpre po optužnici srpskog suda, da bi kasnije bio isporučen Haškom tribunalu.

“Ispade da je optužen, a zatim uhapšen tek tako, jer je bivši predsednik koji je izgubio izbore, a pominju se neki zločini i korupcija”, napisala je pored ostalog na Twitteru novinarka Antonela Riha.

Autor serije Bojan Vuletić kaže da će pravi razlozi hapšenja Miloševića uslediti u narednim epizodama.

“Svako se dobro seća ili može da istraži o čemu govorimo i koji su bili i formalni i pravi razlozi hapšenja. To je nešto o čemu se i dan danas debatuje, ali ta optužnica će tek uslediti”, navodi Vuletić.

Slobodan Milošević uhapšen je 1. aprila 2001. godine zbog zloupotrebe službenog položaja na osnovu Uredbe Vlade Srbije, koju je vodio premijer Zoran Đinđić.

Sudu u Hagu izručen je 28. juna iste godine, gde je optužen za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti na Kosovu i u Hrvatskoj i za genocid i ratne zločine u Bosni i Hercegovini tokom rata devedesetih.

Milošević nije dočekao kraj sudskog procesa i umro je u pritvoru u Ševeningenu u Holandiji 11. marta 2006. godine.

Hapšenje je trajalo tri dana zbog danonoćne straže pristalica i simpatizera SPS-a i JUL-a ispred Miloševićeve rezidencije i nepotpune kontrole nove vlasti okupljene oko Demokratske opozicije Srbije (DOS) nad vojskom i policijom.

Okončano je posle sedmočasovnih pregovora u njegovoj rezidenciji, nakon čega se Milošević predao.

“Moja lična sećanja na to su bila drugačija od onoga što sam video u seriji. Bio sam dosta kritičniji prema Miloševićevoj vlasti i uplitanju njegove supruge i njene partije prema čitavom sistemu koji su napravili i čiji repovi još uvek postoje. To se u seriji nije moglo videti zato što su autori izabrali su da se fokusiraju na samo jedan segment priče, a to je njegovo hapšenje”, kaže za RSE sociolog Nemanja Zvijer.

Slobodan Milošević došao je na vlast 1990. godine. Njegov govor na Gazimestanu na Kosovu u junu 1989. mnogi tumače kao najavu rata i početak borbe za teritorijalno proširenje i prekrajanje granica tadašnje Jugoslavije, koju je već potresala duboka kriza međunacionalnih odnosa.

“Šest vekova kasnije, danas, opet smo u bitkama i pred bitkama. One nisu oružane, mada i takve još nisu isključene”, rekao je Milošević na Gazimestanu 1989. godine.

Usledili su ratovi koje su obeležili egzodus stanovništva i ratni zločini u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, za šta su pred Haškim tribunalom bili optuženi Milošević i njegovi saradnici.

Krajem devedesetih počinje i rat na Kosovu. U martu 1999. godine NATO snage su bombardovale Srbiju zbog egzodusa i zločina srpskih vojnih i policijskih snaga nad albanskim stanovništvom na Kosovu, za šta je takođe u Hagu suđeno Miloševiću.

U Srbiji su Miloševićeva autoritarna vlast, duboka ekonomska kriza, sankcije i međunarodna izolacija izazivali višegodišnje proteste opozicije i građana.

“Odbijam da gledam (seriju) dok ne snime prvi deo, od 1990 do 2000.”, jedan je od komentara na Twitteru.

Fokus na hapšenju, a ne na politici

Reditelj Bojan Vuletić kaže da je konkretan događaj izabrao jer se u danima prikazivanja serije navršava dvadeset godina od hapšenja Miloševića.

“Mladići i devojke koji danas imaju 15, 20 godina ne znaju ništa o ovome i mislim da je važno da na neki način budu podstaknuti da, ako ništa drugo, sami dalje istražuju ovu temu. To je negde bila moja intencija”, rekao je Vuletić.

Navodeći da film i popularna kultura izazivaju ozbiljne reakcije publike, Nemanja Zvijer ukazuje na to da je način na koji će neki događaj biti predstavljen deo umetničke slobode. Edukacija je, kako dodaje, obaveza institucija.

“Oni nisu istoričari, a ni istoričari, nažalost, ne daju šire analize i onda to ima podeljen efekat na publiku”, navodi Zvijer i dodaje da je period Miloševićeve vladavine i danas obeležen ekstremima.

