Nezadovoljstvo Rame od EU u odnosu na vakcinaciju odražava rastuću nervozu

Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email
Koliko god primamljivo ili opravdano bilo, gospodinu Rami i njegovim regionalnim kolegama bilo bi dobro da ne grizu ruku koja „hrani” njihov narod, koja ulaže u njihovu budućnost, koja gradi njihove škole.
Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email

Politike vakcinacije

Kritike upućene Briselu pojačale su se kada je srpski predsednik reagovao na zabranu izvoza medicinske opreme zemljama koje nisu članice EU, uključujući i zemlje Zapadnog Balkana. U pokušaju da spasi svoj unutrašnji politički položaj, predsednik Vučić se okrenuo na istok da obezbedi pomoć Kine i Rusije, što je popunilo ovu prazninu.

Istog meseca medicinska oprema namenjena Albaniji bila je blokirana na granici sa Grčkom zbog iste zabrane izvoza medicinske opreme u EU. Na sličan način kao Beograd, avion pun opreme iz Turske sleteo je u Tiranu dva dana kasnije. I pored toga što se Edi Rama suzdržao od oštrih kritika EU u to vreme, njegova reakcija bila je slična reakciji njegovog srpskog kolege. Zanimljivo je da su kritike dvojice državnika upućene u periodima pre izbora.

Na konferenciji za novinare u januaru kojom je najavljen plan imunizacije, Edi Rama kritikovao je EU jer ,,misli samo na sebe”. Prema njegovim rečima, Unija nije u stanju da ima jedinstven pristup i ,,prepustila je državama članicama da sarađuju sa zemljama koje nisu članice”, kao što je to slučaj na Zapadnom Balkanu, unatoč primedbama da se pandemija može nadvladati samo zajedničkom saradnjom.

U jednom svom intervjuu, ambasador EU u Albaniji priznao je da ga je iznenadila Ramina izjava s obzirom na veliku solidarnost koju je Unija pokazala prema Albaniji 2020. godine, kada je, između ostalog, osigurano 115 miliona eura za rekonstrukciju od zemljotresa i organizaciju donatorske konferencije na kojoj je obećano 1,15 milijardi eura.

U jednoj večernjoj televizijskoj emisiji, Rama je na ambasadorove tvrdnje odgovorio rekavši da ne misli da je za to kriva Evropska komisija, već da su za to krive određene države članice EU, koje su, prema njegovom mišljenju, bile sebične i cinične. Premijer je istakao da je Francuska jedna od zemalja koja ima vakcine na zalihama, i pored toga što nisu spremne za upotrebu u narednih nekoliko dana ili sedmica, i nije ih podelila zemljama Zapadnog Balkana čime bi omogućila vakcinaciju medicinskog osoblja.

Takve su tvrdnje odmah i odlučno odbijene. Francuska ambasada u Tirani uputila je usmenu notu Ministarstvu Evrope i spoljnih poslova ukazujući na neistinitost iznetih navoda od strane premijera. Nota takođe ukazuje na neadekvatnost napada na prijateljsku i savezničku zemlju. Nemački ambasador u Albaniji izjavu Edija Rame naziva ,,znak nedostatka strpljenja u kriznim vremenima. ”

Kako mu je bilo jasno da kritika nije dobro prihvaćena u Briselu niti u zemljama članicama EU, Edi Rama je požurio objasniti da kritika nije bila usmerena direktno na Francusku, već na generalno isključenje ,,zemalja Zapadnog Balkana od raspodele vakcina od strane EU” za šta, prema njegovim rečima, ,,nema opravdanja”. Međutim, on nije povukao svoje prethodne izjave, što pokazuje da je uveren u to.

Ova borba bila je nepotrebna, ali i pravovremena za Ramu, čiji su saveznici u EU i ključnim državama članicama već sve manje udaljeniji, što se moglo videti iz nedostatka bilateralnih sastanaka sa njegovim evropskim kolegama. Očekivalo bi se da bi predsedavajući OSCE-a i glavni albanski diplomata do pre mesec dana bili suptilniji i taktičniji u svojim kritikama, ali, na iznenađenje mnogih, odlučio je da iskoristi direktne reči. Bez obzira na opravdanost njegove kritike, važno je imati na umu lokalni kontekst ovih događaja.

Kritika koja Albaniji nije bila potrebna

Pred kraj svog drugog mandata, u kojem je njegova stranka vladala većim delom bez veće kontrole, Rama se usredotočio na predstojeće izbore. Pod pritiskom obećanja o boljem životu i boljoj ekonomiji, isporuka vakcina bila je ključna za njegova predizborna obećanja da će pokušati da spasi nade svoje stranke za treći mandat.

