PRESRETNUTI TELEFONSKI RAZGOVORI GLAVNIH PROTAGONISTA RATA

Sandzak_outline
Novo!
Close
Sačuvajte članke sa nalogom

Nakon što se prijavite preko Cafe Sandžak, možete sačuvati priče i lako ih pregledavati kasnije na bilo kojem uređaju.

Razgovor zločinaca
Karadžić

Vladislav Jovanović

Ćosić MiloševićNepoznati muškarac: O čemu se sve tu radi… Radovan Karadžić: Da, da. Nepoznati muškarac: Tako je.
Radovan Karadžić: U redu, sada ću pozvati Vlatka da…
Nepoznati muškarac: Hajde, zovite ga.
Radovan Karadžić: U redu.
Nepoznati muškarac: Prijatno veče. Doviđenja.
Radovan Karadžić: Laku noć.
Radovan Karadžić nastavlja razgovor sa Vladislavom Jovanovićem
Vladislav Jovanović: Halo.
Radovan Karadžić: Dobro veče.
Vladislav Jovanović: Dobro veče. Kako ste?
Radovan Karadžić: Je li to stan Jovanovića?
Vladislav Jovanović: Da, to sam ja.
Radovan Karadžić: Ovde Radovan Karadžić, da li…?
Vladislav Jovanović: O, halo g. KaradžićU. Kako ste?
Radovan Karadžić: Hvala, veoma dobro. Kako ste vi?
Vladislav Jovanović: Izvinite, proveo sam ceo dan…
Radovan Karadžić: Da.
Vladislav Jovanović: U mraku radeći na nečemu, pa sam pomislio…
Radovan Karadžić: Da. Upravo sam razgovarao sa Dobricom i pitao ga da nije
isuviše kasno da vas zovem. On reče da ste se upravo razišli i da ne bi bilo
isuviše kasno. Vladislav Jovanović: Ušao sam ovog trenutka.
Radovan Karadžić: Aha. Dobro, evo šta smo hteli: mi smo razmatrali neke od naših opcija. Nema šanse da sedimo i čekamo eventualno priznanje BH kao nezavisne zemlje u njenom sadašnjem obliku. Ova IZETBEGOVIĆEVA opcija nas pomalo brine.
Vladislav Jovanović: Da.
Radovan Karadžić: Ovaj narod ovde neće nikakvu analogiju sa Sovjetskim
Savezom, nema šanse.
Vladislav Jovanović: Ona nije samo njegova.
Radovan Karadžić: Da. To je ono čega se plašim. To je ono što oni…Dobrica mi
je takođe rekao da, da…
Vladislav Jovanović: Da.
Radovan Karadžić: On radi sve ovo vreme – više od godinu i po dana ili dve -sa drugima, iz Evrope. Usaglašava svoje dokumente.

