HRONOLOGIJA DOGAĐAJA 1992. – 1997.

Sandzak_outline
Novo!
Close
Sačuvajte članke sa nalogom

Nakon što se prijavite preko Cafe Sandžak, možete sačuvati priče i lako ih pregledavati kasnije na bilo kojem uređaju.

Redakcija web magazina Bošnjaci.Net srdačno se zahvaljuje gospođi Sonji Biserko na ustupljenom materijalu “HRONOLOGIJA DOGAĐAJA 1992.-1997.”9. januarU Sarajevu Skupština srpskog naroda proglasila Republiku srpskog naroda u BiH za federalnu jedinicu Jugoslavije.

Radovan Karadžić, lider SDS u BiH: “Požurili smo da 9. januara proglasimo republiku zato što je najavljena mogućnost da Evropska zajednica već 10. januara objavi nezavisnost Bosne i Hercegovine. Da se ta manipulacija ne bi ostvarila, morali smo odmah da reagujemo. Jer, svaka naša politička akcija posle tog priznanja imala bi mnogo manji praktični efekat i Srbi u Bosni našli bi se u veoma teškoj situaciji (…) Mi smo sa naše strane otvorili proces demokratske transformacije u trojednu zajednicu, u republiku tri naroda odnosno tri republike. Svaka od ovih zajednica za sebe uspostavlja suverentitet i taj suverenitet se ne prostire na drugu nacionalnu zajendicu”. (Politika, 12. januar 1992)

Dr Novak Kilibarda, predsednik Narodne stranke Crne Gore: “Srećni smo što će 9. januar 1992. godine trajno značiti datum odluke srpskog naroda BiH da hrabro zakorači stazom svoje istorijske sudbine”. (Politika, 12. januar
1992)

15. januar
Arbitražna komisija Konferencije o Jugoslaviji podnela Mišljenje o ispunjavanju uslova za priznavanje pojedinih jugoslovenskih republika, u kome je konstantovano da republike Slovenija i Makedonija ispunjavaju postavljene uslove. Hrvatska može biti priznata pod uslovom da svoj Ustavni zakon uskladi sa odredbama nacrta Konvencije Mirovne konferencije o Jugoslaviji, dok je priznavanje Bosne i Hercegovine uslovljeno održavanjem referenduma
Reakcije Srba na odluku o refrendumu:
Vojnici i starešine Banjalučkog korpusa JNA zahtevaju od Alije Izetbegovića, predsednika Predsedništva SR BiH, da pitanje za eventualni referendum o suverenosti ove republike glasi: “Da li ste za suverenu Bosnu i Hercegovinu u sastavu nove Jugoslavije?” Ujedno, vojnici i starešine Banjalučkog korpusa ističu da su svi pripadnici Banjalučkog korpusa životno zainteresovani za očuvanje mira u Bosni i Hercegovini te da bi samo izjašnjavanje građana “za” ili “protiv” suverenosti ove republike bilo “prozirna obmana naroda”. (Borba, 19. januar1992)

Predsjedništvo Narodnog fronta Jugoslavije za Bosnu i Hercegovinu
nije za najavljeni građanski referendum u organizaciji Stanke demokratske akcije, isto kao što nije bilo ni za plebiscit u organizaciji Srpske demokratske stranke BiH. (Borba, 20.januar.1992)

Rasprava u Skupštini BiH
Vojo Maksimović: Ni pod kojim uslovima nećemo prihvatiti BiH sa suverenitetom koji je odvaja od Jugoslavije – Alija Izetbegović: Nezavisna BiH bi trebalo da bude građanska republika ravnopravnih građana i naroda – Ni posle desetočasovne rasprave nije usaglašen dnevni red

Alija Izetbegović, predsednik Predsedništva BiH: Ponudio je i referendumsko pitanje: “Da li ste za suverenu i nezavisnu BiH otvorenu prema susjedima i svijetu?”. Izetbegović je opisao i kako zamišlja nezavisnu državu BiH. “Trebalo bi to da bude građanska republika ravnopravnih i slobodnih građana i naroda. Država u kojoj nema cenzure i političkih zatvorenika, u kojoj su nezavisni mediji, a granice bez pasoša i carina, odnosno sa otvorenim granicama prema Srbiji i Hrvatskoj.

Biljana Plavšić, član Predsjedništva BiH ispred SDS: Poručila je Izetbegoviću da je to govorio kao lider Muslimana a nikako kao predsjednik državnog Predsjedništva. Čule su se i zamjerke da Izetbegović hoće referendum građana, a prvi je formirao nacionalnu stranku i do sada je na njenom čelu. Rečeno je i da referendum nikako ne može biti građanski u zemlji u kojoj su na vlasti nacionalne stranke, te da je jedino rješenje raspisivanje novih izbora.

Aleksa Buha, jedan od uticajnih članova SDS: A. Buha je rekao da je suverenitet na silu pripisan republici i da ga treba vratiti narodima. Predložio je da Muslimani i Hrvati, kao što su već Srbi učinili, za sebe odluče, “pa da se onda sastanemo i vidimo šta nam je činiti”. On smatra da je najbolje što prije formirati opštine na etničkom principu, što bi omogućilo stvaranje regija, a potom i Hrvatske i Muslimanske Bosne i Hercegovine. Svaki od naroda bi nakon toga mogao da se sa susjednim državama veže federalno ili konfederalno.

