Jermenski premijer poziva na smirivanje posle optužbe o pokušaju puča

Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email
Pašinijan je 25. februara na jerevanskom Trgu republike pred, kako se procenjuje, 20.000 pristalica rekao da Jermeni neće dozvoliti da vojska preuzme zemlju.
Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email

Jermenski premijer Nikol Pašinijan pozvao je vojnike da “urade svoj posao” i brane zemlju pošto je osudio “pokušaj vojnog puča” nakon što je grupa vojnih oficira napisala pismo sa zahtevom za njegovom ostavkom, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.

Pašinijan je 25. februara na jerevanskom Trgu republike pred, kako se procenjuje, 20.000 pristalica rekao da Jermeni neće dozvoliti da vojska preuzme zemlju.

Premijer Jermenije, koji je govorio uz snažno obezbeđenje pošto je predvodio marš ulicama centra Jerevana, reagovao je na pismo koje je objavio Generalni štab oružanih snaga sa zahtevom da on i vlada podnesu ostavke. U pismu se navodi da je zahtev za ostavkama “odlučan protest” zbog smenjivanja prvog zamenika načelnika Generalštaba “iz kratkovidnih razloga”.

Pašinijan na ulicama s pristalicama, optužuje jermensku vojsku za “pokušaj puča”

Premijer se suočio sa nizom protesta i pozivima na ostavku posle, kako kažu kritičari, njegovog pogubnog vodstva tokom krvavog šestonedeljnog sukoba između Azerbejdžana i snaga etničkih Jermena oko regiona Nagorno-Karabah.

“Situacija je napeta, ali moramo se složiti da ne može biti sukoba”, rekao je Pašinijan, obraćajući se megafonom pristalicama, nekoliko sati pošto je najavio smenu načelnika Generalštaba Onika Gasparijana.

Predsednik Armen Sarkisijan, čija je uloga uglavnom simbolična, rekao je da preduzima hitne korake u pokušaju da ublaži krizu, pozivajući sve umešane da “pokažu uzdržanost i zdrav razum”.

Mogućnost nemira 25. februara uznemirila je tu i druge zemlje u regionu, samo nekoliko meseci nakon što su Jermenija i Azerbejdžan vodili šestonedeljni rat oko otcepljenog regiona Nagorno-Karabah.

I Rusija, koja je najbliži saveznik Jermenije, i Turska, koja je podržala Azerbejdžan u sukobu, brzo su reagovale na dešavanja u Jerevanu.

Kremlj je saopštio da uznemiren brzim razvojem događaja. Moskva je pozvala sve strane da se uzdrže od upotrebe sile.

Iako Turska i Jermenija imaju složenu istoriju problematičnih odnosa, Ankara je saopštila da stoji uz Pašinijanovu demokratski izabranu vladu.

Turski ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu “snažno je osudio”, kako je rekao, pokušaj puča u susednoj Jermeniji.

U pismu, koje je potpisalo nekoliko desetina oficira jermenske vojske, navodi se da “premijer Republike Jermenije, vlada, više neće moći da donose adekvatne odluke u ovoj kritičnoj situaciji za jermenski narod”.

Zasad nije jasno da li su oružane snage bile spremne da upotrebe silu da podrže to saopštenje.

“Sa zabrinutošću pratimo razvoj situacije u Jermeniji”, rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov novinarima u Moskvi. “Naravno, pozivamo na smirenost”.

Dogovorom uz posredovanje Rusija o prekidu vatre koji je Pašinijan potpisao okončano je 44 dana žestokih borbi oko azerbejdžanskog otcepljenog regiona Nagorno-Karabah u kojem su jermenske snage uveliko poražene od vojske Azerbejdžana koju podržava Turska.

Pašinijan je, međutim, prepustio kontrolu nad nešto teritorije u Nagorno-Karabahu i svih sedam okolnih okruga na teritoriji Azerbejdžana koje su jermenske snage okupirale početkom 90-ih. Tom potezu se protive mnogi Jermeni.

Hiljade demonstranata okupilo se 20. februara u Jerevanu, uz blokadu nekoliko ulica i privremenu obustavu saobraćaj u centru grada uz povike “Jermenija bez Nikola” i “Nikol izdajnik”.

Pašinijan, koji je na vlast došao u revoluciji bez prolivanja krvi tokom antivladinih protesta 2018. godine, odbio je da podnese ostavku, ali je izneo mogućnost vanrednih parlamentarnih izbora.

On je za pismo vojske rekao da je “emotivna reakcija” na otpuštanje zamenika načelnika Generalštaba Tigrana Hačatrijana 24. februara.

Hačatrijan je izazvao gnev Pašinijana rugajući se njegovoj tvrdnji da rakete Iskander koje je isporučila Rusija nisu pogodile mete tokom jesenjeg rata oko Nagorno-Karabaha koji je odneo više od 6.000 života.

Bivši predsednik Robert Kočarijan rekao je da je ishod rata s Azerbejdžanom dovoljan razlog da Pašinijan podnese ostavku.

“Vlast koja je izgubila rat i predala naše zemlje mora da ode”, rekao je Kočarijan koji je bio predsednik od 1998. do 2008. godine.

Čitajte više