Kina priprema novu eru Pojasa i puta

Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email
Posle proglašenja pobeda nad ekstremnim siromaštvom i korona virusom, kineski lider Si Đinping izložio je novi put ekonomskog uspona Kine u zemlji i inostranstvu koji bi mogao navesti Peking da se prilagodi novim poteškoćama izazvanim pandemijom COVID-19.
Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email

Ovaj članak može da se sluša Poslušajte tekst koji slijedi u nastavku

Posle proglašenja pobeda nad ekstremnim siromaštvom i korona virusom, kineski lider Si Đinping izložio je novi put ekonomskog uspona Kine u zemlji i inostranstvu koji bi mogao navesti Peking da se prilagodi novim poteškoćama izazvanim pandemijom COVID-19, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.

Novi smer je predstavljen kada se kinesko zakonodavno telo, Nacionalni narodni kongres, sastalo 5. marta u Pekingu, na zasedanju koje je trajalo više od nedelju dana, da objavi novi ekonomski plan – poznat kao 14. petogodišnji plan – i zacrta širok kurs da Kina potvrdi svoje mesto kao moderna nacija i istinska globalna sila.

Godišnji sastanak kineskih poslanika postavio je široke smernice koje će oblikovati model rasta zemlje u narednih 15 godina.

Zaokupljen rastućom kineskom tehnološkom industrijom usred sve dubljeg rivalstva sa SAD-om, skup je takođe Siju dao platformu da promoviše prednosti svog autokratskog stila i jačanja kontrole vlasti kod kuće.

Iako je predstava bila fokusirana na unutrašnje ciljeve Kine, oni su i dalje duboko isprepleteni s globalnim ambicijama Pekinga, posebno s Inicijativom pojas i put (BRI), što je opšti termin za centralni deo Sijeve spoljne politike vredan više milijardi dolara za jačanje uticaja preko infrastrukturnih, investicionih i čvršćih političkih veza.

“Poruka je nastavak i osnaživanje onoga što godinama gledamo, a to je da Kina dalje jača i oseća se samouvereno da se još više progura širom sveta”, rekao je za RSE Rafaelo Pantuči, viši saradnik u londonskom Kraljevskom institutu ujedinjenih službi.

Kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji rekao je slično na opširnoj konferenciji za novinare 8. marta na marginama kongresa u Pekingu, gde je naveo da neće biti pauze za BRI i da ta inicijativa evoluira i da će nastaviti da evoluira uz ograničenja i mogućnosti izazvane pandemijom.

“(BRI) nije toliko specifičan projekat koliko široka vizija”, rekao je Pantuči, “i vizije se po potrebi mogu preoblikovati, što je ono što sada vidimo”.

Evolucija vizije

Uprkos prikazivanju snage i jedinstva iz Pekinga oko uspeha zemlje u suzbijanju širenja COVID-19 i održavanju ekonomskog rasta usred pritisaka pandemije, Kina se suočava s novim globalnim pritiskom.

BRI je nedavno naišao na poteškoće zbog zabrinutosti u zemljama gde treba da se izvode projekti zbog rasta dugova, sa mnogim vladama – od Afrike do centralne Azije – koje od Kine traže oproštaj i restrukturiranje dugova. Peking takođe nastoji da obnovi svoj kredibilitet pomućen njegovim početnim odnosom prema COVID-19 u gradu Vuhanu, kao i da manevriše pod sve većim pritiskom zapadnih zemalja koje su počele da se suprotstavljaju kineskim tehnološkim i političkim strategijama.

Suočen s time, Peking traži nove mogućnosti da pokaže globalno liderstvo, dajući vakcine i medicinsku opremu zemljama širom sveta i izražavajući zabrinutost zbog klimatskih promena.

To takođe važi za BRI.

Vang se na konferencije za novinare usredsredio na tradicionalni naglasak inicijative na infrastrukturi, ali takođe ukazao na njene nove horizonte, poput medicinske diplomatije, kao i pomeranje fokusa na tehnološku i stranu pomoć. Kina je najveći svetski donator u usponu i nova bela knjiga koju je u januaru objavila kineska vlada iznela je planove za ambicioznu vodeću ulogu u međunarodnom sistemu pomoći.

Mnogi stručnjaci takođe kažu da će Peking nastojati da nadogradi svoju sve snažniju kampanju “diplomatije vakcine” i iskoristi nedavni uspeh Kine u borbi protiv siromaštva da pronađe nove načine za građenje odnosa i produbljivanje saradnje širom sveta.

“Borba protiv siromaštva i medicinska koordinacija povezana s pandemijom i njenim posledicama biće glavni fokus kineske diplomatije”, rekao je za RSE Žang Sin, istraživač na šangajskom Istočnokineskom normalnom univerzitetu.

“(BRI) je krovna inicijativa koja može da obuhvati sve i to će biti jedan od novih frontova pod tim kišobranom.”

Realnost na terenu

Uprkos širenju mogućnosti, vodeći kineski projekat na terenu se suočava s mnogim izazovima pandemije COVID-19.

