Pandemijski sporazum za okončanje nacionalizma i izolacionizma

Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email
Više od 20 lidera i Svetska zdravstvena organizacija pozvali su na globalni pandemijski sporazum koji bi pomogao svetu da se bolje izbori s budućim pandemijama bližom saradnjom i prevazilaženjem nacionalizma i izolacionizma, priznajući da postojeći mehanizmi nisu dovoljni za velike zdravstvene krize, pišu svetski mediji, ukazujući da apel zasad formalno nisu podržale svetske sile SAD, Kina i Rusija.
Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email

Više od 20 lidera i Svetska zdravstvena organizacija pozvali su na globalni pandemijski sporazum koji bi pomogao svetu da se bolje izbori s budućim pandemijama bližom saradnjom i prevazilaženjem nacionalizma i izolacionizma, priznajući da postojeći mehanizmi nisu dovoljni za velike zdravstvene krize, pišu svetski mediji, ukazujući da apel zasad formalno nisu podržale svetske sile SAD, Kina i Rusija.

Za bolju otpornosti sveta

Lideri dvadesetak zemalja i Svetska zdravstvena organizacija (SZO) podržali su u utorak, 30. marta, ideju o stvaranju međunarodnog sporazuma koji bi pomogao svetu da se nosi sa budućim zdravstvenim krizama poput pandemije izazvane korona virusom koja danas hara planetom, prenosi Rojters.

Ideju sporazuma koji bi obezbedio univerzalan i ravnopravan pristup vakcinama, lekovima i dijagnostici za pandemije, izneo je predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel na samitu G20 prošlog novembra.

SZO je na udaru kritika zbog načina kako je rukovodila pandemijom COVID-19 s optužbama bivše američke administracije predsednika Donalda Trampa da je pomagala Kini da prikrije razmere bolesti po izbijanju, što ta agencija Ujedinjenih nacija negira.

Glavni cilj sporazuma bio bi jačanje otpornosti sveta na buduće pandemije putem boljih sistema uzbunjivanja, razmene podataka, istraživanja i proizvodnje i distribucije vakcina, lekova, dijagnostike i lične zaštitne opreme, naveli su lideri zemalja u zajedničkom članku objavljenom u više svetskih listova.

Predlog sporazuma zasad je dobio formalnu podršku lidera Albanije, Čilea, Francuske, Fidžija, Grčke, Holandije, Indonezije, Južne Afrike, Južne Koreje, Kenije, Kostarike, Nemačke, Norveške, Portugala, Ruande, Rumunije, Senegala, Srbije, Španije, Trinidada i Tobaga, Tunisa, Ukrajine, Velike Britanije i SZO-a.

Najveći izazov od Drugog svetskog rata

Predlog za međunarodni sporazum za zaštitu sveta od pandemije, lideri više od 20 zemalja, Evropske unije i SZO su izneli uz konstataciju da je COVID-19 “najveći izazov za globalnu zajednicu od 1940-ih”, piše Njujork tajms.

U članku objavljenom u brojnim listovima širom sveta, lideri upozoravaju da će posle pandemije COVID-19 koja je u toku, u nekom trenutku neizbežno uslediti i druge.

Oni navode da je međunarodno razumevanje slično onom koje je usledilo posle Drugog svetskog rata i koje je dovelo do stvaranja Ujedinjenih nacija potrebno za jačanje prekogranične saradnje pre nego što sledeća globalna zdravstvena kriza poremeti ekonomiju i život.

Trenutna pandemija je “oštar i bolan podsetnik da niko nije bezbedan dok svi nisu bezbedni”, naveli su lideri.

Predloženi sporazum je, ističe Njujork tajms, i priznanje da trenutni sistem međunarodnih zdravstvenih institucija, koji simbolizuje relativno nemoćna Svetska zdravstvena organizacija, nije adekvatan za problem pandemije.

“U vreme kada je COVID-19 iskoristio naše slabosti i podele, moramo iskoristiti ovu mogućnost i ujediniti se kao globalna zajednica za miroljubivu saradnju koja će nastaviti posle sadašnje krize. Za jačanje naših kapaciteta i sistema biće potrebno vreme i zahtevaće neprekidnu političku, finansijsku i društvenu podršku tokom mnogo godina”, ocenili su lideri.

U članku, međutim, ukazuje Njujork tajms, nije razjašnjeno šta će se desiti sa zemljom koja se opredeli da ne sarađuje u potpunosti ili odlaže razmenu naučnih informacija, kao što je Kina optužena tokom pandemije COVID-19.

‘Godine pregovora’

Pripremljenost za globalnu pandemiju i odgovor na nju trenutno su u velikoj meri određeni Međunarodnim zdravstvenim propisima (IHR), ugovorom koji je pravno obavezujući za 194 države članice SZO-a, ukazuje Volstrit džurnal.

Ti propisi su revidirani posle epidemije teškog akutnog respiratornog sindroma (SARS) 2002-2003, koja je počela u Kini i od koje je širom sveta umrlo skoro 800 ljudi.

