Porez bez zaštite

Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email
Srbija je visoko rangirana zemlja kada je u pitanju broj radnika koji zarađuju radeći na internetu u odnosu na broj stanovnika, ali i u odnosu na ukupnu radnu snagu u državi. Prema procenama Svetske banke, Srbija, zajedno sa Rumunijom i Ukrajinom, prednjači u broju online radnika/ca među evropskim zemljama.
Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email

Rad preko interneta još uvijek se smatra novim oblikom rada koji često ostaje zakonski neprepoznat i nereguliran. Usprkos manjku zaštite koju reguliranje statusa osigurava radnicima, država je u Srbiji odlučila krenuti u oporezivanje takvog rada. Radnicima je preostala samo radnička akcija.

Poreska uprava u Srbiji je sredinom oktobra prošle godine najavila da će krenuti sa ubiranjem poreza od radnica i radnika koji ostvaruju prihode radom preko interneta. Ova informacija je brzo izazvala veliku zabrinutost među frilenserima koji nisu do sada uplaćivali porez na prihod, pa su kako bi se izborili za svoja prava ubrzo krenuli u osnivanje esnafskog udruženja. Udruženje radnici na internetu je vrlo brzo obavestilo javnost da Poreska uprava ne gubi vreme i da su pozivi počeli da pristižu, te da je proces naplate poreza i doprinosa za pet godina unazad uveliko započet.

Ubrzo nakon prvih zahteva radnika sa interneta da se uspostavi održiv i precizan poresko-pravni okvir za njihov status i poreske naplate, organizovan je i protest u Beogradu koji je okupio nekoliko hiljada ljudi. Na samom početku ovog protesta, organizatori su dobili poziv iz kabineta premijerke da sednu za pregovarački sto. Nakon tronedeljnih sastanaka sa predstavnicima vlasti, resornih ministarstava i Poreske uprave, predstavnici frilensera su obznanili da su pregovori prekinuti bez adekvatnog rešenja i dogovora.

Online prekarijat i poreska palica

Srbija je visoko rangirana zemlja kada je u pitanju broj radnika koji zarađuju radeći na internetu u odnosu na broj stanovnika, ali i u odnosu na ukupnu radnu snagu u državi. Prema procenama Svetske banke, Srbija, zajedno sa Rumunijom i Ukrajinom, prednjači u broju online radnika/ca među evropskim zemljama. Pretpostavka je da oko 100.000 radnika iz Srbije prima zaradu iz inostranstva za rad koji obavljaju preko platformi kao što su UpWork, Fiverr, Freelenser, ali i preko specijalizovanih platformi na kojima drže časove engleskog jezika ili rade prevođenje. Pored njih, u istu nišu spadaju i tzv. jutjuberi ali i oni koji zaradu ostvaruju rentanjem stanova na dan preko internet aplikacija ili zarađuju preko igara na sreću, a oko kojih postoji opšta saglasnost da čine zasebnu kategoriju.

Prema istraživanjima, digitalne radnike čine u najvećem broju mladi između 26 i 35 godina, a mnogi od njih rade preko interneta kako bi finansirali svoje školovanje, upotpunili kućni budžet ili zato što nisu uspeli da pronađu posao na srpskom tržištu rada, gde je i inače stopa nezaposlenosti (mladih) visoka.

Iako je prethodnih godina beležen rast broja radnika/ca na internetu, domaće tržište rada i radno zakonodavstvo ih ne prepoznaju – u slučaju da im je to jedini poslovni angažman, u evidencijama se vode kao nezaposleni ili neaktivni, a sam rad na internetu nije posebno zakonski regulisan, pa oni koji tako zarađuju rade u izuzetno prekarnim uslovima. Ugovori o radu ili o delu ne mogu da se zasnuju jer platforme preko kojih rade nisu registrovane kao poslodavci u Srbiji. Tako radnici sa interneta rade bez pristupa osnovnoj socijalnoj zaštiti, zdravstvenom, penzionom i invalidskom osiguranju, osiguranju u slučaju nezaposlenosti, a nisu su im dostupna ni osnovna radna prava poput plaćenog odmora ili bolovanja.