Vladislav Jovanović: Taj pritisak na nas je sada još veći zbog sovjetskog modela,
sve je otvoreniji.
Radovan Karadžić: Da.
Vladislav Jovanović: To se dakle radi u dogovoru sa drugima; on to ne radi sam.
Radovan Karadžić: Da.
Vladislav Jovanović: Treba da se nađemo u nekakvom procepu.
Radovan Karadžić: Tako da, a i činjenica da je on (pored bekstva?) smislio da je
njegov legitimitet, radi traženja nezavisnosti, da je ponuda…
Radovan Karadžić: Da. Vladislav Jovanović: Tog traženja.
Radovan Karadžić: Da.
Vladislav Jovanović: Znate, tako da je sve to dogovoreno.
Radovan Karadžić: Da, da. Tako da on ne bi…
Vladislav Jovanović: Oni zaobilaze pravne i političke razloge i prigovore i grade potpuno drugačiju platformu. Ponudu koju Zajednica podnosi svim republikama da budu priznate kao nezavisne.
Radovan Karadžić: Da.
Vladislav Jovanović: A on istupa sa zgodnim izgovorima – “Dakle, oni su mi ponudili priznanje i ja sam ga prihvatio. Ja ništa nisam radio u vezi s tim.”
Radovan Karadžić: Da. On izrazi svoju želju, što ko(nedovršena reč)…to nije optužba, mada u stvari jeste.
Vladislav Jovanović: Da. Tako da je to dogovoreno, u to sam apsolutno siguran.
Radovan Karadžić: Da, da.
Vladislav Jovanović: A i to, čineći to oni zaobilaze ona dva pitanja koja smo
uputili Ka(nedovršena reč)… i (Bante?) – ove komisije.
Radovan Karadžić: Da.
Vladislav Jovanović: Tako da će oni sve to završiti pre nego što komisija izađe
sa odgovorom.
Radovan Karadžić: Da.
Vladislav Jovanović: Onda će oni tražiti da se pitanja granica definišu van
terena.
Radovan Karadžić: Da, da. Ali recite mi – da li će oni to uraditi već desetog? Vladislav Jovanović: Ja lično ne mislim tako. Jer raspoloženje je da se ovaj rok
pomeri bez mnogo buke.
Radovan Karadžić: Aha.
Vladislav Jovanović: Da se sačuva obraz ali i da se to obavi. Samo ako se možda
ovaj poslednji dogovor ne poštuje.
Radovan Karadžić: Aha.
Vladislav Jovanović: Recimo u pogledu prekida vatre.
Radovan Karadžić: A Hrvatska se svojski trudi da se on ne poštuje.
Vladislav Jovanović: Naravno, uz bodrenje svog pokrovitelja, jer se samo u toj
verziji mogu pogurati događaji u vezi sa raspadom Jugoslavije.
Radovan Karadžić: Da.
Vladislav Jovanović: I ja se toga bojim. Ili ako iz bilo kog razloga ovo ostane kako jeste, a među nama je doneta odluka o (proširenju?) “plavih šlemova”, to bi onda moglo ispasti kao jedan veoma jak argument za one koji su za odlaganje. Jer kako mi ovaj Portugalac reče, ovo ne treba uzeti kao krajnji rok ili fiksni vremenski okvir – to je samo jedna od faza. Ove faze se mogu dalje produžiti u zavisnosti od događanja i prema tome kako ćete vi izvršavati svoje, itd.
Radovan Karadžić: Aha.
Vladislav Jovanović: Zato, moj, ovaj, ostaje da oni iskoriste priliku da, ovaj,
produže rok, a da se pritom ne upotrebi reč odlaganje.
Radovan Karadžić: Da.
Vladislav Jovanović: S tim što, da bi druga strana sačuvala obraz, oni bi nama i Crnoj Gori postavili dodatne zahteve da sarađujemo i da se ponašamo politički i tako to.
Radovan Karadžić: Da. To bi ustvari opet bila ucena, zar ne?
Vladislav Jovanović: Njihov ceo metod je ucena?
Radovan Karadžić: Da.
Vladislav Jovanović: Oni bi i ovaj put želeli da to odlože, a mogli bi i da navedu uspeh Vensove misije kao pozitivan razvoj događaja? Tu bi mogli da pridodaju i ostvarenje mira na frontu, plus početak ovih iInternih, prijateljskih dijaloga. Što će oni verovatno iskoristiti kao dodatni element. Možete zamisliti, možda i nešto drugo što…Međunarodne sankcije.
Radovan Karadžić: Za odlaganje, je li tako?
Vladislav Jovanović: Za produženje roka.
Radovan Karadžić: Da, da.
Vladislav Jovanović: Možda ne za odlaganje. Radi se o pokušajima da se pronađe način da se de fakto ovaj, mislim, mislim, (nepoznata reč) stvar. Jer, pošto je, je li vrlo (eksplozivna?) zbog…
Radovan Karadžić: Zbog?
Vladislav Jovanović: Zbog kratkog roka.
Radovan Karadžić: Da, da.
Vladislav Jovanović: A onda bi oni pustili da cela stvar legne, pa bi faktor čekanja…
Radovan Karadžić: Na nas, je li tako? Vladislav Jovanović: Da.
Radovan Karadžić: Da, da.
Vladislav Jovanović: U međuvremenu tu bi bila…konferencija koja bi, samo trenutak (kašlje), izvinite – koja bi prema poslednjem izveštaju trebalo da se održi već desetog ili devetog.
Radovan Karadžić: Da.
Vladislav Jovanović: A ona bi dala nekakav rezultat. Dala bi izvestan zamah ili bi pokrenula nešto. A verovatno bi se i zakazao sledeći sastanak ili ekspertska grupa u narednim danima. Sve to bi se moglo iskoristiti kao razlog da se ne pređe Rubikon, da se čeka i tako dalje.
Radovan Karadžić: Da.
Vladislav Jovanović: A možda bi mogli da nateraju (Parterovu?) komisiju to
produži preventivni rok. Radovan Karadžić: Aha.
Vladislav Jovanović: Naveli bi neki formalan razlog i rekli da ovo…
Radovan Karadžić: Zašto bi oni to uradili? Da li im je to potrebno?
Vladislav Jovanović: Zato da bi mogli da pruže izgovor za odlaganje. Radovan Karadžić: Da. Vladislav Jovanović: Znate već.
Radovan Karadžić: Nemačka ne želi odlaganje, zar ne?
Vladislav Jovanović: Ne želi. Ona je, uostalom, formalno priznala, ali čeka na
petnaesti da ne bi trčala ispred… Radovan Karadžić: Aha.
Vladislav Jovanović: Jer joj ne odgovara da ide sama.
Radovan Karadžić: Da.
Vladislav Jovanović: Niti da vremenski razmak između formalne deklaracije i
njene primene bude isuviše dug. Da.
Radovan Karadžić: Da.
Vladislav Jovanović: Zato joj odgovara da Zajednica iznese jedinstven stav o statusu.
Radovan Karadžić: Da. U pogledu ove dve republike ili svih?
Vladislav Jovanović: Pa, svih koji su to tražili.
Radovan Karadžić: Da.
Vladislav Jovanović: U međuvremenu, hoću reći, Bošnjaci i Makedonci lete tamo-amo zahtevajući, ovaj, upravo to: da sve četiri budu priznate istovremeno.
Radovan Karadžić: Aha. Da.
Vladislav Jovanović: Ovaj, drugo je pitanje da li uslovi za to postoje.
Radovan Karadžić: Da.
Vladislav Jovanović: (ili) mogu biti nađeni. Znate, u pogledu Makedonije možda još uvek ne. U slučaju Bosne, ako se uopšte upuste u naše pravne i političke, ovaj, argumente, ovaj, izgleda da, ovaj, jedino što bi moglo da ih uplaši je, ovaj, nedostatak kontrole nad situacijom koja bi mogla nastati.
Radovan Karadžić: Da.
Vladislav Jovanović: To je jedina stvar u vezi sa vama koja ih koči.
Radovan Karadžić: Da, da. To bi nastalo, to bi nastalo, nekon…nekontrolisani procesi. Ja sam to rekao i Vensu kada me je upitao: “Šta će se desiti?”, ja sam mu rekao: “Biće velikih masovnih pokreta, zaokružavanja teritorija, selidbe iz jednih krajeva u druge i, naravno, uz to slučajeva nekontrolisane pucnjave”. On upita: “Ko će to započeti?” Niko ne zna ko će započeti.
Vladislav Jovanović: Da.
Radovan Karadžić: U takvim situacijama se ne može znati ko će započeti… započeće neko na najnižem nivou.
Vladislav Jovanović: Da, da. To je jedino što ih može zadržati, to i ništa drugo.
