EU učvršćuje pravila za članstvo Srbije i Crne Gore

Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email
Nakon što je u Briselu predstavljen "non-paper" o primeni nove metodologije u pristupnim pregovorima za Srbiju i Crnu Goru, zvanični Beograd se nije oglašavao, dok u Crnoj Gori ocenjuju da je to pozitivan signal za pregovore.
Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email

Nakon što je u Briselu predstavljen “non-paper” o primeni nove metodologije u pristupnim pregovorima za Srbiju i Crnu Goru, zvanični Beograd se nije oglašavao, dok u Crnoj Gori ocenjuju da je to pozitivan signal za pregovore.

Zorka Kordić, glavna pregovaračica Crne Gore sa EU, rekla je za Radio Slobodna Evropa (RSE) da će nova metodologija unaprediti dinamiku pregovora.

„Uvjereni smo da bi prilika da se tokom portugalskog predsjedavanja Savjetu EU održi prva takozvana politička međuvladina konferencija bila važna zbog ukupnog stepena integracije naše zemlje i ključnih prioriteta u pregovorima, kao što je vladavina prava“, navela je Kordić u pisanoj izjavi.

Dodala je da će se Vlada Crne Gore posebno fokusirati na borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije.

Evropski komesar Oliver Varhelji predstavio je u sredu, 17. marta, u Briselu zemljama članicama predlog čiji je osnovni princip da bez ispunjavanja uslova za vladavinu prava nema daljeg puta ka EU.

Kako se navodi u predlogu, nijedno novo poglavlje se neće moći zatvoriti pre nego što se ispune sva prelazna merila koja se tiču vladavine prava.

Međutim, Momčilo Radulović, iz nevladine organizacije Evropski pokret u Crnoj Gori, rekao je za RSE da pomenuti dokument daje više pitanja nego odgovora.

„Čini mi se da te nejasnoće ne donose dobro procesu pregovora, već da se ostavlja puno više prostora za otežavanje, a ne olakšavanje priključivanja država Zapadnog Balkana Evropskoj uniji“, procenio je Radulović.

Crna Gora je decembra 2010. postala kandidat za članstvo u EU, a pregovore je počela juna 2012. Do sada je otvorila sva 33 poglavlja, od čega su privremeno zatvorena tri. Srbija je u poslednje četiri godine od 35 poglavlja u pregovorima sa EU o članstvu otvorila 18, dok je dva privremeno zatvorila.

Kakve su reakcije u Srbiji?

Zvaničnici Srbije se 17. marta nisu javno oglašavali o dokumentu sa objašnjenjima o novoj metodologiji.

Međutim, njegovo predstavljanje usledilo je dve nedelje nakon što je premijerka Srbije Ana Brnabić, nakon sastanka putem video linka sa Varheljijem, zatražila u saopštenju da Srbija očekuje da dobije jasnije smernice nove metodologije i modalitete njene primene.

Brnabić je tom prilikom ocenila da je Srbija u proteklom periodu postigla značajan napredak, naročito u oblasti vladavine prava, medijskih sloboda i zaštite novinara i u ekonomskoj sferi.

“Srbija je prihvatila novu metodologiju, verujući da će omogućiti konkretniji i povoljniji način vođenja pregovora sa evropskim zvaničnicima”, rekla je tada Brnabić.

Dragojlović: Uvezivanje napretka po oblastima

Nataša Dragojlović, koordinatorka Nacionalnog konventa Srbije o Evropskoj uniji, rekla je za RSE da revidirani način za pristupanje Srbije i Crne Gore Evropskoj uniji predstavlja učvršćivanje već zadatih pravila za države kandidate.

Ona je dodala da je logika nove metodologije uvezivanje napretka po oblastima, u koja su poglavlja sada tematski organizovana, sa evropskim fondovima za zemlje kadidate.

“Ova veza mora da se uspostavi i to, kako vidimo, i kroz princip da bez napretka u klasteru vladavine prava ne može biti napredovanja ni u drugim poglavljima. To će verovatno biti uslov svih uslova i za pristup novcu koji se nalazi u tom investicionom programu”, navela je Dragojlović.

Evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji u oktobru je u Beogradu predstavio ekonomsko-investicioni plan za Zapadni Balkan, kroz koji EU u narednih 10 godina namerava da angažuje do 20 milijardi evra, prvenstveno za oblasti transporta, energetike, životne sredine, digitalne agende i privatnog sektora i omladine.

Tom prilikom Beogradu je predstavljen i redovan izveštaj EU o napretku ka članstvu, u kojem se potencira potreba reformi ka vladavini prava, u godini u kojoj Srbija nije otvorila nijedno poglavlje. U dokumentu EU sumirano je da Srbija ozbiljno kasni u ključnim oblastima, među kojima su najpre nezavisnost pravosuđa, borba protiv korupcije, organizovanog kriminala i sloboda medija.

Moguće i sankcije

Činjenicu da u revidiranom načinu Evropska unija predlaže sankcionisanje ozbiljnih stagnacija ili nazadovanja u primeni reformi, Nataša Dragojlović komentariše stavom da se uslovno može reći da se uvode eventualne kaznene mere za candidate, iako je i do sada poglavlje 23 bilo takozvano blokirajuće.

“I do sada je Evropska komisija imala mogućnost da obustavi pregovore sa Srbijom zato što nema napretka u vladavini prava. Ako cele kalendarske 2020. nije otvoreno nijedno novo poglavlje, onda to jeste sankcija, samo što se sada to eksplicitno kaže. Ostaje da se vidi da li to podrazumeva i neke druge mehanizme sankcionisanja, što će biti jasno kada bude objavljeno detaljno uputstvo koje čekamo”, navela je Dragojlović.

Pojasnila je i da ostaje okvir u kojem su Srbija i Crna Gora počele pregovore i da se sada otvaraju klasteri, a ne pojedinačna poglavlja.

“Ukoliko Srbija pruži dokaze da zaista čini napore da se uspostavi vladavina prava onda će moći da otvara i druge klastere. Ali vladavine prava nema bez podele vlasti, koje nema bez demokratije, a vladavine predstavnika naroda nema bez slobodnih izbora. To je ono na čemu insistiraju Evropska komisija i države članice”, zaključila je Nataša Dragojlović.

Srbija je u julu prošle godine donela odluku da prihvati novu pristupnu metodologiju, Crna Gora učinila je to u maju, dok su po njenom usvajanju u Briselu najviši evropski zvaničnici objavili da ona trasira put za otvaranje pregovora o pridruživanju sa Severnom Makedonijom i Albanijom.

U martu 2012. Srbiji je dodeljen status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, a u januaru 2014. počeli su pristupni pregovori na političkom nivou.

Čitajte više