Opasnost od sajber rata SAD i Rusije

Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email
Posle više ruskih hakerskih napada u Sjedinjenim Američkim Državama od kojih je poslednji veliki otkriven u decembru, administracija predsednika Džoa Bajdena planira da odgovori na sajber agresiju iz Moskve, što bi moglo da eskalira u sajber rat velikih sila.
Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email

Posle više ruskih hakerskih napada u Sjedinjenim Američkim Državama od kojih je poslednji veliki otkriven u decembru, administracija predsednika Džoa Bajdena planira da odgovori na sajber agresiju iz Moskve, što bi moglo da eskalira u sajber rat velikih sila, pišu svetski mediji.

Kako odgovoriti na hakerske napade

Otkrića u malom vremenskom razmaku da su SAD bile meta dve značajne hakerske kampanje Rusije i Kine pokrenula su raspravu kako države treba da odgovore na sajber agresiju, mada stručnjaci pozivaju na oprez s recipročnim merama, odnosno takozvanom taktikom “tit-for-tat”, piše Fajnenšl tajms.

Prvo je u decembru otkrivena akcija ruskih hakera koji su preko upada u softver američke kompanije Solarvinds (SolarWinds) dobili pristup nizu različitih organizacija, uključujući američka ministarstva, a potom je ovog meseca otkrivena špijunska kampanja koja je ciljala ključne ličnosti u nevladinim organizacijama i istraživačkim institucijama preko softvera kompanije Majkrosoft (Microsoft) koji je kampanju povezao s hakerskom grupom Hafnium iza koje stoji kineska država.

Savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Saliven u februaru je rekao da će odgovor na Solarvinds “uključivati kombinaciju viđenih i neviđenih alata i to neće biti samo sankcije”, posle čega je Njujork tajms objavio članak u kojem navodi da se ovog meseca očekuju “tajne akcije širom ruskih mreža”.

Sajber stručnjaci, ukazuje britanski list, međutim upozoravaju da odmazda možda ne bi bila opravdana, pošto se smatra da je hakerski napad na Solarvinds čista špijunaža, a ne sajber napad na kritičnu infrastrukturu, kao što su bili napadi ruskih hakera na ukrajinsku elektro mrežu ili gruzijske banke i preduzeća. Pojedini stručnjaci takođe navode da bi SAD trebalo da budu oprezne u kritikama sajber špijuniranja s obzirom na sopstvene opsežne špijunske operacije protiv protivnika, što je 2013. otkrio uzbunjivač Edvard Snouden.

S druge strane, zapadni bezbednosni zvaničnici primećuju da su opcije za uzvratne sajber akcije dostupne njihovim vladama ograničene, pošto, kako ističe Fajnenšl tajms, postoje i zakonska ograničenja – međunarodno pravo omogućava “povređenim” državama da odgovore agresorima, ali pod strogim uslovima koji uključujući da odmazda mora biti srazmerna, što bi trebalo da znači da je reč manje o kazni a više o sprečavanju ponavljanja takvih postupaka.

Nevidljiva bitka svetskih sila

Povećanje sajber napada rivalskih država predstavlja izazov za Bajdenovu administraciju dok nastoji da spreči upade u vladine i korporativne sisteme, ukazao je Njujork tajms početkom meseca.

Reakcija na ruske i kineske sajber napade, prema pisanju američkog lista, definisaće kako će Bajden oblikovati odgovor administracije na eskalaciju sajber sukoba i može li naći način da uvede oštrije kazne rivalima koji redovno koriste ranjivost u vladinim i korporativnim sistemima za špijuniranje, krađu podataka i potencijalno ugrožavanja kritičnih delova američke infrastrukture.

Prvi veliki potez očekuje se u naredne tri nedelje, rekli su zvaničnici za tekst objavljen 7. marta, s tajnim akcijama protiv ruskih mreža koje bi bile vidljive predsedniku Rusije Vladimiru Putinu i ruskim obaveštajnim službama i vojsci, ali ne i šire.

Zvaničnici su rekli da će te akcije biti kombinovane s nekom vrstom ekonomskih sankcija, mada je ostalo malo efikasnih mera, kao i s Bajdenovom izvršnom naredbom za ubrzano jačanje vladinih mreža posle ruskih hakerskih napada, za koje se mesecima nije znalo dok ih nije otkrila privatna kompanija za sajber bezbednost. To pitanje je, ukazuje Njujork tajms, postalo urgentno za Belu kuću, Pentagon i obaveštajne agencije pošto je otkriven veliki upad u Majkrosoftov imejl sistem koji koriste manje kompanije, lokalne vlade, ali i neki ugovarači koji rade za vojsku.