Jer naši argumenti ih se uopšte ne tiču. Njima nije stalo do prava; njih ono
ne interesuje. Ovaj, oni diktiraju političku volju.
Radovan Karadžić: Da, da.
Vladislav Jovanović: Dakle, ono što ste vi rekli, i mi smo. Rekao sam im otvoreno da je to poziv na priznanje, poziv na neizvesnost i rat. A sad dobro razmislite i vidite šta vam odgovara. Dobićete još jednu nezavisnu državu, ali ćete izgubiti mir.
Radovan Karadžić: Da, da.
Vladislav Jovanović: Dakle to je ono što ih koči, ovaj, i ono drugo u manjoj meri.
Iz tog razloga oni trenutno nisu u poziciji da tačno sagledaju sve posledice.
Po mom mišljenju, oni će se obuzdavati još jedno kratko vreme.
Radovan Karadžić: Da.
Vladislav Jovanović: A do tada će vršiti pritisak na nas da prihvatimo
unutrašnje granice u periodu od deset godina.
Radovan Karadžić: Da, da. U redu, a da li je ova opcija za Srbiju i Crnu Goru,
hm, hm, po tom sovjetskom modelu, kako rekoše, dva plus dva, plus dva,
taj višak, ako se uzme u obzir sovjetski model, o tome nema govora, zar ne? Vladislav Jovanović: Pa, to ne dolazi u obzir ni formalno ni pravno. Jer, u
njihovom slučaju, sve sovjetske republike su odlučile da se odupru
sopstvenoj državi. Radovan Karadžić: Da.
Vladislav Jovanović: I proglasile su nezavisnost.
Radovan Karadžić: Da.
Vladislav Jovanović: U našem slučaju, to nije slučaj sa najmanje dve republike. Radovan Karadžić: Da, da.
Vladislav Jovanović: Nema trećeg u sporu a drugo, ovaj, Rusija je imperijalna
tvorevina a mi to nismo. Radovan Karadžić: Da.
Vladislav Jovanović: Treće, Srbi žive u republikama van Srbije, u nekim od njih
hiljadu i po godina.
Radovan Karadžić: Da.
Vladislav Jovanović: Greška kolo…kolonizatora, što je bio slučaj sa Rusima u
Kazahstanu ili na Baltiku i toj grupi.
Radovan Karadžić: Da, da.
Vladislav Jovanović: Oni nisu nastali nakon što su pokoreni.
Radovan Karadžić: Da, da.
Vladislav Jovanović: Oni su bili tamo mnogo duže od carstva. Ja sam im sve to rekao, ali nema vajde. Oni nemaju sluha za sve to i insistiraju na ovom modelu kao primeru postojećih modela koji se poštuju. Ako oni, koji su veći, mogu…
Radovan Karadžić: Da.
Vladislav Jovanović: Koji ostavljaju daleko veći broj ljudi kao manjinu u drugim republikama, zašto ne biste mogli i vi?
Radovan Karadžić: Da, da.
Vladislav Jovanović: Pritisak će verovatno rasti.
Radovan Karadžić: Da, da.
Vladislav Jovanović: Kad su naši argumenti genocid, plus starost našeg stanovništva u ovim republikama, plus činjenica da je skoro pedeset posto stanovništva za Jugoslaviju a ne za njene republike. Radovan Karadžić: Da.
Vladislav Jovanović: Oni su krajnje zabrinuti zbog toga. Mislim da će se izvršiti
ogroman pritisak na Crnu Goru da se, ovaj, povuče iz ovoga.
Radovan Karadžić: Trebalo bi uraditi nešto povodom toga tamo dole.
Vladislav Jovanović: Pa, trebalo bi. Oni rade non-stop. Mislim da će pritisak biti
ogroman jer, ako oni to dobiju, srušili bi čitavu konstrukciju.
Radovan Karadžić: Da, da.
Vladislav Jovanović: Postigli su ono što su hteli.
Radovan Karadžić: Da, da.
Vladislav Jovanović: Raspad Jugoslavije.
Radovan Karadžić: A šta bi, recimo, značilo priznanje BH?
Vladislav Jovanović: Pod uslovom da se usude da preduzmu takav rizičan,
kriminalan korak, pošto je rizičan u odnosu na njihove standarde.
Radovan Karadžić: Da.
Vladislav Jovanović: A tu je i odlučivanje, te demokratije – one nisu baš voljne da se upuste u to u stilu baš me briga. Ali ako odluče da idu na to, ovaj, one bi mogle ići do kraja. Što znači da bi ustale da zaštite…
Radovan Karadžić: Da.
Vladislav Jovanović: Da, da, legalizovati se (zaglušeno glasovima u sobi)
Radovan Karadžić: Da.
Vladislav Jovanović: Recimo oni Srbi koji bi ustali i organizovali se bilo politički, teritorijalno ili vojno – oni bi, ovaj, bili osuđeni kao nelojalna manjina što bi, ovaj, nekorektno ponašanje višeg sloja, i oni bi pokušali na razne načine da ga umire dajući mu široku autonomiju u okviru pariteta nezavisne Bosne ili da ga podele ili sjedine na neki drugi način. Međutim, sve je to rizično i ne uklapa se u stil ili tradiciju Predsedništva. Radovan Karadžić: Znam. Šta, šta to znači za Armiju i druge savezne institucije u Bosni?
Vladislav Jovanović: Pa, u tom slučaju morala bi ili da prizna, ovaj, suverenitet Bosne, to jest vrhovnu vlast bosanskih čelnika i da se ponaša shodno tome, ili da se povuče i raspusti. Radovan Karadžić: A može li da ne prizna?
Vladislav Jovanović: Može, ali to bi predstavljalo seme pobune, to je građanski
rat.
Radovan Karadžić: Dakle, problem je u tome da li priznanje od strane Evropske Zajednice znači da jugoslovenske vlasti, jugoslovenske institucije u Bosni više ne funkcionišu.
Vladislav Jovanović: To bi trebalo da znači, to jest, početak kraja njihovog funkcionisanja. One bi verovatno dobile neko vreme, ovaj, neki rok, ovaj, prelazni period za prilagođavanje. Ali u tom slučaju, ako bude priznata kao nezavisna država, ona bi imala vrhovnu, suverenu vlast nad svima unutar svoje teritorije.
Radovan Karadžić: Dobro, ono što ja ne razumem, pošto sam razgovarao s
nekim od vaših ljudi tamo gore, vi znate na koga mislim, koji su rekli “to je
samo šala”. Nema težine, to njihovo priznanje. Vladislav Jovanović: Prvo i prvo, ima pravnu težinu jer pravne (posledice?)
priznanja neke zemlje znače priznanje njene vrhovne vlasti. Drugo, u tom
slučaju Jugoslavija prestaje da postoji na toj teritoriji.
Radovan Karadžić: Da.
Vladislav Jovanović: A elementi Jugoslavije bi mogli…
Radovan Karadžić: Mogli?
Vladislav Jovanović: Ili da se povuku ili da priznaju tu vlast i postanu njen deo.
Shvatate? Radovan Karadžić: Da, da.
Vladislav Jovanović: Dakle sve posledice koje skoro da proizilaze jedna iz
druge.
Radovan Karadžić: Zar ne može država Jugoslavija da osudi zahtev za
priznanjem kao pobunu?
Vladislav Jovanović: Pa, mogla bi u situaciji stabilne ravnoteže snaga. Međutim,
s obzirom da postoje četiri takva zahteva, to više nije što kažu u okviru
njenih moći. Radovan Karadžić: Da.
Vladislav Jovanović: A svi ti zahtevi su, znate, prihvaćeni kao jednaka opcija, a
druga opcija, savezna, nije prihvaćena.
Radovan Karadžić: Da.
Vladislav Jovanović: Tako da čin pobune nije, ovaj, kvalifikovan (kao takav?)
čak i u slučaju Hrvatske i Slovenije.
Radovan Karadžić: Da.
Vladislav Jovanović: Umesto toga, izabrali su vijugav, krivudav, neuverljiv put…
Radovan Karadžić: Dobro onda, u tom slučaju, ja ne razumem, znači, zašto se ta opcija ne razradi dalje u razgovorima tamo gore jer to je, to onda nije sve; to nije, onda ništa nije isto ako oni priznaju…onog časa kad priznaju.
Vladislav Jovanović: Nije isto. Istini za volju, ja nisam razgovarao o tom sa bilo kim, niti sam pitan. Ali očigledno nije isto u pravnom smislu, s pravnog i političkog stanovišta.
Radovan Karadžić: Da.
Vladislav Jovanović: Pravi odnos snaga je nešto drugo i to je uvek odlučujući