“Imate ljude za koje je Milošević i dalje heroj, za koje su ljudi koji su osuđeni za ratne zločine heroji. Sa druge strane imate deo javnosti koji je prema tome indiferentan i onaj deo koji o tome još uvek ništa ne zna. A onaj kritički deo, koji je ključan i koji bi trebao da bude kritička distanca prema svemu tome, nije toliko razvijen”, rekao je on.

Šta kažu glumci?

Bračni par Milošević – Marković u seriji tumače Boris Isaković i Mirjana Karanović, a najviše komentara na društvenim mrežama izazvala je upravo glumačka podela, uz pohvale Isakoviću i Mirjani Karanović.

“Spremao sam se zaista zaronivši u to vreme, iščitao sam puno literature i biografskih pogleda na Miloševića, a arhivski snimci njegovih govora su mi bili najznačajniji. Mislim da sam odgledao sva suđenja u Hagu i pokušao da proniknem u pogled tog čoveka ne bi li otkrio nekakvu njegovu srž”, rekao je Isaković za RSE.

Navodeći da bi pre konačne ocene trebalo sačekati kraj serije, Isaković je podelio i svoje sećanje na to vreme.

“Uvek sam birao drugu stranu i dobro se sećam kako se prelila nada pošto je Milošević izgubio izbore, kada je postojala šansa da okrenemo kormilo i krenemo prema nekom demokratskom društvu”, navodi Isaković.

Na predsedničkim izborima 24. septembra 2000. godine, Milošević je izgubio vlast, ali je odbio da prizna izborni poraz.

Sa vlasti je otišao nakon velikih petooktobarskih demonstracija na kojima je hiljade ljudi izašlo na ulice. Vlast je tada preuzeo DOS, koalicija 19 partija koje su srušile Miloševićev režim.

Na Miloševićevo mesto, kao predsednik SR Jugoslavije dolazi Vojislav Koštunica, a premijer prve demokratske vlade bio je Zoran Đinđić, koji je ubijen tri godine kasnije – u atentatu 12. marta 2003. godine.

Zorana Đinđića u seriji tumači Uliks Fehmiu, dok je uloga Vojislava Koštunice dodeljena Svetozaru Cvetkoviću.

Glumica Svetlana Bojković tumači ulogu penzionerke koja sa unukom odlazi ispred Miloševićeve rezidencije da ga “brani” od hapšenja.

“Nije mi bilo teško to da igram zato što i dan danas postoji takav svet. Ja nisam bila deo tog sveta. I ja prvi put gledam seriju i zanima me kako će biti primljena. Pretpostavljam da će mišljenja biti podeljena u smislu sadržaja, ali mislim da je u profesionalnom smislu urađen dobar posao”, rekla je za RSE Svetlana Bojković.

Prema navodima lista Blic, koje RSE nije mogao da potvrdi, ćerka Slobodana Miloševića, Marija Milošević, najavila je preko svojih advokata da će podneti tužbu zbog serije.

Miloševićev advokat Toma Fila, koji ga je branio na suđenju pred Haškim tribunalom, rekao je za RSE da on “razume umetničke slobode” i da nema problem sa serijom. Dodao je da sa Marijom Milošević nije u kontaktu.

Marija Milošević je u danu hapšenja svog oca, 1. aprila 2001. godine, u vili Mir na Dedinju pucala iz pištolja na istražnog sudiju Gorana Čavlinu i ljude koji su bili sa njim. Protiv nje je iste godine pokrenut krivični postupak i optužena je za izazivanje opšte opasnosti i nelegalno držanje pištolja.

Nakon saslušanja je pobegla u Crnu Goru. Krajem septembra 2002. godine je bila osuđena na osam meseci zatvora, uslovno na dve godine. Ta prvostepena presuda je ukinuta i sredinom novembra 2004. počelo je ponovljeno suđenje. Poternica za Marijom Milošević izdata je 2006. godine, jer se nije odazivala na sudske pozive. Danas živi u Crnoj Gori.

Miloševićeva supruga Mirjana Marković je 2003. godine, nekoliko dana pre ubistva premijera Zorana Đinđića, otišla u Rusiju. Tamo je 2006. godine dobila politički azil.

Interpol je za njom 2005. godine raspisao međunarodnu poternicu jer se nije pojavila na suđenju u Srbiji za zloupotrebu službenog položaja, zbog optužbi da je učestvovala u nezakonitoj dodeli državnog stana dadilji svog unuka. Sudilo joj se u odsustvu, a u martu 2019. godine Apelacioni sud u Beogradu je ukinuo presudu po kojoj je Marković bila osuđena na jednogodišnju kaznu zatvora.

