Autentična blamaža

Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email
Iz za javnost nepoznatih razloga, na predlog šefa poslaničke grupe „Aleksandar Vučić – Za našu decu“ skupština se upustila u postupak autentičnog tumačenja Zakona o sprečavanju korupcije, konkretno njegove odredbe kojom se određuje pojam funkcionera.
Foto: Slavica Miletić
Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email

Ovaj članak može da se sluša Poslušajte tekst koji slijedi u nastavku

Autentično tumačenje odredbi zakona je, u teoriji prava i u praksi uređenih država, pravni instrument kojim se otklanjaju nedoumice koje se u praksi pojavljuju u vezi sa značenjem eventualno nedovoljno preciznih normi zakona. Autentično tumačenje je postupak u kome zakonodavac pojašnjava normu koja u praktičnoj primeni izaziva dileme odnosno različita tumačenja, ali ono svakako nije način da se menja smisao ili domašaj odredbe zakona o čijoj sadržini nema dilema.

Ipak, ovih dana nam je dežurna ekipa u našoj državnoj skupštini još jednom demonstrirala kako nešto što važi u uređenom svetu kod nas ne važi. Iz za javnost nepoznatih razloga, na predlog šefa poslaničke grupe „Aleksandar Vučić – Za našu decu“ skupština se upustila u postupak autentičnog tumačenja Zakona o sprečavanju korupcije, konkretno njegove odredbe kojom se određuje pojam funkcionera. Inače taj zakon je utvrdio da se pod pojmom funkcionera podrazumeva svako izabrano, imenovano ili postavljeno lice u organu vlasti i nije utvrdio nikakve izuzetke. On, takođe, jasno kaže da je organ javne vlasti organ Republike Srbije, autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave i gradske opštine, ustanova, javno preduzeće i drugo pravno lice čiji je osnivač ili član Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave ili gradska opština.

Ostalo je neobjašnjeno iz kojih razloga je podnet predlog za autentično tumačenje, budući da i pored više zahteva javnosti nije prezentovan tekst predloga. Ali je nakon sednice nadležnog odbora javnosti predočeno da je odbor odlučio da skupštini predloži zaista neverovatno, jezički i pravno i logički bukvalno skandalozno tumačenje. Odbor je skupštini predložio tumačenje po kom bi iz kruga funkcionera bio izuzet veliki broj funkcionera, uključujući i neke najvišeg ranga. Odbor je dakle, iz samo njemu poznatih razloga, našao da se norma „svako izabrano, imenovano ili postavljeno lice“ ne odnosi na lica koja imenuju ili biraju predsednik republike, Vrhovni kasacioni sud (VKS), Državno veće tužilaca (DVT) i ministri!

Ovakvo tumačenje je neizbežno naišlo na žestoke kritike struke. Snažno argumentovane kritike stigle su i iz civilnog sektora, posebno od za antikorupcijske propise specijalizovane NVO Transparentnost Srbija. Iako je za to bilo malo vremena, izneto je mnoštvo argumenata koji su pokazivali da je takvo tumačenje besmisleno, da će imati sasvim neprihvatljive, čak i bizarne posledice. Srbija bi po takvom tumačenju ušla u anale tragikomičnih pravnih besmislica u globalnim razmerama, jer bi na primer imala Ustavni sud u kome bi pet sudija (bira ih skupština) bili funkcioneri, a deset (biraju ih predsednik i vrhovni kasacioni sud) ne bi.

Besmislenost je bila toliko očita da su i kreatori autentičnog tumačenja valjda morali shvatili da moraju odustati. Ali i to je izvedeno ne na očekivan, već na krajnje neprimeren način. Pojavila se nova varijanta autentičnog tumačenja. Nju je kao ispravku predstavila predsednica nadležnog odbora i po njoj su u krugu funkcionera ostala lica koja bira ili imenuje predsednik republike, a izuzeta su ona koja biraju ili imenuju VKS, DVT i ministri. A potom je, poslepodne istog dana, ista predsednica javnosti predstavila još jednu ispravku. Po novoj ispravci su u krug funkcionera vraćena i lica koja biraju ili imenuju VKS i DVT, a izuzeta su samo lica koja imenuju ministri.

Poslednja predstavljena verzija tumačenja je manje loša i štetna od prethodnih, ali je i ona suprotna zakonu. I po njoj se jedan broj funkcionera (još je nejasno koliki, ali izvesno veliki) isključuje iz domašaja zakona. A da stvar bude još gora, način na koji je to utvrđeno nema baš nikakve veze s odredbama čl.194 Poslovnika kojima je uređeno davanje autentičnog tumačenja. Predlog tumačenja po poslovniku utvrđuje nadležni odbor i upućuje skupštini, a ovo o čemu je skupština raspravljala i o čemu je najavljeno glasanje nije ni razmatrao ni utvrdio odbor. Odbor je, kako je saopšteno, utvrdio prvu, skandaloznu verziju, ali kasnije nije utvrdio ništa drugo, pa ni bilo kakvu ispravku. I nezavisno od toga što poslovnik ispravku i ne pominje, o ispravci ne može biti reči, jer ona i jezički i pravno podrazumeva korekciju jezičkih i pravopisnih grešaka i eventualno ispuštenih reči, ali nikako ne radikalnu, temeljitu promenu predloga.

Već to da skupština uopšte, a pogotovo u kontekstu potencijalno veoma važnog zakona, raspravlja o predlogu koji nije proizvod nadležnog odbora već zakulisnih, individualnih, a diletantskih kombinacija, slobodnije rečeno petljanja ili batrganja, ponižavajuće je i za instituciju daleko nižeg ranga nego što je parlament jedne države. Jedino gore od toga, a nažalost vrlo verovatno, je da glasačka mašina takav predlog i usvoji i definitivno potvrdi da ovo što se u skupštini dešavalo nije bilo autentično tumačenja zakona, ali jeste bila – autentična blamaža.

Autor je advokat i bivši Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

Čitajte više