faktor na kraju. Radovan Karadžić: Da.
Vladislav Jovanović: Ili on može odlučiti, ali pravno i politički, ako se taktički
zaključci izvedu logički, to bi bilo to.
Radovan Karadžić: Mislim, ako priznaju, da li bi država Jugoslavija, ovaj,
prestala da postoji čak i ako se ona sama sa tim ne slaže?
Vladislav Jovanović: Ne, jugoslovenska država ne bi prestala da postoji sve dok
su ove dve republike zajedno.
Radovan Karadžić: Da.
Vladislav Jovanović: A i ako one u tom slučaju to ospore. Ali njima je teško da to potpuno sprovedu. Međutim, ako se one razdvoje, onda bi se automatski smatralo da je nastupio raspad. Pošto bi, u tom slučaju, pet, ovaj, zatražilo nezavisnost, a šesta je irelevantna jer je potpuno za sebe.
Radovan Karadžić: Da.
Vladislav Jovanović: Hoću reći da je ovo teorijsko tumačenje koje ne mora da se
ostvari. Radovan Karadžić: Da.
Vladislav Jovanović: Nadam se da neće.
Radovan Karadžić: Ne znam – mi ovde razmišljamo: da li bi pomoglo da Milošević ode tamo gore devetog? Mogao bi imati dva razloga da ne ide. Prvi je da nije pozvan, ovaj, prvo zbog, ovaj, ova Briselska deklaracija nudi raspuštanje Jugoslavije, a drugo, ovaj, savezna vlast je totalno (zapostavljena?) jer Predsedništvo nije pozvano.
Vladislav Jovanović: Ja zapravo ne znam da li ga ne zovu, ili uopšte ne znam kako će to…
Radovan Karadžić: Mislim da Savezno Predsedništvo nije pozvano.
Vladislav Jovanović: Mi još uvek ne znamo, jer oni su to samo spomenuli u
štampi, i to možda devetog ili desetog; mi još nismo ništa primili.
Radovan Karadžić: Aha.
Vladislav Jovanović: Ili mora biti da su primili poziv. U pozivu se tačno navode priroda, dnevni red i, ovaj, učesnici. A tada oni mogu odlučiti na osnovu poziva. Na taj način postoji samo opšti stav da se nastavi sa Konferencijom. Ovog puta u Briselu.
Radovan Karadžić: Da.
Vladislav Jovanović: Mi se tome iz principa nismo usprotivili, osim da u tom slučaju obe opcije moraju biti ravnopravne. Drugo, Konferencija bi se morala distancirati od Evropske Zajednice, to jest, postići potrebnu samostalnost i biti podvedena pod uticaj, recimo, Ujedinjenih Nacija.
Radovan Karadžić: Da. A kakva je bila reakcija, ili?
Vladislav Jovanović: To je bilo naše tumačenje sve vreme.
Radovan Karadžić: Da, da.
Vladislav Jovanović: To je ono što smo mi rekli u odgovoru koji sam poslao Bruku.
Radovan Karadžić: Da, ali (nedovršena reč). Vladislav Jovanović: …Ja sam to rekao (Pinjeru?) Radovan Karadžić: Da.
Vladislav Jovanović: Dakle nadam se da se o tome diskutovalo i sada kada je
najhitnije. Radovan Karadžić: Da.
Vladislav Jovanović: Dakle imamo još vremena do “dana D” kako to oni kažu.
Radovan Karadžić: Da, problem je u tome što Karington ostaje, što znači da
okvir ostaje isti kao i ranije.
Vladislav Jovanović: On ostaje jer je on, kako to oni kažu, Vensov “pandan”.
Radovan Karadžić: Da.
Vladislav Jovanović: Ali još važnije od njega je da Konferencija bude izvučena
iz pokroviteljstva Zajednice.
Radovan Karadžić: Da.
Vladislav Jovanović: Mada to ne izgleda slučajno. Ovaj, pominje se Zajednica. Radovan Karadžić: Da, da.
Vladislav Jovanović: Ali naš osnovni prigovor tamo nije uzet u obzir, stoga mi
tek treba da razmotrimo kako da nastupimo u okviru toga.
Radovan Karadžić: Da, da.
Vladislav Jovanović: Prvo da vidimo šta imaju na umu, a onda da kažemo to i to.
Radovan Karadžić: Da, da.
Vladislav Jovanović: Naš stav je bio formalan i kategoričan, ovaj, da takav okvir
može ostati ali samo bez pokroviteljstva Zajednice.
Radovan Karadžić: Da, da.
Vladislav Jovanović: Dobro, danas je četvrti, sutra još uvek imamo… Radovan Karadžić: Danas je peti a sutra je šesti.
Vladislav Jovanović: A, peti, da. Svejedno, još nije odlučeno da li će to biti
devetog ili desetog.
Radovan Karadžić: Aha.
Vladislav Jovanović: Mislim da deveti pada u četvrtak, znači to je obično… Radovan Karadžić: Da, da.
Vladislav Jovanović: Iznenadilo bi me ako bi ispalo da bude petog.
Radovan Karadžić: Da, da. Mi bismo to voleli. Tada bih ja doleteo da ukratko vidim vas i Miloševića zajedno, jer nas ovde čeka sled poteza koje naš narod potpuno podržava i koji zavise od plebiscita, itd. Dakle to može dati nepovoljan predznak, pre svega, ima predznak pravog, ovaj, hm…uspostavljanja neke vrste ravnoteže snaga. Hoću reći, mi ne možemo čekati. Mi ne bismo želeli da požurujemo stvari, ali ne možemo čekati.
Vladislav Jovanović: Da, teško. Dobro bi bilo ako bismo mogli da se okupimo u neko vreme, hoću reći da nas nekolicina prođe kroz to zajedno.
Radovan Karadžić: Da, da li biste mogli reći otprilike ko bi trebalo da prisustvuje?
Vladislav Jovanović: Pa, vidite, ja to vidim kao lični pritisak, ali ja nemam moć odlučivanja.
Radovan Karadžić: Ne, ne, mislio sam, ako možete ikako da sugerišete, ja bih bio…
Vladislav Jovanović: Sa vaše strane, možda bi bila dobra ideja ako bi KOLJEVIĆ
i KRAJIŠNIK mogli da dođu, ili možda samo vi.
Radovan Karadžić: Da, to sam i mislio, nas trojica, da.
Vladislav Jovanović: A tu bi bila i nekolicina nas, pored nas dvojice i možda
JOVIĆ.
Radovan Karadžić: Da.
Vladislav Jovanović: Možda još neko, tako da razmotrimo stvar iz svakog ugla. Radovan Karadžić: Da, mi bismo takođe mogli pozvati one koji deluju ovde,
mada (nedovršena reč) ne deluju ovde kao savezna institucija.
Vladislav Jovanović: Svakako! Više, više očiju vide bolje. Ljudi mogu izneti
sveže ideje s tim u vezi.
Radovan Karadžić: Da, da.
Vladislav Jovanović: Dobra je ideja da se čitava stvar razmotri u svetlu svih
mogućnosti. Radovan Karadžić: Da, da.
Vladislav Jovanović: Obojica…način…
Radovan Karadžić: Ako bi odgovaralo, šta mislite da dođemo sutra?
Vladislav Jovanović: Pa, bilo bi bolje sutra, jer ja neću biti ovde prekosutra a
možda ni sledećeg dana.
Radovan Karadžić: Da, da.
Vladislav Jovanović: Ako sam bitan, mada…
Radovan Karadžić: Veoma bitni, veoma bitni, jer tu su implikacije, iz
inostranstva i tako dalje.
Vladislav Jovanović: Dobro, to možemo obaviti sutra, ili ako ne odgovara
drugim učesnicima, onda možemo i sledećeg dana.
Radovan Karadžić: Ma(nedovršena reč)
Vladislav Jovanović: …mogu videti, možda bi bilo bolje da vi direktno, znači, sredite to.
Radovan Karadžić: Lepo, ja ću se direktno pobrinuti, možda bi moglo sutra,
sutra, možda je tako bolje.
Vladislav Jovanović: Meni je svejedno, ja sam na raspolaganju. Nema problema. Radovan Karadžić: Mi bismo bili tu veoma kratko; znači, seli bismo i završili to
za dva sata.
Vladislav Jovanović: Tako je.
Vladislav Jovanović: Vrlo dobro, ja ću to srediti i neko će vas sigurno obavestiti. Vladislav Jovanović: Upravo sam preuzeo dužnost. Ovde sam.
Radovan Karadžić: Dobro. Mnogo vam hvala.
Vladislav Jovanović: Hvala i vama. Laku noć.
Radovan Karadžić: Sve najbolje. Laku noć.
Razgovor vođen dana 23.05.1992.godine između Trandafilovića i gen. Boškovića:

