Zarobljeni u geopolitici, zagledani u Srbiju

Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email
Dok je Srbija nabavljala vakcine sa svih strana, u komšiluku su čekali na pomoć Zapada ili čak smatrali ruske vakcine „provokacijom“. Sada je vrag odnio šalu, piše Boris Georgievski, urednik Makedonske redakcije DW.
Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email

Gdje se završava briga o zdravlju građana, a počinje geopolitika? Da li se to dvoje nužno isprepliću? U regionu se to pitanje postavlja sve glasnije. Na Zapadnom Balkanu većina ljudi može samo nemoćno da prati kako masovna vakcinacija teče u Srbiji ili nekim dalekim zemljama.

Mnogima to dođe kao deža vi, nakon decenija kada se tokom Hladnog rata gledalo na istok ili zapad i zbrajalo koliko atomskih bombi imaju Amerikanci, a koliko Sovjeti.

Danas je tema da li čekati zapadne vakcine ili poručili kineske i ruske i da li bi ova druga opcija naljutila saveznike iz SAD i EU. Debata je naravno teoretske prirode, jer su ljudi širom regiona, sa izuzetkom Srbije, vakcine vidjeli koliko i onomad atomske bombe.

Kako to Srbija može, a ostatak regiona ne?

U Sjevernoj Makedoniji, Crnoj Gori, Bosni i na Kosovu imunizacija nije ni počela i ne zna se kada će tačno. Prema Evropskom centru za prevenciju i kontrolu bolesti, ove zemlje spadaju među najpogođenije koronom kad se uzme u obzir broj smrti prema broju stanovnika. Nijedna od njih nema vakcine. Zvaničnici obećavaju da će nešto stići do kraja mjeseca. Albanija do sada ima simboličnih 2.000 doza.

Izuzetak je Srbija gde se vakciniše brže nego u Evropskoj uniji. Kako to Srbija može, a ostatak regiona ne? Lokalni političari bi rekli da odgovor leži u geopolitici. „Srbija kupuje vakcine iz Rusije, ali mi smo kao država orijentisani prema Evropskoj uniji“, rekao je ove sedmice Krečnik Bekteši, makedonski ministar ekonomije. Sličnu stvar zastupa i albanski premijer Edi Rama koji je ponudu Moskve da isporuči vakcinu Sputnjik V nazvao „provokacijom“.

„Zaboravite birokratiju, dajte odobrenje”

Dok bi Srbija trebalo da do kraja februara ima ukupno dva miliona doza, najvećim dijelom iz Kine, u susjedstvu su odlučili da se oslone na međunarodni sistem raspodjele vakcina Kovaks, kao i solidarnost Evropske unije i njenih članica.

Tri članice NATO u regionu – Crna Gora, Albanija i Sjeverna Makedonija – najprije demonstrativno nisu razmatrale kineske ili ruske vakcine. To se promijenilo tek kad je postalo jasno da se uzalud čeka vakcina sa zapada i kada je pritisak javnosti postao prevelik. „Zaboravite birokratiju, dajte odobrenje za rusku, kinesku ili bilo koju vakcinu, sve su dobrodošle! Molićete na koljenima da vam pošalju vakcine“, poručila je makedonskim institucijama ljekarka Tatjana Gurzanova preko Fejsbuka. Sve je više takvih dramatičnih apela.

U međuvremenu Crna Gora očekuje 50.000 doza Sputnjika V, a Skoplje je u ponedjeljak konačno poručilo 200.000 komada od kineskog Sinofarma. Tako ni zdravstvena kriza nije mogla da prođe bez geopolitičkih natezanja u ovom regionu koji ljudi posmatraju kao zapad Istoka, i istok Zapada.

Vakcinalna geopolitika i vakcinalni turizam

Iako je kasnio mjesecima i zaradio oštre kritike u javnosti, makedonski premijer Zoran Zaev očito je osjećao potrebu da se opravdava jer poručuje kineske vakcine. „Želim da potvrdim da smo vodili razgovore sa našim strateškim partnerima, NATO i Vašingtonom, i zaključili da nabavka cjepiva iz Kine nije geopolitičko pitanje, već pravo svake suverene države“, rekao je Zaev u jednom intervjuu.

Uz vakcinalnu geopolitiku sada ide i vakcinalni turizam koji prevazilazi istorijske i etničke podele. Ljudi iz Bosne, Crne Gore, Sjeverne Makedonije i Kosova svakodnevno putuju u Srbiju, nadajući se da tamo mogu nekako da prime vakcinu koja štiti od opasnog virusa.

Prije se možda moglo pretpostaviti da bi spas mogao da dođe iz neke susjedne članice EU, poput Bugarske, Grčke, Rumunije ili Mađarske. Ali, tamo bi ljudi sa Zapadnog Balkana ili naišli na zatvorene granice ili na premalo vakcina.

Čitajte više