Slobodan Milošević je mnogo voleo da daje intervjue. Posle davanja intervjua, najviše je voleo da se hvali svojim vernim slugama kako je dao intervju i doveo Evropsku zajednicu do očajanja. Na visokom trećem mestu Miloševićevih omiljenih stvari stoji laskanje: voleo je da mu pričaju kako je on najvažnija medijska ličnost u svetu. Svako se bori za svojih pet minuta slave na svoj način. Neko glumi, neko peva, neko piše, a neko organizuje masovna ubistva, ratne zločine, etnička čišćenja, logore, silovanja, genocid i sistematski laže čitav svet
(Predmet: razgovor vođen dana 7.8.1991. između Karadžić Radovana i Milošević Slobodana; interni broj: CD –1-28-8/01/043; kontrola telefona/kodna oznaka: „LATAS”)
Karadžić Radovan: Halo.
Milošević Slobodan: Evo, sad sam dao polučasovni intervju za „Sky news”.
Karadžić Radovan: Odlično.
Milošević Slobodan: I otkupili su CBS, NBC, BBC i redom ove televizijske mreže po svetu. Nabrojao mi jedno dva’es’.
Karadžić Radovan: Odlično.
Milošević Slobodan: Odmah su im otkupil, kaže, mnogo ćemo para da zaradimo na vama. Znate, kaže, gospodine predsedniče, vi ste sad najvažnija medijska ličnost u svetu.
Karadžić Radovan: Ha, ha, dobro.
Milošević Slobodan: Jer vi ste, kaže, čitavu Evropsku zajednicu doveli, kaže do očajanja.
Karadžić Radovan: Da, da, da, pa to, ovo je sjajno bilo. Ovo je sjajno. Odma’ je Rusija poslije toga rekla ne može, ne mogu vojne.
Milošević Slobodan: I ovaj, tako da onda sam ja objasnio sve. Kaže on, ali, kaže, Srbi u Hrvatskoj su nacionalna manjina. Ja kažem, Srbi nigde nisu nacionalna manjina i nijedan jugoslovenski narod nije u Jugoslaviji nacionalna manjina. Kaže, je l’ vi govorite o referendumu, i da treba u skladu sa voljom naroda. Šta ćete ako na Kosovu stanovnici Kosova to kažu? Ja kažem, koji deo stanovnika Kosova? Kaže, Albanci. Kažem, Albanci su nacionalna manjina u Srbiji i u Jugoslaviji.
Karadžić Radovan: Jer imaju u susjedstvu nacionalnu državu.
Milošević Slobodan: Da, i nikakvim međunarodnim aktom nije, nije predviđeno da oni mogu imati prava da, da ustanove svoje države na tlu drugih država. To nisu prava nacionalna manjina.
Karadžić Radovan: To nema nijednog Ustava na svijetu.
Milošević Slobodan: … bilo, onda sam im objasnio šta znači. Rekao sam da vaša publika u svetu nije svesna da smo mi ovde suočeni sa fašizmom. Da je u Hrvatskoj došlo do naoružavanja partije.
Karadžić Radovan: Aha.
Milošević Slobodan: Da je reč o, a da su oni počeli da demonstriraju svoju suverenost i nezavisnost napadima na srpska sela i gradove. Vi možete da idete, i posetite sve to, i da vidite da su tragovi rata ostali samo na teritorijama gde žive Srbi. Iz toga možete da izvučete zaključak, ili da se Srbi tuku među sobom, ili da su napadnuti.
Karadžić Radovan: (Smeje se) Je l’ sve bilo na engleskom, je l’?
Milošević Slobodan: Na engleskom, sve.
Karadžić Radovan: Aha, odlično, to.
Milošević Slobodan: Ma znaš šta je, moj engleski je dosta solidan za normalnu komunikaciju. Međutim, naravno, nije, ja nikad nisam živeo napolju, prema tome ja ne govorim engleski briljantno da mogu da govorim k’o na srpskom. Ali mislim da sam mu bio dovoljno jasan.
Karadžić Radovan: Odlično, odlično.
Milošević Slobodan: I oni će ipak uvažiti da je reč o strancu, znaš.
Karadžić Radovan: Da, da.
Milošević Slobodan: Ja ne mogu da govorim k’o Englez sad.
Karadžić Radovan: Taman posla, ali odlično, to će biti veliki publicitet.
Milošević Slobodan: Sve sam im to objasnio i…
Karadžić Radovan: Ja mislim da će to da skinu i novine i objavljuju i tako.
Milošević Slobodan: Ma ne znam šta će da skinu, neka skida ko šta ‘oće, to šta me se tiče.
Karadžić Radovan: Vrlo je važno, dobro što ste to uradili, to je vrlo važno.
Milošević Slobodan: Šta me se tiče, neka skida ko šta ‘oće i daću još neke ako bude trebalo narednih dana.
Karadžić Radovan: Ja mislim Kanada i Švajcarska bi mogli da…
Milošević Slobodan: Pa oni su otkupili.
Karadžić Radovan: A otkupili su, je l’?
Milošević Slobodan: Otkupili su svi ovo, videćemo, sad mi traži neki „Independent TV”, engleski, da dam to. Neću sad da im dajem isti dan, ili u dva dana. Videću kasnije.
Karadžić Radovan: Da, da. Sad bi, sad bi, ali možete jedan, jedan.
Milošević Slobodan: Sad sam, sad sam, sad naškrabao, ja kako su mi oni otišli, ja sam uzeo. Oni su otišli pre 10 minuta.
Karadžić Radovan: Aha.
Milošević Slobodan: Ovaj, pa si se ti taman javio kad treba. Evo ja sam naškrabao neko pismo.
Karadžić Radovan: Aha.