Trandafilović:Halo.
NN muška osoba:Molim, molim.
Trandafilović:Halo.
NN muška osoba:Ja.
Trandafilović:Halo.
NN muška osoba:Molim.
Trandafilović:Molim đenerala Boškovića.
NN muška osoba:Boškovića?
Trandafilović:E.
NN muška osoba:Evo sad će.
Trandafilović:Zastavnik Trandafilović.
Radenković:O pozdravljam vas druže zastavniče Trandafiloviću.
Trandafilović:Kako ste?
Radenković:Sloba ovde Radenković.
Trandafilović:Aha, zdravo Radenkoviću.
Radenković:Evo sad ću vam ga odma dati za vas.
Trandafilović:E treba mi. E, čuj.
Radenković:Recite.
Trandafilović:Imate li vi vojni telefon?
Radenković:Nemamo, imamo jedino što imamo ovo i to smo jedva dobili da vam ne pričam.
Trandafilović:Ovaj slušaju jebi ga. Dobro.
Radenković:Imamo zaštitu. Da nazovete ili mi da vas zovemo ovaj samo da odete tamo kod šefa, glavnog on ima zaštitu onu…
Trandafilović:
Radenković:Da, da, on ima.
Trandafilović:Kod njega nije u redu na aparaturi zato zovem od mene znaš.
Radenković: Aha.