Regulisanje statusa

Jedino pravno rešenje za regulisanje statusa onih koji zarađuju preko interneta koje je lokalno zakonodavstvo nudilo do sada jeste registrovanje privrednog subjekta, odnosno osnivanje preduzetničke radnje/agencije, što su neki i radili, ali samo kada su im poslovi i zarada bili dugoročno sigurniji. Oni koji sa druge strane nisu imali stalne klijente ili sigurniji i bolje plaćen angažman i regulisan pravni status, a jesu pokušavali da prijave porez na prihod, kažu da u Poreskoj nisu znali kako da im obračunaju poreze pa ih nisu ni plaćali.

Međutim, dojučerašnje “ćuti dok te niko ne pita” se brzo promenilo u platite poreze unazad ili sledi prekršajna prijava. Poreska uprava se dosetila kako da obračuna poreze pa je po skoro hitnom postupku pokrenula postupke protiv frilensera – banke su imale rok od čitave dve nedelje da dostave izveštaje o deviznim transakcijama fizičkih lica u Srbiji.

Iako je zadatak Ministarstva za rad da pronađe rešenje u okviru radnog zakonodavstva koje bi omogućilo radnicima na internetu da regulišu svoj položaj, te da se uz pomoć Ministarstva finansija nađu predlozi poreskih stopa koje bi obezbedile poreski tretman koji bi bio pravičan u odnosu na druge poreske obveznike. Ovo je važno posebno imajući u vidu one koji imaju mala primanja, kakvih je, prema nekim procenama, među radnicima na internetu veliki broj. Pa ipak, kraj godine obeležene pandemijom i ekonomskom krizom koju je ona izazvala radnicima sa interneta obeležila je umesto pravičnog radno pravnog rešenja – poreska palica.

Nakon pregovora sa Udruženjem radnika na internetu Vlada Republike Srbije je ostala pri tome da se porezi i doprinosi u iznosu oko 50 posto moraju platiti i to pet godina unazad za svaku uplatu iz inostranstva. Doduše, napravljen je ustupak da se frilenserima otpiše kamata na nametnuti dug. Ovo u praksi znači da će radnici na internetu morati da plate zaostale poreze, ali i doprinose za zdravstveno i penziono, iako pristup zdravstvenoj zaštiti nisu imali, niti će im radni staž biti evidentiran. Dugovi su veliki, frilenserska zajednica kaže nenaplativi, jer hrana je skupa a ne ostane ti mnogo (ako išta) od mesečnog prihoda kad sva usta nahraniš.

Poreska politika u krizi: “ceđenje suve drenovine”

U velikoj krizi fiskalne politike izazvane pandemijom Covid-19, kada su čitavi sektori ekonomije bili zatvoreni – ugostiteljski objekti, turizam, transport i dobar deo proizvodnje, veliko opterećenje za državnu kasu bile su i mere koje su donošene da pomognu privredi i stanovništvu. Pored pomoći privredi sa po tri minimalne zarade po zaposlenom, Vlada Republike Srbije je donosila uredbe da se, pred izbore uzgred budi rečeno, svakom punoletnom građaninu/ki države “pokloni” po 100 eura. Ova mera će uskoro biti i ponovljena, ponovo u predizbornoj godini, pa će punoletno stanovništvo Srbije ove godine dobiti još po 60 eura pomoći.

Ove mere je čak i Fiskalni savet ocenio kao loše i upozorio da opterećuju budžet i zadužuju državu za ogromne iznose koje Srbija sebi ne može da priušti a koje će dugoročno dovesti do smanjenja mogućnosti za pomoć upravo ugroženim grupama, pa time doprinose zapravo povećanju siromaštva. Pored ovih mera nepotrebnim budžetskim rashodima treba dodati i višemilionske spomenike, ali i planiranu izgradnju aerodrom u Trebinju. Jasno je da rupe napravljene lošim i netransparentnim trošenjem javnog novca treba nekako popuniti. Da frilenseri treba da popune barem deo ovih rupa, ne kriju ni najviši državni zvaničnici.