Čini se da su uobičajeni trikovi kampanje ovog puta manje privlačni jer je poverenje u političke stranke izuzetno nisko. ,,Uvučena” u propagandu, vlada Edija Rame nije uspela da postigne rezultate u mnogim područjima, uključujući i integraciju u EU. I pored toga što je zemlja stekla status kandidata u roku od godinu dana od svog prvog mandata 2014. godine, napredak u otvaranju pristupnih pregovora suočio se sa nekoliko prepreka, od kojih se neke ne mogu pripisati nedostatku napora Tirane. Znajući da je proces van njegove sfere uticaja, nešto što je dobrovoljno prihvatio mnogo ranije kao opravdanje za nedostatak reformi, Edi Rama ima interes da ima veću reč u stvarima koje se događaju oko njega.

Kritika EU i njene šeme o imunizaciji može se opravdati u kontekstu kredibiliteta i predanosti u vremenu kada je integracija postala manje predvidljiva nego ranije. Kao rezultat toga, u Skoplju, Tirani, Prištini ili bilo gde drugde u regionu, proces podstiče prekršena obećanja, propuštene prilike i smanjeni interes za proširenje među državama članicama. Uz to, trenutno Portugalsko predsedništvo sa EU čak ni ne spominje proširenje na svojoj listi prioriteta.

Međutim, kritika Edija Rame zvuči prazno kada dolazi iz Turske – zemlje koja ima problematične odnose sa EU. One zvuče još ciničnije s obzirom na domaći kontekst u kojem su date, imajući u vidu to da se mnogi delovi zemlje nose sa posledicama nedavnih poplava, uključujući i nedostatak vode i struje ili ograničen pristup putevima zbog ozbiljne štete prouzrokovane lošom infrastrukturom. Očigledno je da je skretanje javnog mnjenja van ovih pitanja privlačnija alternativa tri meseca pre opštih izbora.

Ponudivši albanskim građanima manje nego 2013. ili 2017. godine, ali sa jednakom željom za pobedom na izborima, vladajuća stranka okupila je političare iz opozicionih stranaka i ponovo prihvatila one koji su prethodno uklonjeni iz politike Zakonom o diskriminaciji, koji je imao za cilj da očisti albansku politiku od inkriminisanih osoba. U svetlu rastućeg duga i privrednog usporavanja usred pandemije, izborna obećanja Edija Rame ovoga su puta konkretnija. Umesto privrednog rasta, više radnih mesta i većih plata, obećao je da obezbedi nesmetano snabdevanje vodom za sva urbana područja unutar trećeg mandata.

S obzirom da je imunizacija najvažnija za kampanju, Edi Rama može imati najveću korist od javnih kritika EU. U najboljem slučaju to može dovesti do veće pomoći i pažnje, a u najgorem može odvratiti pažnju od neuspeha njegove Vlade.

Lekcije

Teško je videti hoće li se o politikama vakcionisanja razgovarati iza zatvorenih vrata u narednom periodu, ali jasno je da Ramina kritika nije dobro prihvaćena od strane partnera iz EU i država članica gde su svi uložili velike svote novca u svoje poreske obveznice u cilju finansiranja javnih projekta u Albaniji i zemalja Zapadnog Balkana. Mogućnost ponavljanja srpskog scenarija gde je javno mnenje bilo izmanipulisano do te mere da 40% ljudi misli da je najveći donator u zemlji Kina, mora biti podsetnik svima nama na ono što se moglo dogoditi. U Albaniji je javno mnenje o EU i dalje vrlo pozitivno, gde 86% građana smatra da je članstvo dobra stvar, u poređenju sa samo 32% u Srbiji.

Međutim, to se može promeniti ako se nastavi trenutna retorika. Iz tih razloga države članice EU Brisel, lokalni mediji i civilno društvo moraju uverljivo da odbiju one izjave koje bi žrtvovale dugoročni proces u zamenu za dnevno političke poene.

Koliko god primamljivo ili opravdano bilo, gospodinu Rami i njegovim regionalnim kolegama bilo bi dobro da ne grizu ruku koja ,,hrani” njihov narod, koja ulaže u njihovu budućnost, koja gradi njihove škole. Cilj pobede na izborima ne bi trebalo da koči odnose sa EU, koja je glavni donator, investitor i ekonomski partner Albanije. To se neće promeniti nakon predstojećih izbora.

Alfonc Rakaj je istraživač i koordinator projekta za demokratizaciju, sigurnost i integraciju Albanije i Zapadnog Balkana na Institutu za političke studije u Tirani. Magistrirao je međunarodne odnose na King’s College u Londonu. Završio je dodiplomski međunarodni studije na Oregon State University, SAD. Ovaj blog je objavljen u okviru inicijativu „Priče iz regiona” koja sprovode Res Publica i IKS, u saradnji sa partnerima iz Crne Gore (Pcnen), Hrvatske (Lupiga), Kosova (Sbunker), Srbije (Ne Davimo Beograd), Bosne i Hercegovine (Analiziraj.ba), Grčke (Macropolis) i Slovenije (Had).

Čitajte više