Protiv Mirjane Marković bila je pokrenuta i istraga zbog sumnji da je pomogla sinu Marku Miloševiću i njegovoj grupi u švercu cigareta. Bila je obuhvaćena i pretkrivičnim postupkom zbog ubistva novinara Slavka Ćuruvije.

Takođe, policija je sa Mirjanom Marković htela da obavi informativni razgovor u vezi sa njenom mogućom umešanošću u otmicu i ubistvo Ivana Stambolića, nekadašnjeg predsednika Predsedništva Srbije.

Umrla je 14. aprila 2019. godine u Rusiji. Kremaciji u Ambasadi Srbije u Moskvi prisustvovao je sin Marko i osoblje ambasade, ali ni ćerka ni sin nisu prisustvovali sahrani u Srbiji.

Urna je položena u dvorištu porodične kuće u Požarevcu, pored mesta gde je sahranjen i Slobodan Milošević.

Marko Milošević, sin Slobodana Miloševića, napustio je Srbiju odmah posle petooktobarskih promena. I on je u Rusiji dobio politički azil.

Tokom devedesetih godina je povezivan sa organizovanim kriminalom, a početkom dvehiljaditih je u Srbiji pokrenuta istraga protiv njega zbog šverca cigareta. Sudilo mu se za prebijanje dvojice članova opozicionog pokreta “Otpor” 2000. godine u Požarevcu. Postupak je trajao do 2013. godine, kada je nastupila zastarelost.

Gde su danas učesnici Miloševićevog hapšenja?

Deo javnosti na društvenim mrežama pokrenuo je i pitanje gde su sada akteri političkog života Srbije koji su bili aktivni u danima Miloševićevog hapšenja – oni koji se pojavljuju kao likovi u seriji “Porodica”, ali i oni kojih u seriji nema.

Tadašnji premijer Srbije Zoran Đinđić ubijen je u atentatu 12. marta 2003. godine. Za Đinđićevo ubistvo, pored članova “zemunskog” kriminalnog klana, osuđen je komandant Jedinice za specijalne operacije Milorad Ulemek Legija koji je učestvovao u hapšenju Miloševića. Politička pozadina Đinđićevog ubistva do danas nije razjašnjena.

Predsednik SR Jugoslavije u vreme hapšenja Miloševića, Vojislav Koštunica, bio je učesnik vlasti do 2008. godine. Povukao se iz političkog života 2014. godine.

Nekadašnji predsednik poslaničkog kluba Demokratske opozicije Srbije i pregovarač tokom Miloševićevog hapšenja Čedomir Jovanović danas je na čelu opozicione Liberalno-demokratske partije.

Šef biroa za komunikacije u Đinđićevoj vladi Vladimir Beba Popović bio je medijski savetnik Srpske napredne stranke (SNS) sadašnjeg predsednika Srbije Aleksandra Vučića tokom 2019. godine. Tu vezu između Popovića i Vučića, o kojoj se pre toga godinama pisalo u medijima, potvrdio je izveštaj Državne revizorske institucije, u kojem se videlo da je SNS angažovao Popovićev Institut za javnu politiku za usavršavanje članova te partije.

Sadašnji predsednik Srbije i SNS Aleksandar Vučić je za vreme hapšenja Miloševića 2001. godine bio visoki funkcioner Srpske radikalne stranke, koalicionog partnera Miloševićevog SPS-a pre petooktobarskih promena.

Srpska radikalna stranka protivila se izručenju Miloševića Hagu, gde je kasnije završio i lider SRS-a Vojislav Šešelj. Vučić je 2008. godine osnovao SNS, a na vlasti su od 2012. godine. Za devet godina vladavine priključili su im se i pojedini funkcioneri nekadašnjeg DOS-a.

I pojedini Miloševićevi saradnici koji se pojavljuju u seriji, poput Branislava Ivkovića, danas su članovi Srpske napredne stranke. Ivković danas nije na visokoj državnoj funkciji, ali jeste njegova supruga. Biljana Popović Ivković je u aktuelnom sazivu vlade državna sekretarka u ministarstvu građevinarstva.

Visoka funkcionerka Socijalističke partije Srbije Slavica Đukić Dejanović, koja u prvoj noći hapšenja sa Ivkovićem dolazi kod Miloševića u vilu Mir, i dalje je u SPS-u i učestvuje u vlasti u koaliciji sa Srpskom naprednom strankom. Trenutno je savetnica premijerke Srbije za održivi razvoj.

Današnji predsednik parlamenta i Socijalističke partije Srbije Ivica Dačić je 2001. godine kada je Milošević uhapšen bio potpredsednik njegove stranke.

Čitajte više