Trandafilović:Tu je komandant i on bi želio s Neđom da se čuje.
Radenković:Aha, evo sad ću vam dati ali, sad kako ćete pričati ja ne znam.
Trandafilović:Ne znam ja, jedino da idem neđe đe ima vojni.
Radenković:Aha, sad ćemo da vidimo, jer ovde smo, ovaj, u blokadi.
Trandafilović:Ma nije moguće.
Radenković:Da, da, da. Sad ću vam dati Neđu, momenat samo.
Trandafilović:
Radenković:Sad ću vam dati.
General Bošković:Halo.
Trandafilović:Zdravo đenerale.
General Bošković:E di si?
Trandafilović:
General Bošković:E ne pitaj, loša situacija.
Trandafilović:E nije valjda.
General Bošković:Pa jest, srpska Vlada pravi opstrukcije, neće, nisu prihvatljivi, ja sam sinoć potpiso ugovor i to na naše zadovoljstvo i kako sam ja nametnuo uslove tako ga je Vlada u Bosni i Hercegovini i parlament potpis’o. I ja tamo išo, sjedio tu Krajišnik i ova njegova anomada i oni neće tako, oni neće da daju oružje da se da za pitomce a oružje to što je uzeto, ono, ovaj, TO …
Trandafilović:Da, da.
General Bošković:… što su uzeli, oni tamo odneli i tako iako sam ja obezbedio da jedna trećina ostane Srbima a dvije trećine vrate Muslimani i Hrvati, i pored toga oni neće. Trebali su jutros do 8,00 sati da doćeraju to oružje, jutros ja treba da počnem sa razmenom pitomaca i vojnika, međutim nema oružja, razmena stoji, sad poče da se puca ponovo, ovaj, mene hteli juče da uhapse.
Trandafilović:Ko bre?
General Bošković:Srpska Vlada i ovi ovde
Trandafilović:Nemoj zajebavati.
General Bošković:Ovi Mladićevi, jeste. Pripremili hapšenje zbog toga što sam potpisao ugovor za oslobađanje pitomaca na taj način i tako. I vojnika.
Trandafilović:Evo komandant bi hteo s tobom da se čuje.
General Bošković:Tko, slušaj, aha, tu je.
Trandafilović:Tu je. Ovo nije zaštićeno znaš.
General Bošković:Znam, znam, pa zato, ova,j i govorim šta se radi
Trandafilović:Molim?
General Bošković:Niste mi ono poslali, niste? Od Saše.
Trandafilović:Čuj, loše je vreme.
General Bošković:Kako, vamo je dobro vreme.
Trandafilović:Išo je Martin i Bane debeli da izviđaju, sve je pokriveno.
General Bošković:Pa ne znam, ovamo je, ovaj moj helikopter što me je dovezao, on je odleteo za ovaj, da tankuje u Han Pijesak
i danas je tamo ja bez toga ne mogu da
krenem
Trandafilović:Znam ja, evo ti pa se čuj sa komandantom.
General Bošković:Hajde.
Trandafilović:I vodi računa o, znaš?
General Bošković:Znam, znam.
Komandant:Da.
General Bošković:E, Neđo.
Komandant:E, kaži.
General Bošković:Zdravo.
Komandant:Mi ovaj, ovo ne možemo nikako.
General Bošković:Što?
Komandant:Pa loše.
General Bošković:Pa onda… pa dobro ja danas nisam ništa ni radio, nisu,
srpska Vlada nije ništa radila, nije dala oružje nije ,
nije ništa radila, znaš. Jer ja sam juče bio na sjednici, ovo znaju svi, juče sam ja bio na sjednici Bosne i Hercegovine i sklopio ugovor da nam daju izvlačenje kompletno i teško naoružanje i opreme i pitomaca i vojnika da im vratimo i to samo dve trećine oružja onog
pešadijskog što su oni uzeli gore Srbisve oružje
odozgo i to i iz kasarne. Ja sam uspio i stvarno ovaj Fikret Abdić bio izuzetno korektan i ovaj Pušina i
Jerko i na kraju popustili svi i prihvatili da jedna
trećina ostane Srbima a dve trećine da vrate njima ovde. I dogovorili jutros do 8,00 sati da to predamo UNPROFOR-u da tu stoji oružje sve dok ne izvučemo tri kasarne danas, i kad se izvuku te tri kasarne onda sutra da doćeramo drugu količinu jer sam ja išo na to da budu dva diiela ide sutra druga količina i da dovučemo drugu i treću
Komandant: Da, da.
General Bošković:Nisi ti bio tu sinoć, Krajišnik i ovi i oni su dali otpor, na kraju se složili na jedvite jade sa mnom da to prihvate i dogovoreno da jutros do 8,00 sati da bude ovde oružje da ja mogu da počnem sa izvlačenjem pitomaca, evo oružja nema, njih nema tako da nisam… Međutim, ja, sutra bi te molio, ti si dobio onaj papir, jesi li dobio?
Komandant:Ma sve.
General Bošković:E ja bi te molio to da mi sutra bude ovde obavezno i jedno i drugo.
Komandant:Pa znam, ali šta mogu, vreme je u pitanju.
General Bošković:E to. Inače, ovi su mene hteli da uhapse, pripremili tajno hapšenje, ovde ova srpska Vlada sa ovim Mladićevim zbog ugovora koji sam potpisao i tako.
Komandant:Pusti to.
General Bošković:Ma nije, to je bila istina, ja sam njima rek’o i sinoć, ja sam dobio podatak tačan, tako da znaš.
Komandant:Da, da.
General Bošković:E, i pucali su na mene sinoć…
Komandant:
General Bošković:Da i to iz kasarne “Maršal Tito” kad smo se vraćali iz Predsjedništva Čađo i ja. Otvorena žestoka vatra, kola su izrešetana srećom što su blindirana bila ali to je strašno bilo, izbušili gume i sve nam izbušili tako da
smo morali stati tu i ovaj, toliko se radi sklonište neki zaklon od kuće i druga kola da nas odvezu do UNPROFOR-a i onda ovamo.
Komandant:Da, da.
General Bošković:E, tako da, međutim ja sam danas razgovarao sa
Panićem isto, ja ću reći kad se vrati to je ne, ne,
neverovatno, neviđeno.
Komandant:Da, da. Slušaj, najgore je što je loše vreme, tako da računaš na to da može da…
General Bošković:Čekaj, ovde se evo stabilizovalo vidim i (oblačilo?) se
povukli potpuno, vidljivostkilometara.
Komandant:ne možete proći do tamo.
General Bošković:A to na
Komandant:Da, da, da, da.
General Bošković:Aha, e pa molim te …
Komandant:Evo Bane je pokušo pa nije mogao uopšte.
General BoškoviĆ:Aha, e pa molim te, ovaj, ja ovo što sam ti poslo daj vidi od Saše sutra da mi to stigne i ovaj …
Komandant:Sve će to biti ako bude vreme, ali ako ne bude, odnosno da računaš na to.
General Bošković:Jer ja bez toga ne smijem ići.
Komandant:Pa znam, pa zato ti kažem.
General Bošković:E tako da znaš.
Komandant:Moraš da računaš da neće biti, da, da, da je loše vreme, pa u odnosu na to da se ponašaš.
General Bošković:U redu, u redu, važi. Samo kažem ti, ovo je stvarno ja ne mogu da shvatim ove ljude ovde, ovi su bili korektni dole Izetbegović i svi, eto što sam ja stvarno nametnuo i…
Komandant:Da, da…
General Bošković:Prihvatili su na kraju sve i do kraja i ja sam rekao da znaš, ja sam reko Predsjedništvu sinoć Bosne i Hercegovine, ako budete izigrali me i ne budete garantovali potpunu bezbednost mojim ljudima kad budem izvlačio, ako mi iko strada avijacija dejstvuje po svim vašim vitalnim ciljevima.
Komandant:
General Bošković:Reko sam ponovo to i reko sam gospodinu Predsjedniku
prvo po vašem Reko ja nisam Kukanjac i budite
sigurni da ću to uraditi, to da imate na umu, to sam
zvanično reko i stojim iza toga. To sam reko da znate.
On kaže garantujem bezbednost, on je reko idem ja s
tobom na čelu zavisi gde god hoćeš kolona kad
bude
Komandant:Tako je, tako je.
General Bošković:Ja sam reko svakako uzeću vaše ministre i sve
idemo mi zajedno.
Komandant:Idemo zajedno i gotovo.
General Bošković:Reko sam ja, to, to do kraja ima da izvedemo bezbedno kolone i sve. Tako da onda znači ti si ono dobio pa evo sutra ako bude molim te ujutro,
Komandant: Ne, ne, čim bude moglo, e, mi bi to uradili danas ali ne može.
General Bošković:E dobro.
Komandant:Dobro.
General Bošković:Dobro onda.
Komandant:Hajde onda.
General Bošković:Pozdravite.
Komandant:Hajde
General Bošković:Zdravo, prijatno.
Komandant:Sretno.
Razgovor vođen dana 24.05.1992.godine
između pukovnika Tolimira i generala Mladić Ratka

