Države Zapadnog Balkana moraju uraditi domaći zadatak

Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email
Borelj je na onlajn konferenciji 23. februara u organizaciji Atlantskog saveta istakao da evropska perspektiva ostaje motor za reforme u državama regiona i da “nije fer reći da EU samo govori a ne deluje” kada je reč o proširenju na Zapadni Balkan.
Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email

“Moram da odbijem ideju da se mi (Evropska unija) pretvaramo da želimo Zapadni Balkan u svojim okvirima”, izjavio je Žozep Borelj, visoki predstavnik Evropske unije (EU) za spoljnu politiku i bezbednost.

Borelj je na onlajn konferenciji 23. februara u organizaciji Atlantskog saveta istakao da evropska perspektiva ostaje motor za reforme u državama regiona i da “nije fer reći da EU samo govori a ne deluje” kada je reč o proširenju na Zapadni Balkan.

“Ulažemo mnogo novca kako bismo pomogli državama Zapadnog Balkana da izvrše reforme i unaprede svoje ekonomije i politički i pravosudni sistem kako bi se približile sistemu EU”, naveo je Borelj.

Prema njegovim rečima, integracija Zapadnog Balkana u EU je proces koji se odvija “korak po korak”.

“Otpočećemo pristupne pregovore sa Severnom Makedonijom i Albanijom. Ponovo smo otpočeli pregovore Srbije i Kosova sa specijalnim izaslanikom (Miroslavom Lajčakom) i mislim da smo postavili taj dijalog na put”, naglasio je visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost.

Srbija i Kosovo vode višegodišnji dijalog pod pokroviteljstvom Evropske unije o normalizaciji odnosa koji bi trebalo da se okonča postizanjem sveobuhvatnog obavezujućeg sporazuma.

Specijalni predstavnik Evropske unije za dijalog Srbije i Kosova, Miroslav Lajčak ranije je najavio da će nova runda dijaloga biti organizovana posle izbora na Kosovu.

Kao prioritete u reformama u državama Zapadnog Balkana Borelj je istakao nezavisno sudstvo i borbu protiv korupcije:

“Države Zapadnog Balkana moraju uraditi svoj domaći zadatak, moraju izvršiti reforme i ispuniti standarde kako bi bile prihvaćene kao članice”.

‘Podrška EU značajno veća od podrške Kine, Rusije i Turske’

Borelj je istakao da je podrška EU Zapadnom Balkanu značajno veća od podrške koju region dobija od Kine, Rusije i Turske.

“Naš ekonomski investicioni plan (za Zapadni Balkan) iznosi do 9 milijardi evra za rešavanje zdravstvenog i ekonomskog aspekta”, naveo je Borelj i dodao da se EU trudi da pomogne sa vakcinama, ali da se i sama suočava sa izazovima na tom planu.

“Priznajemo da se suočavamo sa teškoćama, zbog toga što kod nas (u EU) postoji manjak vakcina, dok se u nekim državama regiona, poput Srbije, odvija velika diplomatska bitka”, naveo je Borelj.

O odnosu sa Bajdenovom administracijom

Prema rečima Borelja, među prioritetima zajedničke saradnje EU i Sjedinjenih Američkih Država svakako je i Zapadni Balkan.

Ipak, kako je rekao, na prvom mestu su borba sa pandemijom COVID-19, suočavanje sa uticajem Kine i obuzdavanje Rusije, naročito u svetlu slučaja opozicionog ruskog političara Alekseja Navaljnog, kom je moskovski sud izrekao zatvorsku kaznu zbog kršenje uslovne jer se nije prijavio vlastima u Rusiji dok se oporavljao u Nemačkoj od gotovo smrtonosnog trovanja za koje je okrivio vlasti, što je Kremlj negirao.

Borelj je izjavio da se raduje saradnji sa administracijom novog predsednika SAD Džoa Bajdena (Joe Biden), a poteze koje je Bajden preduzeo poput vraćanja SAD Pariskom klimatskom dogovoru i Svetskoj zdravstvenoj organizaciji vidi kao dobre signale.

“Imamo dosta pozitivnih znakova. Nova Bajdenova administracija radi sa saveznicima, prepoznaje značaj EU i smatra je za prijatelja, ne samo kao partnera”, istakao je Borelj.

Kao jednu od važnih oblasti saradnje EU i SAD Borelj je istakao nuklearni dogovor sa Iranom, iz kojeg su SAD pod administracijom bivšeg predsednika Donalda Trampa jednostrano istupile 2018. godine.

Kina kao ‘partner, takmac i rival’

Kada je reč o narastujećem uticaju Kine, Borelj je naveo da EU želi da sarađuje sa SAD po tom pitanju.

“Mi želimo da radimo sa SAD po pitanju Kine. Čak i sa državnim sekretarom u prethodnoj administraciji Majkom Pompeom (Pompeo) pokrenuli smo strukturni dijalog između SAD i EU oko Kine. Održali smo nekoliko razgovora kako bismo razmenili stavove i suočili se sa Kinom na koordinisan način”, naveo je Borelj.

Među glavnim temama oko kojih postoji saglasnost da se stave na agendu je situacija u Hong Kongu, Sinđangu (oblast na severozapadu Kine u kojoj su većinsko stanovništvo Ujguri muslimanske veroispovesti), kao i razvoj 5G mreže”, istakao je on.

Iz evropske perspektive Borelj Kinu vidi kao ‘partnera, takmaca i rivala’.

“Odnos između ove tri komponente se menja, kao što se i sama Kina menja. Kina nije ista danas kao što je bila pre dvadeset godina”, naveo je Borelj.

Kina proteklih godina svoj politički uticaj u regionu Zapadnog Balkana, ostvaruje preko zajmova kineskih banaka za velike infrastrukturne projekte koje države zatim otplaćuju.

Sve je veći uticaj koji Kina ostvaruje u regionu i u svetlu pandemije COVID-19.

Srbija je bila prva država na evropskom tlu koja je u upotrebu stavila kinesku Sinofarm vakcinu. U tu državu do sada je iz Kine dopremljeno milion i 500 hiljada doza. Podatak o tome koliko su koštale i da li je Srbija deo dobila kao donaciju nisu poznati javnosti.

Zvanični Peking je najavio da će i Crnoj Gori, članici NATO, donirati 30.000 doza Sinofarm vakcine.

Čitajte više