Pored zabrinutosti zbog dugova, zatvorene ili delimično otvorene granica sa susedima u južnoj i centralnoj Aziji zbog strogih kineskih COVID ograničenja predstavljaju izvor napetosti i dovele su do ogromnih redova, uskih grla u trgovini i rasta troškova prevoza.

Kineske energetske pozajmice u inostranstvu takođe su pale na najniži nivo od 2008. godine, pošto je pandemija ozbiljno omela postizanje sporazuma u zemljama u razvoju, navodi se u Globalnoj bazi podataka o energetskim finansijama Univerziteta u Bostonu, prema kojoj je finansiranje stranih energetskih projekata iz Kine opalo za 43 odsto na 4,6 milijardi dolara u 2020. godini.

Dok je pandemija dovela do rekordnog prometa teretnih vozova iz Kine u Evropu, ona je usporila trgovinu od centralne Azije do Kine. Preko kineske granice s Kirgistanom može da prođe tek ograničeni saobraćaj, što nova vlada u Biškeku pokušava da promeni suočena s ekonomskim udarcima pandemije.

Kirgistanski premijer Ulukbek Maripov sastao se 3. marta s kineskim ambasadorom u Biškeku Du Devenom da razgovarao o ubrzanju graničnih prelaza i povećanju trgovine, ali je napredak i dalje neizvestan usled opreznosti Kina zbog širenja COVID-19 u centralnoj Aziji.

Slično, trgovci u Tadžikistanu i dalje su suočeni sa zatvaranjem granica što ih je odseklo od njihovog glavnog izvoznog odredišta. Mnogi se žale da su ih potisnuli kineski konkurenti.

Preliminarni kineski podaci o trgovini za 2020. godinu pokazuju da je uvoz u Kinu iz Kirgistana i Tadžikistana opao za više od 45 odsto u odnosu na 2019. godinu.

Tenzije se takođe nastavljaju u Pakistanu, gde Kinesko-pakistanski ekonomski koridor (CPEC) vredan 62 milijarde dolara – glavni projekat BRI-ja – sporo napreduje usled višestrukih zastoja i odlaganja. Mada problemi s tom inicijativom nisu novi, Peking je izrazio frustracije i podržao pakistansku vojsku, koju smatra pouzdanijim partnerom od političke klase u zemlji, da preuze veću kontrolu nad CPEC-om.

Globalne smetnje

Trgovina i odnosi sa susednom Rusijom, međutim, izgleda da su i dalje svetla tačka Pekinga. Carinski podaci iz Rusije pokazuju da Kina nastavlja da povećava udeo u ruskoj trgovini, kako je Moskva sve više pod sankcijama i odsečena od Zapada.

Političke veze Pekinga i Moskve takođe se produbljuju. Vang je na konferenciji za novinare dugo govorio kako dve vlade blisko sarađuju u raznim oblastima, od planova za izgradnju lunarne svemirske stanice do zajedničkih napora u proizvodnji vakcina.

Vang je takođe rekao da dve zemlje sarađuju protiv “obojenih revolucija” i u borbi protiv “političkog virusa”, sugerišući zajednički animozitet dve zemlje prema Sjedinjenim Američkim Državama.

“Opšti ton je sasvim jasan, partnerstvo Kine i Rusije se veoma ceni”, rekao je Žang. “Kineska država naglašava taj odnos i kako mogu da zajedno deluju u suočavanju sa zajedničkim izazovima širom sveta”.

Među tim izazovima za Peking su najznačajniji nastavak ekonomskog rasta zemlje i manevrisanje u rivalstvu sa SAD-om.

Američki državni sekretar Entoni Blinken (Antony) i savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Saliven (Jake Sullivan) sastaće se s kineskim kolegama na Aljasci 18. marta, na prvom sastanku predstavnika Pekinga i administracije predsednika Džoa Bajdena (Joe Biden).

Kina takođe želi da uspešnu politiku kod kuće nadogradi u inostranstvu pod zastavom BRI-ja. Kina je bila jedina velika svetska ekonomija koja se imala rast prošle godine i mnogi njeni susedi širom Evroazije nadaju se da im kineski ekonomski rast može pomoći u oporavku posle pandemije.

Međutim, oporavak Kine u nekim oblastima je i dalje osetljiv, uključujući ličnu potrošnju i regulatori su sve zabrinutiji zbog porasta cena nekretnina na neodrživi nivo. Kineska berza počela je da se oporavlja 11. marta posle velikih gubitaka zbog kojih su zvaničnici cenzurirali reč “berza” u pretragama na društvenih mrežama u Kini, pokazujući osetljivost na sve što može da omete ambicije Pekinga kod kuće ili u inostranstvu.

“Pred kineskim rukovodstvom je mnogo izazova, a održanje ekonomskog rasta je najveći”, rekao je za RSE Ho-Fung Hung, profesor političke ekonomije na Univerzitetu Džons Hopkins.

“Siju je stalo do političke moći i podsticanje ekonomskog rasta je najbolji način da zadrži političku moć”.

Čitajte više