Tako je Vlada Republike Srbije skoro istovremeno sa početkom procesa naplate poreza sa onima koji zarađuju na internetu, koji su nesporno velika niša poreskih obveznika, najavila i nove zakone o poreskim nametima po kojima se građani obavezuju da prijave šupe i kokošinjce koje imaju u dvorištima, kako bi se oporezovali po pravilnim poreskim stopama.

Ispostavilo se da predizbornih 100 eura po punoletnom (sa pravom glasa) stanovniku/ci Srbije treba u državnu kasu da vrate i otplate – radnici.

Pregovori sa vlašću – duplo golo

Da uopšte dođe do pregovora i adekvatnog dogovora predstavnika vlasti i radnika, pritisak je nužan, no ne i dovoljan uslov. Radnici na internetu su uspeli da pritiskom – organizovanjem, različitim mini akcijama, slanjem velikog broja upita i zahteva, a na kraju i izlaskom na ulicu u velikom broju i sa velikom podrškom javnosti – Vladu primoraju na pregovore. Ipak, vlast ima iskustva sa razbijanjem radničkog jedinstva i političkog zamaha – reklo bi se da je to bio barem jedan od ciljeva kada je učenjen prvi korak pri samom pozivu na pregovore koji je slučajno došao baš na početku protesta radnika na internetu ispred republičke Skupštine.

Tri nedelje nakon protesta i nekoliko sastanaka pregovaračkog tima radnika na internetu sa jedne strane i Vlade, Ministarstva finansija i Poreske uprave sa druge – pregovori su završeni fijaskom. Nema dogovora, rekli su predstavnici URI-a, jer je Vlada na sto stavila neprihvatljivu ponudu sa ustupkom da se može otplaćivati u narednih do deset godina.

Iako država ne planira da odustane od naplate poreza i doprinosa radnicima sa interneta, i pored toga što ih do sada zakon nije prepoznavao, donošenje Lex specialisa kojim bi se definisao status frilensera je u planu tek u toku godine. Pa se sa pravom možemo zapitati da li će vlast uvažiti argumente i perspektive predstavnika radnika sa interneta u donošenju zakona koji ih se direktno tiče, ako im argumente nisu uvažili za pregovore koji im utiču na egzistenciju.

Šta dalje? Za sada se ne zna. Najavljuju se nove akcije i pritisci, razgovara se sa svim institucijama koje su voljne da razgovaraju. Da li će to pomoći da radnici sa interneta ne budu morali da plate poreze i doprinose za prethodnih pet godina, pitanje je. Ono što je sasvim izvesno jeste da, ukoliko Vlada Republike Srbije ostane pri trenutnoj odluci, mnoge od ljudi koji su ovako zarađivali čeka neizvesna budućnost – nezaposlenost, siromaštvo i gubitak imovine, da zdravlje i posledice stresa u ovim okolnostima i ne stavljamo na taj spisak. Takva situacija ne može da odgovara ni frilenserima, ni vlasti, ni društvu u celini.

Imajući u vidu će se u naredne dve godine doneti niz zakona koji uređuju radno zakonodavstvo, uključujući i novi Zakon o radu, očekujemo napet period. Da imamo realnu procenu: sad je loše, ali biće sve gore. Zato mora solidarnije i zbijenije u redovima.

Čitajte više

Proslava Dana pobede sa pominjanjem Tita isključivo u negativnom kontekstu naprosto je budalasti performans kakve nam, raznim povodima, već odavno priređuju ovdašnji zvaničnici, ojačani prekodrinskom bratskom snagom.
Žena iz Vijetnama sa francuskim državljanstvom u svojoj 79. godini vodi pravnu bitku protiv koncerna koji su proizvodili “ejdžent orindž”. Njime je američka vojska u ratu trovala vijetnamsko stanovništvo.
Autor ovu skepsu prema državnim kampanjama, poput ove s cjepivom, povezuje s nepovjerenjem prema državi koje potječe iz razdoblja socijalizma a to posebice vrijedi za marginalizirane grupe stanovništva poput Roma.