Rističević seče kabl

Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email
Prošlo je više od dve nedelje od kada su nam prvo najavljeni, a zatim i plasirani šokantni prizori iz aktuelnih istraga. Iščekivanje, prizor i analiza obezglavljenih tela oduzeli su nam dragoceno vreme. Komentari su, na kraju, svedeni na čuđenje – šta je svrha ovakve predstave za mase?
Foto: Peščanik
Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email

Prošlo je više od dve nedelje od kada su nam prvo najavljeni, a zatim i plasirani šokantni prizori iz aktuelnih istraga. Iščekivanje, prizor i analiza obezglavljenih tela oduzeli su nam dragoceno vreme. Komentari su, na kraju, svedeni na čuđenje – šta je svrha ovakve predstave za mase?

Svrha je krajnje predvidljiva. Trebalo je skrenuti pažnju sa drugih važnih procesa, koji bi, za razliku od krivičnih istraga, trebalo da se odvijaju pred očima javnosti. Možda je, između ostalog, trebalo da nam promakne Predlog izmena i dopuna zakona o elektronskim medijima koji je u skupštinskoj proceduri od 9. marta. Potpisuje ga poslanik vladajuće većine Marijan Rističević.

Predložene izmene se tiču isključivo važećih pravila o reemitovanju programa u elektronskim medijima. Po režimu reemitovanja, definisanom članom 4, stavom 1, tačkom 29 zakona, prema dostupnim informacijama, program u Srbiji emituju N1, Nova S i Sport klub. Ove televizije su, prema ranijim izjavama Regulatornog tela za elektronske medije (REM) „registrovane u Luksemburgu, dok „račune polažu“ tamošnjem regulatornom telu i program za područje Balkana emituju po propisima o prekograničnim televizijama“. Dakle, ove televizije su registrovane u inostranstvu i odgovaraju regulatornim telima koja su im odobrila rad, dok u Srbiji reemituju program ispunjavajući dosadašnji zakonski uslov – preuzimanje i istovremeno emitovanje kompletnih nepromenjenih audio-vizuelnih usluga komercijalnog ili drugog programskog sadržaja bez menjanja i prekrajanja, ubacivanja bilo kojih drugih sadržaja (prilozi, rubrike, reklame, oglasi, reportaže).

Rističević upravo zbog toga predlaže da se definicija reemitovanja iz člana 4. zakona izmeni tako što će biti definisano kada reemitovanje ne postoji: ukoliko se audio-vizuelna medijska usluga prethodno nije emitovala u zemlji u kojoj je odobreno ovlašćenje za pružanje te audio-vizuelne usluge. U obrazloženju predloga se navodi da se definicija menja radi sprečavanja zloupotreba tzv. prekograničnih kanala. Ne saznajemo o kakvim zloupotrebama je reč.

Ostavićemo trenutno po strani to da se, ukoliko je bilo potrebno, definicija reemitovanja mogla promeniti na drugi način, a ne tako da otvara dodatna pitanja. Primera radi, šta označava prethodno emitovanje u eri kablovskih televizija? Šta znači prethodno onda kada se u tački 29 koja se menja zadržava rešenje prema kome je moguće i istovremeno emitovanje? Kako se rešava sukob mogućeg istovremenog i prethodnog emitovanja? Da li se prethodno odnosi na vremensku distancu emitovanja i reemitovanja? Ako da, kolika je ova distanca? Nekoliko sekundi, minuta, dana? Ko o tome odlučuje?

Međutim, sva je prilika da suština promene definicije reemitovanja nije bila u razjašnjenju pojma. Poslanik Rističević u svom aktu predlaže da je „ukoliko nema medijske usluge u inostranstvu“ ili se „izvorni program prekraja i u njega ubacuju reklame i drugi prilozi“, Regulatorno telo za elektronske medije (REM) u obavezi da naloži operatoru da isključi program iz kablovske mreže.

Dakle, iako ne znamo šta tačno znači prethodno emitovanje usluge u inostranstvu – jer to u predlogu poslanika Rističevića ostaje nedorečeno – znamo šta je sankcija za kršenje obaveze o prethodnom emitovanju. Radi se o isključenju programa.

Prema važećim rešenjima, REM ima mogućnost izricanja opomene, upozorenja, privremene zabrane objavljivanja programskog sadržaja, odnosno oduzimanja dozvole zbog povrede obaveza koje se odnose na programski sadržaj. Poslednja i najteža sankcija izriče se pružaocu medijske usluge koji izvrši naročito tešku povredu zakonskih obaveza (član 29 stav 3 Zakona o elektronskim medijima).