Tolimir:Sad ćeš otkačiti ovaj telefon. Sad ćeš telefon otkačiti kada krenemo (Pukovnik Tolimir se obraća NN osobi u prostoriji).
Tolimir:Halo.
Gagović:Da.
Tolimir:Tolimir pukovnik.
Gagović:Ej Tolimire. Zdravo.
Tolimir:Da. Ko je?
Gagović:Gagović.
Tolimir:Ej, Gagoviću, jel’ tu Mladić?
Gagović:Evo momenat.
Tolimir:Treba da krenemo.
Mladić Ratko:’Alo.
Tolimir:Da.
Mladić Ratko:Mladić, general.
Tolimir:Druže generale.
Mladić Ratko:Kaži.
Tolimir:Mi smo im tu,oni su insistirali na nekoj municiji, zvao direktno ovdje Alija Izetbegović, ostavili smo 15.000 metaka 7,62.
Mladić Ratko:Gde ste ostavili?
Tolimir:Ovde u kasarni.
Mladić Ratko:Što ste pristali na to?
Tolimir:Pa, ne daju da se krene, jer nije za
Mladić Ratko:Ne daju, oni sada traže da razminirate kasarnu. Prenesi to…
Tolimir:Ne, ne, ne. Dogovorio sam ja to.
Mladić Ratko:…nikak’u kasarnu, kasarnu ako uđu u nju biće tučena!
Tolimir:Ne. jasno,neće oni ulaziti…
Mladić Ratko:Ostavi kasarnu u takvom stanju kakvom je. Municiju nisi smeo da daješ!
Tolimir:Tako…

