Brisel, Britanija i vakcina

Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email
Nagla promena stava Evropske komisije posle nepromišljenog plana da praktično zatvori granicu između Irske i Severne Irske poslednje je u nizu poniženja koje je Brisel pretrpeo u buri izazvanoj nestašicom vakcina širom Evrope.
Foto: Peščanik
Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email
Predsednica Komisije, Ursula von der Leyen, već je napravila niz propusta i pogrešnih procena u upravljanju pandemijom prošle godine. Ova greška će svakako produbiti sumnje u njenu sposobnost da upravlja krizom.
Neverovatno je da Von der Leyen i njeni saradnici nisu shvatili koliko je odluka o kontroli uvoza vakcina u Veliku Britaniju korišćenjem odredbi protokola o Severnoj Irskoj pogrešna i potencijalno opasna za Sporazum o Velikom petku iz Belfasta. To su morali da joj objasne Boris Johnson i premijer Irske Micheál Martin. Obojica su izrazili „duboko nezadovoljstvo“ – u prevodu, bes i nevericu.

Problemi u Briselu nisu počeli ovim sukobom, niti je Ursula von der Leyen jedini krivac. Lidere Evropske unije obuzima panika dok bes javnosti očekivano raste zbog teškoća u nabavci i distribuciji vakcina u Evropi. U Francuskoj, Španiji i drugim zemljama planovi vakcinacije su u rasulu. Ljudi iz najugroženijih grupa ne dobijaju vakcine. Dok zahtevi da neko objasni šta se događa postaju sve glasniji, političko prebacivanje krivice dostiže nove vrhunce.

U pokušaju da izbegnu prihvatanje odgovornosti, evropski političari i birokrati su za žrtvenog jarca odabrali AstraZenecu, britansko-švedsku farmaceutsku kompaniju. Njen izuzetni uspeh u proizvodnji efikasne vakcine koja se lako distribuira i ne košta previše, uz pomoć briljantnog tima naučnika i istraživača iz Oksforda, bio je previše za političare poput Emmanuela Macrona, predsednika Francuske.

Francuska nije uspela da proizvede sopstvenu vakcinu. Slavni Pasterov institut je prošle sedmice odustao od proizvodnje sopstvene vakcine, dok je francuska farmaceutska grupacija Sanofi takođe objavila da zasad odlaže rad na ovom projektu. Francuski lideri su to teško podneli. „To je znak propadanja zemlje“, rekao je Macronov saveznik François Bayrou. Za odliv mozgova iz Francuske optužio je Sjedinjene Države.

Macron je metu potražio na drugoj strani. U neobaveštenim komentarima od prošlog petka preneo je neosnovane nemačke tvrdnje da vakcina Oxford-AstraZeneca koja se koristi u Velikoj Britaniji „ne deluje“ na starije od 65 godina. Takođe je tvrdio, ponovo bez dokaza, da su se ova kompanija i vlada Velike Britanije „ponašale na nedozvoljene načine“.

Nije neobično to što francuski lider kome popularnost opada pred izbore koji će se održati sledeće godine napada Britaniju na tako nepošten način. Više iznenađuju trapave intervencije drugih evropskih političara, a pre svih nemačkog ministra zdravlja Jensa Spahna. Dok je Spahn izražavao sumnje u efikasnost vakcine AstraZeneca, drugi su se neutemeljeno žalili na ograničene isporuke – iako su evropska regulatorna tela dugo odlagala izdavanje odobrenja za korišćenje vakcine – što je konačno učinjeno tek u petak.

Nekvalitetno evropsko vođstvo je problem od početka pandemije. Komisija je prošlog proleća sa znatnim zakašnjenjem shvatila da se nalazi u globalnoj trci za vakcinom, i to ne samo sa Donaldom Trumpom. Četiri zemlje – Nemačka, Francuska, Italija i Holandija – dobile su dozvolu da započnu pregovore sa mogućim isporučiocima. A onda su se u junu Ursula von der Leyen i njena jednako neimpresivna komesarka za zdravlje Stella Kyriakides predomislile.