Bajdenov tim za nacionalnu bezbednost u vrh prioriteta je stavio napore da se odvrate takve akcije, bez obzira da li su usmerene na krađu, promenu podataka ili gašenje čitavih mreža, navodi Njujork tajms i dodaje da će za predsednika koji je obećao da ruski napadi neće proći “bez odgovora”, reakcija administracije biti test njegove mogućnosti da potvrdi američku moć u često nevidljivoj bitki sa sve većim ulozima među velikim silama u sajber prostoru.

Očekivane sankcije

Zbog optužbi u američkom obaveštajnom izveštaju da je ruski predsednik verovatno usmerio napore da se predsednički izbori u SAD okrenu u korist Donalda Trampa, očekuje se da će Vašington uvesti sankcije Moskvi već sledeće nedelje, rekla su za Rojters tri izvora pod uslovim da im se ne objavljuju imena.

Izveštaj na 15 stranica, koji je u utorak, 16. marta, objavila Kancelarija direktora Nacionalne obaveštajne službe, nadovezao se na dugogodišnje navode da su neki Trampovi saradnici išli na ruku Moskve pojačavajući tvrdnje Ukrajinaca povezanih s Rusijom protiv tadašnjeg kandidata Bajdena uoči izbora 3. novembra. Takođe, ukazuje Rojters, uključuje nova saznanja da je Putin ili nadzirao ili makar odobrio mešanje u izbore u korist Trampa.

Dva izvora rekla su za Rojters da bi sankcije mogle biti odgovor i na sajber napad na kompaniju Solarvinds za upad u američke vladine mreže, kao i izveštaje da je Rusija nudila nagrade ekstremistima povezanim s talibanima za ubistvo pripadnika koalicionih snaga u Avganistanu.

Moskva je negirala umešanost u hakerske napade i odbacila navode o nuđenju nagrada za ubijanje stranih vojnika u Avganistanu.

Pomaljanje sajber rata

Ako su proteklih nekoliko godina pokazale bilo šta o destruktivnim napadima Rusije na demokratiju, to je da sankcije i diplomatsko proterivanje imaju malo uticaja, piše u analizi Tajms, ističući da je na pomolu sajber rat dok Bajden pokušava da se suprotstavi Rusiji.

Kao odgovor na napad nervnim agensom 2018. u Velikoj Britaniji na Sergeja i Juliju Skripala iz SAD je proterano 60 ruskih diplomata, što nije sprečilo Moskvu da ponovo koristi zabranjeno hemijsko oružje protiv opozicionog lidera Alekseja Navaljnog. SAD su takođe, ističe londonski list, 2018. kaznile pet ruskih entiteta i državljana zbog sajber napada za mešanje u izbore 2016, ali to nije navelo Moskvu da dva puta razmisli pre mešanja 2020.

Američke sankcije se opet očekuje, ali će ulog verovatno biti povećan sajber merama protiv tri glavne ruske obaveštajne službe – špijunske službe SVR, vojnoobaveštajne agencije GRU i domaće bezbednosne službe FSB, navodi Tajms, dodajući da je cilj da se Moskva upozori da je Bajden, za razliku od Trampa koji se ustezao da pokrene mere protiv Rusije, odlučan da bude direktniji.

Stručnjak za sajber ratovanje Džejms Luis iz vašingtonskog Centra za strateške u međunarodne studije rekao je da je Trampova neodlučnost dovela do hakerskog napada na Solarvinds koji američke službe pripisuju hakerima povezanim sa SVR.

Luis je izrazio verovanje da će cilj sajber napada na Rusiju imati za cilj privremeno uništavanje “alata” ruskih službi, umesto pojedinačnih operativaca, ali je upozorio da bi Moskva mogla da uzvrati što bi moglo dovesti do eskalacije, dok je, ističe list, jedan insajder u Kremlju rekao da su ruski izvori upozoreni da SAD i saveznici planiraju informacioni napad za diskreditaciju ruske vakcine Spunjik V, što je, kako je kazao, opasno jer “svaka akcija rađa kontraakciju”, pa bi situacija “mogla da izmakne kontroli”.

Čitajte više