Zvaničnici SZO-a i mnoge države članice, međutim, već dugo tvrde da ta organizacija nema mehanizam da prisili države da brzo i transparentno prijave nove zarazne bolesti, ukazuje američki list, dodajući da bi se predloženi sporazum nadovezao na IHR i nastojao da podstakne “pristup cela vlada i celo društvo”.

“To uključuje veliko unapređenje međunarodne saradnje za poboljšanje, na primer, sistema uzbunjivanja, razmene podataka, istraživanja i lokalne, regionalne i globalne proizvodnje i distribucije medicinskih i javnih zdravstvenih mera, kao što su vakcine, lekovi, dijagnostika i lična zaštitna oprema”, naveli su lideri.

Međutim, ističe Volstrit džurnal, u članku lidera se ne navodi kako bi ti mehanizmi bili prinudno sprovedeni.

“Predlozi trenutno nisu dovoljno detaljni”, rekao je savetnik u jednoj zapadnoj vladi koji je pomogao u izradi predloga. “Biće potrebno nekoliko godina pregovora… pričamo o dve do četiri godine”.

Protiv nacionalizma i izolacionizma

Upozorenje na opasnost od budućih pandemija dolazi dok zemlje i trgovinski blokovi nastavljaju da se sukobljavaju oko isporuka vakcina, ističe CNN, ukazujući da su neki od potpisnica umešani u nedavne razmirice zbog vakcina.

Evropska unija i Velika Britanija su već u dužem ratu rečima zbog ugovora farmaceutske kompanije Astrazenka za isporuke vakcina, dok su neke članice EU više puta izrazile frustraciju sporom distribucijom doza.

Grupa koja je potpisala tekst objavljen u utorak iskazala je, navodi CNN, značajno drugačiji duh, ističući da su jedinstvo i koordinacija ključni za buduće pandemije.

Lideri, uključujući francuskog predsednika Emanuela Makrona, britanskog premijera Borisa Džonsona i nemačku kancelarku Angela Merkel, pozvali su na veću međunarodnu saradnju i naveli da bi zemlje trebalo da izbegavaju izolacionizam i nacionalizam.

Upadljivi izostanci

U pismu s pozivom za poboljšanje saradnje i transparentnosti u slučaju budućih epidemija upadljiv je izostanak SAD i Kine, koje su se tokom ove pandemije nebrojeno puta sukobljavale s optužbama za nedostatak transparentnosti, propagande i dezinformacija, ukazuje američka televizija CNBC, dodajući da ni Rusija zasad nije formalno podržala pandemijski sporazum.

Generalni direktor Svetske zdravstvene organizacije Tedros Adhanom Gebrejesus, koji je jedan od potpisnika i glavnih zagovornika sporazuma, na konferenciji za novinare je, na pitanje o odsustvu Kine i SAD, nastojao da umanji zabrinutost.

“Ne želim da se to vidi kao problem, to čak nije ni problem”, rekao je Tedros, dodajući da će, kada počne diskusija o globalnom sporazumu o pandemiji, biti predstavljene sve države.

On je objasnio da je reč uglavnom o procesu prijavljivanja i rekao da su razgovori s državama članicama, uključujući SAD i Kinu, bili “pozitivni”, ali, ukazuje CNBC, nije potvrdio da li su SAD i Kina, kao i Rusija – još jedan upadljiv izostanak – direktno pitani da li žele da potpišu pismo.

Bez potpisa šefice Evropske komisije

Poziv za sporazum nije potpisala ni predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, što je prema pisanju Dejli telegrafa ogolilo podele oko krize s vakcinama u Evropskoj uniji.

Pored niza lidera članica EU, među potpisnicima je i predsednik Evropskog saveta Mišel. Jedan zvaničnik EU, prema navodima britanskog lista, rekao je da je Evropska komisija bila obaveštena o zajedničkom tekstu, ali da je odbila da ga potpiše.

Odbijanje Fon der Lajen da potpiše poziv povećava strahove da namerava da zauzme čvršći stav o zabrani izvoza vakcina, navodi Telegraf dodajući da su izvori u Briselu rekli da bi zajedničko saopštenje bio veoma pozitivan znak za rešavanja spora EU i Velike Britanije, da ga je potpisala i šefica Evropske komisije.

Izvori iz EU sugerisali su i da je Fon der Lajen možda odbila da potpiše pismo zato što smatra da bi međunarodni sporazum zasenio njene planove za Globalni zdravstveni samit u Rimu 21. maja.

“Dozvolite mi da naglasim da postoji snažna saradnja između predsednice (Komisije) i predsednika Evropskog saveta o pripremljenosti za buduću pandemiju”, rekla je portparolka Evropske komisije.

Čitajte više

U SAD-u je platformski rad zahvatio puno veći broj zanimanja nego u Europi – osim kao vozači taksija, čistači/ce i dostavljači hrane, platformski radnici pružaju i usluge poput brige o djeci i starijima.
Izgubi li Vučić Beograd, onda je stvarno gotov, u tom slučaju tron na dvoru postaje simbol istinski ceremonijalne komedije.
Vreme je da jasno kažemo da se pravo na Medicare mora proširiti na milione starijih radnika kojima je zdravstvena zaštita najpotrebnija.