Udar na berzu sa dna

Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email
Za nas koji interne tokove berzanskog poslovanja poznajemo koliko i elektroinstalacije Velikog hadronskog sudarača, drama oko GejmStopa bila je pravo prosvetljenje. Mada sama priča zvuči ezoterično, u stvari nam dosta toga otkriva o načinima na koje ekonomska i politička moć danas funkcionišu, a razotkriva i razmere iracionalnosti tržišta i domašaje korporativnih privilegija.
Bik na Volstritu, foto: Peščanik
Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email

Ovaj članak može da se sluša Poslušajte tekst koji slijedi u nastavku

Ako još niste čuli, GejmStop je američki lanac maloprodaje video igrica čiji se udeo na tržištu značajno smanjio usled rasta onlajn trgovine. Njegove akcije su se srozale sa 56 dolara po deonici u 2013, na oko 5 dolara 2019. Lanac se ove godine sprema da zatvori 450 radnji. Nekoliko velikih investicionih fondova odlučilo je da unovči bedu GejmStopa tako što će da šortuje njegove deonice. Šortovanje je berzanska opklada da će nekoj imovini, na primer deonici, pasti cena. Taj manevar može generisati ogroman profit ali, ako cena ne padne, investitori mogu i da izgube prilične svote.

To se i desilo. Gomila anonimusa sa Reditovog foruma r/wallstreetbets, diskusione grupe o investicijama koja okuplja preko šest miliona članova, rešila je da kupuje deonice GejmStopa na veliko. Možda su mislili da je to dobra investicija, možda im je bilo dosadno, možda su hteli da zadaju udarac Vol stritu. Šta god da je bio razlog, cena deonica GejmStopa je skočila. Pa je nastavila da raste. Čim se vest proširila svetom, priključilo se još ljudi, što je cenu deonice sa oko 40 dolara diglo na skoro 400 dolara za samo nekoliko dana. Krupni investitori pretrpeli su krupan gubitak, dok je jedan investicioni fond, Melvin Capital Management, bio prinuđen da potraži finansijsku pomoć. Ova priča, međutim, ne govori samo o trejderima koji su dobili po zasluzi, već i o apsurdima berze.

Neko bi mogao naivno pomisliti da berza postoji da bi ljudi mogli da investiraju u kompanije. Trgovina akcijama retko ima nešto zajedničko sa produktivnim investiranjem. Autor Dag Henvud procenjuje da je inicijalnim javnim ponudama (IPO) kroz koje svako može da kupi akcije u privatnim kompanijama, tokom proteklih 20 godina prikupljeno ukupno 657 milijardi dolara. U istom periodu, kompanije sa indeksa S&P 500 (indeks vrednosti akcija 500 najvećih kompanija) potrošile su 8,3 biliona dolara kupujući sopstvene akcije kako bi im digle cenu.

Otkup akcija – kad kompanija kupuje vlastite deonice da smanji broj slobodno dostupnih za kupovinu i tako im pogura cenu – predstavlja oblik tržišne manipulacije koja je u SAD bila nelegalna sve dok Ronald Regan nije rešio da ta zabrana ograničava slobodu tržišta. Tako su mnoge korporacije, umesto da grade fabrike, počele da upumpavaju novac u svoje akcije.

To je berzu diglo na rekordne visine i donelo izdašne profite akcionarima. Ali malo ko drugi je imao koristi. Farmaceutska kompanija Merck tvrdi da njeni lekovi moraju da budu skupi da bi finansirala nova istraživanja. Kompanija je 2018. potrošila 10 milijardi dolara za istraživanje i razvoj – a 14 milijardi dolara za otkup svojih deonica i dividende. Jedan izveštaj sugeriše da bi, da je Volmart u plate zaposlenih usmerio polovinu sume koju je potrošio na otkup svojih deonica, milion njegovih najniže plaćenih radnika, od kojih mnogi žive ispod granice siromaštva, mogao dobiti povišicu od 50%.

Kako je umesto produktivnog investiranja špekulacija postala pogonsko gorivo berze, veliki investitori su počeli da troše sve više novca na igre kao što je šortovanje. Prošle nedelje, međutim, pošto ih je nadigrala gomila forumskih zaluđenika, titani sa Vol strita uradili su ono što svi privilegovani ljudi rade. Zakukali su. Kako se raja usuđuje da manipuliše tržištem! Na to ima pravo samo neko sa penthausom na Menhetnu, ko večera s predsednicima i guvernerima Federalnih rezervi, a ne ljudi sa izmišljenim nadimcima na forumu. Što bi rekao Severus Snejp u epizodi Hari Poter i polukrvni princ: „Kako se usuđuješ da koristiš moje čini protiv mene? Ja sam ih izmislio.“

Imati dobre veze znači da kuknjavu ima ko da čuje. Regulatori iz Vašingtona sada proučavaju moguće manipulacije tržištem po grupama na društvenim mrežama. Aplikacija za digitalno investiranje Robinhud, koja je svojevremeno pomogla da se berza otvori za širu publiku, ograničila je prošle nedelje trgovinu akcijama GejmStopa tako što je investitorima omogućila da ih prodaju, ali ne i da kupuju, što je siguran način za obaranje cene. Kompanija tvrdi da se to desilo iz tehničkih razloga, a ne iz želje da se zaštite investicioni fondovi. Mali investitori su, međutim, pokrenuli zajedničku tužbu protiv Robinhuda zbog „svesnog manipulisanja tržišta“.

Onlajn platforma Diskord proterala je grupu wallstreetbets sa svojih servera zbog „govora mržnje, veličanja nasilja i širenja dezinformacija“. Po svemu sudeći, članovi grupe su se često odavali rasizmu i islamofobiji. Njen osnivač, proteran sa grupe početkom godine, tvrdi da su neki moderatori „bili najobičniji beli suprematisti“. Čudna je slučajnost, međutim, da je grupa sklonjena zbog „govora mržnje“ istog dana kada su investitori izgubili ogroman novac. S druge strane, povezanost takvih grupa sa regresivnom politikom otkriva kako je Vol strit postao sinonim za liberale i do koje mere je populistička desnica prisvojila gnev ljudi protiv velikih korporacija.

Diskordov postupak još jednom demonstrira moć tehno kompanija da ugase grupe ili diskusije koje ljudi od moći i uticaja smatraju problematičnim. Takođe pokazuje kako kampanje protiv „govora mržnje“ i „dezinformacija“ mogu postati sredstvo gušenja raznih oblika pobune protiv vlasti.

Možda ima nečeg katarzičnog u prizoru vukova sa Vol strita kako krvare, ali ne treba romantizovati forumaše sa Redita. Nije to bio ustanak niti Francuska revolucija u finansijama, kako je to besmisleno opisao bivši Trampov direktor za komunikacije Antoni Skaramuči, već šema za nadigravanje profesionalnih investitora na njihovom terenu.

Bez sumnje, mnogi od tih igrača su gadni likovi regresivnih političkih ideja. Njihovi postupci uopšte ne dovode u pitanje ispraznost berze, niti umanjuju bedu u koju je tržište gurnulo tolike živote. Naprotiv, GejmStop afera upravo otkriva sve slabosti savremene pobune protiv moći.

Prevela Milica Jovanović

Čitajte više