Mladić Ratko:To nije po ugovoru.
Tolimir:Razumio.
Mladić Ratko:Nisi smeo, daj mi Doka!
Tolimir:Aaa, doo, sade smo to jedva završili, jer oni…
Mladić Ratko:Daj mi Doka!
Tolimir:Iziš’o je napolje.
Mladić Ratko:Nađi ga. I nisi smeo ti da proširuješ ovlašćenja svoja, nego što imaš! A kad si već da reč, onda ostavi.
Tolimir:Razumem. I onda to sad ne sporimo.
Mladić Ratko:Daj.
Tolimir:Eee. Aaa, znači, možemo li mi krenuti?
Mladić Ratko:Iaaa, oni neka ti kažu možeš li ili ne možeš.
Tolimir:Oni sad kao do…, postigli saglasnost, jer je Delimustafić pravio probleme i Alija Ize…(kraći tehnički prekid)… Druže generale.
Mladić Ratko:Bude li falila dlaka glave ili koloni bilo šta, neće biti Sarajeva!!!
Tolimir:Razumem.
Mladić Ratko:I tako mu prenesite.
Tolimir:Razumem.
Mladić Ratko:I nemojte mi proširivati vaše amandmane i vaše kompetencije!
Tolimir:Razumem druže generale.
Mladić Ratko:Ništa im više nemoj, ni za jotu popustit.
Tolimir:Razumem druže generale.
Mladić Ratko:Oni su dužni da kasarni dozvole celoj da izađe, on garantuje glavom. I mene ne interesuje njegova glava. Sve su njihove

Heftični bilten

Nikad više ne propustite veliku priču od Sandžaklije. Prijavite se za Heftični Bilten i svake hefte primajte e-mail s pričama koje morate pročitati.

Čitajte više

Search
Search

Slušajte audio izdanja magazina Sandžaklija

HEFTIČNI BILTEN

Prijavom na Heftični Bilten slažete se sa Uslovima korišćenja i politikom privatnosti.