Izumiranje preti jednoj trećini slatkovodnih riba

Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email
Činjenica da se slatkovodni biodiverzitet smanjuje duplo brže od kopnenog ili morskog nije samo alarmantna statistika za prirodu, već značajno može uticati i na zdravlje ljudi i sigurnost radnih mesta.
Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email

Novi izveštaj pod nazivom Zaboravljene ribe sveta ističe iznenađujuću raznovrsnost slatkovodnih riba, koje predstavljaju više od jedne polovine svetskih ribljih vrsta. Slatkovodne ribe su neophodne za zdravlje svetskih reka, jezera i močvara, ali i za blagostanje društava i ekonomija širom sveta. Ipak, jednoj od tri slatkovodne ribe preti izumiranje, navodi se u novom izveštaju koji je 22. februara zajedno objavilo 16 organizacija za očuvanje vrsta.

U izveštaju se ističe razarajuća kombinacija faktora koji prete opstanku slatkovodnih ekosistema i ribama koje u njima žive – uništavanje prirodnih staništa, izgradnja hidroelektrana i brana na rekama slobodnog toka, prekomerno crpljenje vode za navodnjavanje, industrijsko i poljoprivredno zagađenje.

Takođe, slatkovodne ribe ugrožavaju i preterano izlovljavanje, destruktivne ribarske prakse, uvođenje invazivnih vrsta u stanište, posledice klimatskih promena, eksploatacija peska i šljunka iz korita i zločini protiv prirode.

Slatkovodne ribe bivaju iznova i iznova zaboravljene od strane donatora i donosilaca odluka na svetskom nivou. Analiza koju je sproveo Evropski fondacijski centar pokazuje da slatkovodni ekosistemi dobijaju samo 3,2 procenta novca iz evropskih fondova za zaštitu životne sredine.

“Nadamo se da će ovaj izveštaj osvestiti ljude i podstaći ih da finansiraju i podrže napore za očuvanje ove visoko ugrožene grupe životinjskih vrsta”, navodi Vil Darvol, direktor odseka za slatkovodni biodiverzitet pri Međunarodnoj uniji za zaštitu prirode (IUCN).

Kroz Globalni program vrsta i Komisiju za opstanak vrsta, Međunarodna unija za zaštitu prirode radi na definisanju statusa i distribucije svih slatkovodnih riba za potrebe IUCN Crvene liste. Na taj način će prepoznati vrste u najvećoj opasnosti od izumiranja i pružiti uputstva o neophodnim koracima za njihovo očuvanje.

Činjenica da se slatkovodni biodiverzitet smanjuje duplo brže od kopnenog ili morskog nije samo alarmantna statistika za prirodu, već značajno može uticati i na zdravlje ljudi i sigurnost radnih mesta. Slatkovodni ribolov obezbeđuju glavni izvor proteina za 200 miliona ljudi širom Azije, Afrike i Južne Amerike. Takođe, predstavlja osnovni izvor prihoda za 60 miliona ljudi.

Slatkovodne ribe su i dalje potcenjene i na hiljade vrsta se nalazi u opasnosti od izumiranja. Populacije migratornih slatkovodnih riba su se smanjile za 76 procenata od 1970, a kod velikih vrsta, kao što je som, čak i za 94 procenta.

Ipak, gde postoje izazovi, postoje i rešenja. U februaru 2020. pokrenut je Plan očuvanja za hitne situacije od strane tima naučnika iz uduženja za zaštitu prirode iz celog sveta. Ovim planom je po prvi put predstavljena jasna strategija za očuvanje slatkovodnih staništa. Kroz šest tačaka prikazana su naučno utemeljena rešenja koja su se na određenim lokacijama već pokazala efikasnim.

Prioriteti su da pustimo reke da teku prirodnije, da smanjimo zagađenje, zaštitimo ključna močvarna staništa, ograničimo izlovljavanje, kontrolišemo invazivne vrste i da sačuvamo i obnovimo rečnu mrežu kroz bolje planiranje brana i druge infrastrukture.

Čitajte više

Proslava Dana pobede sa pominjanjem Tita isključivo u negativnom kontekstu naprosto je budalasti performans kakve nam, raznim povodima, već odavno priređuju ovdašnji zvaničnici, ojačani prekodrinskom bratskom snagom.
Žena iz Vijetnama sa francuskim državljanstvom u svojoj 79. godini vodi pravnu bitku protiv koncerna koji su proizvodili “ejdžent orindž”. Njime je američka vojska u ratu trovala vijetnamsko stanovništvo.
Autor ovu skepsu prema državnim kampanjama, poput ove s cjepivom, povezuje s nepovjerenjem prema državi koje potječe iz razdoblja socijalizma a to posebice vrijedi za marginalizirane grupe stanovništva poput Roma.