Dosadašnja praksa nam je pokazala da REM nije uopšte ili je vrlo retko posezao za strožim sankcijama iz svoje nadležnosti. Ovo je ujedno jedna od osnovnih zamerki na rad REM-a. Takvo postupanje domaćim medijima dopušta plasiranje praktično svakog nezakonitog sadržaja, bez posledica.

Međutim, ukoliko Predlog o kome je ovde reč bude usvojen, ne samo da će biti narušen zakonski sistem sankcionisanja medija (koji se kreće od izricanja blažih mera ka onim represivnijim), već će se unapred smatrati da nepoštovanje pravila o prethodnom reemitovanju predstavlja naročito tešku povredu zakona.

Jasno je da iza ovog Predloga ne stoji poslanik uznemiren nedovoljno dobrim definicijama zakonskih pojmova. Rističevića poznajemo dovoljno dobro – njega takve stvari ne pokreću na akciju. Iza predloga stoje višegodišnji napadi na novinare, televizijske ekipe i emisije koje izveštavaju izvan propagandne matrice medija, naročito onih sa nacionalnom frekvencijom. Mediji koji se ne uklapaju u šablon, kao što je na primer N1 – od najviših državnih funkcionera nebrojeno puta je nazivana antisrpskom, opozicionom, antivladinom, američkom i CIA televizijom. Prema nedavno objavljenom istraživanju novinari televizije N1 su najbrojniji među oštećenima u krivičnim postupcima koji su vođeni u proteklih pet godina, a tiču se različitih oblika napada na novinare.

Da se poslanik Rističević dobro potrudio da zaokruži svoju ideju govori i sledeće – ukoliko operator, po nalogu REM-a, ne isključi prekršioca-reemitera iz kablovske mreže, REM i RATEL će obustaviti rad operatoru, do ispunjenja njegove obaveze (uz moguće plaćanje novčane kazne do 2 miliona dinara).

Tako se krug zgodno zatvara – ne znamo precizno šta je prekršaj reemitera, ali ćemo ga svakako isključiti iz programa. Jer nam je to zapravo i jedini cilj. Ako ga ne isključi kablovski operator, onda ćemo mi isključiti operatora. Ako bi ova ideja imala ilustraciju, najprikladnija bi bila slika naprednjaka koji konačno, kao besni psi, grizu televizijske i operatorske žice koje su građane Srbije povezivale sa ono malo preostale medijske realnosti.

Dosadašnje metode – pritisci, zastrašivanja, uvrede, nedopušteni ugovori – pokazali su se nedovoljno efikasnima. Neprijateljske televizije i dalje rade, a njihovi gledaoci primećuju da se one razlikuju od drugih kanala. Ostala je opcija rešavanja ovog „problema“ normativno, ali – preko kolena.

Iako znamo ko su članovi Saveta REM-a i kako inače postupaju, čitava ova akcija nije prepuštena njihovom, inače odličnom osećaju za želje vladajuće većine. Poslanik Rističević se u svom aktu osigurava i predlaže milion dinara zaprećene novčane kazne za svakog člana REM-a koji ne naloži obustavljanje rada reemiteru i kablovskom operatoru.

U obrazloženju predloga, skoro duhovito se navodi da predložene izmene „ni na koji način ne utiču na uređivačku politiku i medijske slobode“. Naravno da ne utiču – jer ko nema program, teško da može da ima i uređivačku politiku.

Ukoliko je rasprava o odsečenim glavama potrošila kratku pažnju i još kraće živce svih nas – možda je vreme da poslanik Rističević, i oni koji su mu dali nalog da podnese ovakav predlog izmena i dopuna zakona, odgovore na pitanja o sadržaju predloga i stvarnim razlozima i ciljevima njegovog podnošenja.

Čitajte više

Proslava Dana pobede sa pominjanjem Tita isključivo u negativnom kontekstu naprosto je budalasti performans kakve nam, raznim povodima, već odavno priređuju ovdašnji zvaničnici, ojačani prekodrinskom bratskom snagom.
Žena iz Vijetnama sa francuskim državljanstvom u svojoj 79. godini vodi pravnu bitku protiv koncerna koji su proizvodili “ejdžent orindž”. Njime je američka vojska u ratu trovala vijetnamsko stanovništvo.
Autor ovu skepsu prema državnim kampanjama, poput ove s cjepivom, povezuje s nepovjerenjem prema državi koje potječe iz razdoblja socijalizma a to posebice vrijedi za marginalizirane grupe stanovništva poput Roma.