Prvenstveno iz političkih, a ne naučnih ili praktičnih razloga, odlučile su da svih 27 zemalja uključe u proces donošenja odluka o nabavci vakcina, proces u kom će Komisija imati glavnu reč – da bi tako demonstrirale evropsku „solidarnost“ i snagu jedinstvenog tržišta. Rezultat je bio ugovor između Evropske unije i kompanije AstraZeneca koji je bio spreman još u junu, ali je potpisivanje odloženo za avgust. I druge unapred izvršene porudžbine vakcina su zaustavljene. Američka kompanija Moderna je u novembru upozorila da će takav pristup neizbežno dovesti do usporavanja distribucije vakcina u EU.

Tvrdnje Evropske unija da AstraZeneca nije ispunila ugovorne obaveze – zbog čega je EU, suprotno preporukama Svetske zdravstvene organizacije, odlučila da uvede kontrolu izvoza vakcina – treba posmatrati u sledećem kontekstu: uspaničeni lideri u Briselu, prebacivanje krivice između država, birokratska i regulatorna sporost, antibritanska osećanja posle brexita, problemi u proizvodnji poput onih u pogonima Pfizera ili u pogonima AstraZeneca u Belgiji i Holandiji. Svetska zdravstvena organizacija upozorava da će kontrole koje je uvela Evropska unija produžiti globalnu pandemiju.

Kriza sa vakcinama prikazala je Evropsku uniju u najgorem svetlu. S druge strane, Britaniju je prikazala u najboljem. Ključne su bile blagovremeno donete odluke o nabavci. Distribuciju vakcina uspešno sprovodi velika koalicija koju čine radnici NHS-a, ordinacije opšte prakse, apoteke i dobrovoljci, pod nadzorom radne grupe na čijem čelu je Kate Bingham. Sada pristižu novi podaci koji pokazuju da vakcinacija ima efekta, da smanjuje broj infekcija i usporava pandemiju. Imunitet kontinuirano raste u prvom mesecu posle primanja prve doze.

Do petka je vakcinisano više od 11 odsto stanovnika Velike Britanije, u poređenju sa 2,3 odsto u Nemačkoj i 1,8 odsto u Francuskoj. Ti podaci upečatljivo govore o relativnoj nesposobnosti Evropske unije. Na kraju sedmice u kojoj je Velika Britanija dostigla brojku od 100.000 mrtvih od kovida-19, uspešna kampanja vakcinacije u ovoj zemlji je svetla tačka na inače mračnom horizontu. Nekompetentnim liderima u Briselu ne sme se dozvoliti da ugroze ovaj ohrabrujući napredak. Što se tiče EU, Brisel bi morao da svoju kuću dovede u red – što pre.

Preveo: Đorđe Tomić

Čitajte više

Nažalost, u Bosni i Hercegovini ljudi koji predstavljaju institucije države ne žele slobodne, umne i ekonomski neovisne građane jer bi to bio njihov definitivni kraj.
Sećamo se izjava prethodnog patrijarha Irineja o Kosovu kao zemlji koja je „natopljena našom krvlju“, te da stoga „ne mogu oni njome vladati“ ili o načelu da „ono što je silom oteto, silom se i vraća“.
Razgovaralo se o tome u kojoj meri vlast promoviše govor mržnje, kako se taj govor odomaćio u Skupštini Srbije, pa se poslanici takmiče ko će izreći više uvreda na račun opozicije i kritičara vlasti, kakav je uloga tabloida i desničarskih portala u širenju govora mržnje...
Srce mi je slomljeno, misli Nel. Ali u našoj porodici ne kažemo: „Srce mi je slomljeno“. Mi kažemo: „Ima li keksa?“ Mora se jesti. Mora se mrdati. Mora se misliti na nešto drugo.