Milošević Slobodan: Ovako bih, naslovio bih ga na sve ove koje zovemo. I onda bih rekao: „U Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Srbiji u čitavom toku jugoslovenske krize nisu donešene niti proglaša… proklamovane odluke o otcepljenju i nezavisnosti. To najbolje ukazuje na interes i opredeljenje svih naroda i većine stanovništva koje živi u ovim republikama da se sačuva Jugoslavija kao zajednička država ravnopravnih naroda i republika i stvore uslovi za njen uspešan razvoj. Na taj način je i odgovornost najviših organa ovih republika za formulisanje rešenja za miran i demokratski rasplet jugoslovenske krize posebno naglašena.
Zato smatram da bi dogovor predsednika Republike i predsednika Narodnih skupština Republika o najznačajnijim pitanjima rešavanja jugoslovenske krize mogao biti dobra osnova za našu zajedničku inicijativu da u jugoslovenskim organima i javnosti, kao i u organima drugih republika u interesu traženja rešenja koja će afirmisati, u cilju traženja rešenja koja će afirmisati interese svih jugoslovenskih naroda”.
I onda ću da im dodam sad, pošto nisam, pošao sam tek da pišem. Da, da predlažem da se u sastavu predsednika republika i predsednika Narodnih skupština nađemo u ponedeljak, a i molim da mi, da mi…
Karadžić Radovan: Potvrde, da?
Milošević Slobodan: Je l’ može ovako?
Karadžić Radovan: Potvrde, odlično, odlično. Može.
Milošević Slobodan: E, dobro.
Karadžić Radovan: Može, može, i doći će skoro svi ili, možda svi ili skoro svi.
Milošević Slobodan: Pa mogu da dođu samo svi i može da manjka samo Alija.
Karadžić Radovan: Da, da.
Milošević Slobodan: Jer pazi, tu je ključna figura Krajišnik.
Karadžić Radovan: Da, da, jeste.
Milošević Slobodan: Jer ako Krajišnik ne bi došao, onda nije došla Bosna i Hercegovina.
Karadžić Radovan: Da, da, da, da.
Milošević Slobodan: Ako Krajišnik dođe, jebe se meni što nije došao Alija.
Karadžić Radovan: To vi direktno na svakoga od njih posebno, na ime.
Milošević Slobodan: Da, da, na ime, na ime.
Karadžić Radovan: Posebno na ime. Odlično, to je izvanredno. A do tada će on morati da se presabere, on je, doduše, na moru. I mene je molio da i sa sporazumom čekamo. On bi htio malo nešto da ga mijenja, pa da naredne nedelje… Mi ih čekamo još narednu nedelju, a onda bi trebali da…
Milošević Slobodan: Ja ću sad da ga zovem. Ni ja ne idem na odmor, niko ne ide na odmor. Momo Bulatović, eno ga u Budvi, kupa se, boli ga kurac. Pošto on zna da ćemo mi ovde stvari da držimo.
Karadžić Radovan: (Smeje se).
Milošević Slobodan: Okupao se već pet dana, dosta mu je.
Karadžić Radovan: Da, da.
Milošević Slobodan: Ima da ga vratim u ponedeljak.
Karadžić Radovan: Moraću i ja da idem tri dana dole da se, da se odmorim malo. Umor me uhvatio, čitavu godinu dana nisam bez…
Milošević Slobodan: Vi se svi odmarajte koliko god možete, ja, ja ne smem da, da idem.
Karadžić Radovan: Da, ne smijem ni ja, osim na vikend. Ne smijem ni ja osim preko vikenda. Ovaj, to je, to je odlično, ovaj, mislim da naredne nedelje već, ako ovi, ako ovde značajne snage ne potpišu ovo, vi možete da sjednete gore i da… Nek’ na nivou šefova kabineta, ili Smilja, ili neko sedne da vide šta ovi jadnici misle tamo.
Milošević Slobodan: Ma nema šta oni da misle. Imam ja sad i pobočnu varijantu šta ću da radim.
Karadžić Radovan: Aha, dobro.
Milošević Slobodan: To ćemo da pričamo kad se vidimo.
Karadžić Radovan: Važi. Možda se u petak ja pojavim gore ako bude…
Milošević Slobodan: Dobro.
Karadžić Radovan: Nekih drugih poslova, onda bi se, onda bi se… Bićete vi u petak gore?
Milošević Slobodan: ‘Oću. Ja sam sve vreme ovde, samo gde sam, šta sam, lako se nađem
Karadžić Radovan: Dobro, je l’ to ide telefaksom ili ćete im pismima, poštom?
Milošević Slobodan: Ja bi’ danas lepo napisao to pismo i šibnuo im svima telefaksom.
Karadžić Radovan: Da, da.
Milošević Slobodan: Šta ima da ide poštom dva dana?
Karadžić Radovan: Telefaksom, jasno, i neka odgovore.
Milošević Slobodan: Telefaksom, molim vas da potvrdite svoju saglasnost za ovaj sastanak.
Karadžić Radovan: Odlično, odlično. Krajišnik će doći sigurno i potvrdiće.
Milošević Slobodan: Eto tako, sad ću ja da im to pismo šibnem, evo počeo sam već da pišem.
Karadžić Radovan: Dobro, mi ćemo biti u kontaktu, a možda se čak i vidimo u petak.
Milošević Slobodan: Dobro, Radovane, bijemo se, ja mislim, čak i bolje nego što smo očekivali.
Karadžić Radovan: I ja mislim, i ja mislim.
Milošević Slobodan: E.
Karadžić Radovan: Ovo je dobilo veliki, velike razmjere.
Milošević Slobodan: Dobo, dobro, ‘ajde.
Karadžić Radovan: Hajde.