Obnovom močvara čuvamo prekopotrebne izvore vode

Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email
Posmatrana iz svemira, naša planeta je plava kugla prepuna vode. Ipak, svega delić ukupne vode na Zemlji možemo da koristimo. Na Svetski dan močvara i drugih vlažnih staništa upozoravamo na važnost njihovog očuvanja i obnove, kako bismo sačuvali izvore slatke vode i budućnost svih nas.
Jelen u ritu. Foto: Boris Erg
Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email

Od ukupne količine vode na Zemlji, samo 2.5 odsto je slatka voda, od čega je manje od 1 odsto iskoristivo. Svega 0.3 odsto slatke vode nalazi se u rekama i jezerima, dok se ostatak nalazi u vlažnim staništima poput močvara, bara, laguna, tresetišta. Nažalost, zbog ljudskog delovanja te neodrživog i nekontrolisanog ekonomskog razvoja, većina tih staništa je u lošem stanju, što za posledicu ima opadanje kvaliteta i dostupnosti vode.

Na Svetski dan močvara, koji se svake godine obeležava 2. februara, upozoravamo da moramo da očuvamo izvore slatke vode i njihove ekosisteme ukoliko želimo budućnost u kojoj je voda dostupna svima.

“Isušivanje močvara i prirodnih jezera, kanalisanje i pregrađivanje reka, te ostali oblici neodrživog upravljanja vodama imaju ogromne posledice za očuvanje biološke raznovrsnosti, ali i za opstanak ljudi. Močvarna vegetacija doprinosi boljem kvalitetu vode i deluje kao filter koji umanjuje uticaj različitih izvora zagađenja. Tresetišta upijaju 30% kopnenog ugljen-dioksida i ublažavaju posledice klimatskih promena, što su samo neke od usluga ekosistema močvara, koje su višestruko veće od na primer šumskih ekosistema”, ističe Nataša Milivojević iz WWF Adrije.

Dunavske šporne.
Foto: Boris Erg
Apatinski rit.
Foto: Boris Erg

WWF Adria u Srbiji već skoro deceniju radi na očuvanju vlažnih staništa, a rad na njihovoj zaštiti i obnovi nastavlja se projektom “lifelineMDD”, u okviru kog WWF Adria sarađuje sa drugim organizacijama civilnog društva, zaštićenim područjima, javnim institucijama i drugim sektorima povezanim sa zaštitom prirode. Kako bi se obnovila zapuštena i zamuljena prirodna staništa i omogućilo bolje funkcionisanje ritskih područja, planirano je izmuljavanje i povezivanje glavnih rečnih tokova sa starim rukavcima i plavnim područjima na tri lokacije – dve na Muri u Austriji i Sloveniji, i jedna na Dunavu u Srbiji u Specijalnom rezervatu prirode “Karađorđevo”.

Moramo da shvatimo kako su dostupnost vode i njen kvalitet odgovornost svih nas, i da svako od nas može da doprinese njenom očuvanju. Potreban nam je zaokret u dosadašnjem odnosu prema prirodi – umesto uništavanja, vreme je da počnemo da obnavljamo močvare, jezera i reke kako bismo osigurali zajedničku budućnost i očuvali jedno od temeljnih ljudskih prava – pravo na čistu vodu.

Čitajte više