Trampče

Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email
Lili Bajer, novinarka evropskog portala Politico, napisala je ozbiljan članak o situaciji medija u Sloveniji, odnosno o medijskoj politici Janše i njegovih, o izazivanju straha među novinarima.
Foto: Predrag Trokicić
Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email

Još nikada Slovenija nije tako bila predmet svetskih medija, tačnije zabave svetskih medija. Možda je vest o izvozu slovenačkih medveda u Pirineje još zanimala francuske i španske medije, a nedavno je snimak mečeta iz Kočevskog roga koje se u snegu igra sa granom razveselilo hiljade na internetu. Sem medveda, dakle, teško… No sada je predsednik vlade Janša uspeo! Lili Bajer, novinarka evropskog portala Politico, napisala je ozbiljan članak o situaciji medija u Sloveniji, odnosno o medijskoj politici Janše i njegovih, o izazivanju straha među novinarima. Ni manje države, ni vernijeg Trampovog imitatora! Janša je odgovorio besnim tvitom, u kojem je napravio ključnu grešku u spelovanju – umesto da dotična novinarka preživljava laganjem, ona preživljava – ležanjem!

„Janez Janša @JJansaSDS
Well, @liliebayer was instructed not to tell the truth, so she quoted mainly “unknown” sources from the extreme left and purposely neglected sources with names and integrity. That’s @POLITICOEurope, unfortunately. Laying for living.“

Iz lokalne perspektive, mnogi sumnjaju da je reč samo o greški, već da je predsednik vlade hteo da naglasi kako novinarka „ležeći“ živi, u skladu sa svojim napadima na novinarke-prostitutke, zbog čega se više godina branio na sudu. Kako god da uzmemo, Trampče na mestu predsednika vlade uspelo je da osramoti državu. Da bi stvari bile gore, odmah se javilo i ministarstvo kulture sa sličnim jaukom, a i verni novinari. Koja je osnovna poruka ovog hora uvređenih podrepnika? Da je novinarka upotrebila samo leve izvore, što su po mišljenju Trampčeta svi glavni mediji, što državni što privatni, te po tome novinarka nije objektivna. „Imena“ i „integritet“ imaju novinari Janšinog medijskog centra (Nova24TV, časopis Demokracija)… među kojima je bar polovina pod pseudonimima. Šta i kako govore i pišu, skoro da nema smisla prenositi izvan lokalnog okvira. I u tom istom lokalnom okviru novi Janšin trampizam dočekan je salvama smeha i zafrkavanja na internetu. Spolja se, međutim, na to gleda drugačije: javili su se predstavnici raznih odbora EU, uistinu ugledni novinari i instituti za novinarstvo da protestuju protiv takvog napada na novinarku i na medije uopšte. Uostalom, već je nekoliko meseci Slovenija u fokusu pažnje EU, između ostalog i zato što je za trošenje dodeljenih kriznih milijardi ponudila katastrofalan plan raspodele.

Sve nam to lokalno ne pomaže mnogo. Robokopi i dalje upadaju u autonomne zone – tako je porušen Rog, nekadašnja fabrika bicikla, a stigle su pretnje Metelkovoj – i dele se ludački visoke kazne petkom, kada se obično odvija neka skromna akcija, koliko da se očuva otpor; konstruktivno nepoverenje vladi nije uspelo zbog nekolicine koristoljubivih i kukavičkih poslanika – baš kao i u drugom suđenju Trampu. Protiv „izrođene“ umetnosti pobunio se čak i ambasador u Rimu, povodom izložbe Bigger Than Myself: Heroic voices from ex Yugoslavia, koju je u muzeju MAXXI organizovala Moderna galerija iz Ljubljane, odnosno njena već smenjena direktorka Zdenka Badovinac. Na izložbi, koja će biti otvorena u martu, učestvuje i grupa Red Mined, koju čine Danijela Dugandžić (Sarajevo), Katja Kobolt (Minhen), Dunja Kukovec (Ljubljana) i Jelena Petrović (Beograd/Beč).

Ono što se možda ne razume izvan Slovenije je da se ovde skandali koje proizvode vlada, njeni ministri i desnica uopšte, događaju ne samo svakodnevno, već po nekoliko na dan. Na njih je skoro nemoguće reagovati; ako ništa drugo, građani su primorani da misle brže. Jedna od misli koja je zaokružila je i ta da je Slovenija izvesno prva u „regionu“ – trenutno najgora od svih naslednica bivše države.

Jedan detalj iz članka Lili Bajer to zastrašujuće ilustruje: neki stariji i ugledni novinari zamolili su da ostanu anonimni…

Čitajte više

Sećamo se izjava prethodnog patrijarha Irineja o Kosovu kao zemlji koja je „natopljena našom krvlju“, te da stoga „ne mogu oni njome vladati“ ili o načelu da „ono što je silom oteto, silom se i vraća“.
Razgovaralo se o tome u kojoj meri vlast promoviše govor mržnje, kako se taj govor odomaćio u Skupštini Srbije, pa se poslanici takmiče ko će izreći više uvreda na račun opozicije i kritičara vlasti, kakav je uloga tabloida i desničarskih portala u širenju govora mržnje...
Srce mi je slomljeno, misli Nel. Ali u našoj porodici ne kažemo: „Srce mi je slomljeno“. Mi kažemo: „Ima li keksa?“ Mora se jesti. Mora se mrdati. Mora se misliti na nešto drugo.