Momčilo Krajišnik, predsjednik Skupštine BiH: Pokušao je da raspravu svede do odluke. On je predložio prvo da se “referendum” uvrsti u dnevni red s tim da se samo raspravlja, a ne odlučuje o njegovom raspisivanju. Kada to nije prihvaćeno upozorio je da se na ovoj sjednici odluka o raspisivanju nikako ne može donijeti osim da je preglasavanjem donesu poslanici SDA-u preporučio i varijantu po kojoj imperativno referendum poslanika jedne stranke takav zahtijev podnese i formuliše pitanje -referendum može biti raspisan, po poslovniku Skupštine BiH ukoliko 48 se mora održati. Po Krajišnikovom mišljenju i takva odluka bi u BiH prouzrokovala haos.(Borba, 25. januar 1992)

Predrag Lazarević, predsednik Nacionalnog saveta SDS: : Nepoštovanjem konsenzusa SDA i HDZ definitivno rasturile ovu republiku -Srpske krajine neće biti u sastavu nekakve “nezavisne države BiH” -Izetbegović najdirektnije onemogućava sprovođenje mirovnog plana UN.Pošto je konsenzus, kao statički oslonac Bosne i Hercegovine, poremećen, mi moramo biti svesni da ta republika više neće moći da postoji. Svaki od tri naroda potražiće svoj budući put. Politika Alije Izetbegovića je vrlo providna – on pokušava da uz pomoć HDZ BiH dobije samostalnost BiH, a zatim da je sačuva, uz pomoć SDA, u odnosu na Hrvatsku i Sloveniju. Izetbegović je apsolutni zagovornik islamske republike do koje kani doći taktiziranjem, koji bi Muslimanima omogućilo da postanu natpolovična većina u BiH. Potom bi pokušao da nametne islamske zakone. – ističe mr Lazarević. (Večernje Novosti, 27. januar1992)

25. januar
Skupština BiH donela odluku da se 29. februara i 1. marta sprovede referendum o suvreneitetu i nezavisnosti BiH. Članovi Skupštine srpske nacionalnosti odbili da glasaju.
Radoslav Brđanin, potpredsendik Skupštine Autonomne regije Bosanske krajine ocenjuje da je dobro što su srpski poslnici opet, praktično, naterani na napuštanje republičkog parlamenta: “Time je Srbima postalo, konačno jasno da se politika SDA i HDZ BiH svodi na odbijanje življenja muslimanskog i hrvatskog naroda sa Srbima u BiH. Srpskom narodu ne preostaje ništa drugo nego da zaokruži svoje krajine; da u njima proglasi važenje samo saveznih zakona i suspenduje sve regule nekakve nezavisnosti BiH. To moramo uraditi odmah, jer je Alija Izetbegović u preksinoćnom intervjuu TV Sarajevo rekao da će BiH učvrstiti granice Republike Hrvatske, za koju je kazao da je okupirana i izložena agresiji JNA. Iz ovog se, u stvari krije rušenje mirovnog plana Sajrusa Vensa. Jer, po njemu JNA se mora povući sa granice BiH, a Izetbegović će tražiti, potom, da Armija napusti BiH. Zbog krajnjih posledica ovakvog scenarija JNA ne sme da napusti srpske teritorije u Republici Hrvatskoj, a time se ruši mirovni plan Sajrusa Vensa”. (Večernje Novosti, 27. januar1992)

Radovan Karadžić, na sednici Skupštine srpskog naroda BiH: “Vidimo takođe da svi oni koji tepaju Jugi čine to da bi bila mirna dok je likvidiraju, tepaju joj da je prevare i da je ne uznemire, da im ne bi energično odgovorila. Sve su to bile laži… “Mi, gospodo, nismo ponudili ni “Malu Jugoslaviju”, ni “Veliku Jugoslaviju”. Nismo nikoga nigde gurali, niti nasilno zadržavali. Mi smo predložili da se ova Bosna i Hercegovina, kakva jeste, transformiše u smislu potreba njena tri ravnopravna i konstitutivna naroda.” (Večernje novosti, 27. januar 1992)

Skupština srpskog naroda u Bosni i Hercegovini je na vanrednom zasijedanju odlučila da su za srpski narod nelegitimna i ništavna odluka krnje Skupštine BiH koja je u subotu raspisala referendum o nezavisnosti ove republike. Srpska skupština predložila je da se u Bosni i Hercegovini održi sasvim drugačiji referendum.
Kako su mnogi poslanici tražili da već proglašena Republička Srpska BiH počne funkcionisati, odlučeno je da ustavna komisija do narednog zasijedanja pripremi nact Ustava i svih zakonskih akata Srpske BiH. Krajnji rok je polovina februara. Biljana Plavšić, član Predsjedništva BiH, ispred srpskog naroda, predložila je da se prije referenduma o nezavisnosti BiH radi na formiranju policije i vojske Republike Srpske BiH, razmotri i pitanje valute.
(Borba, 27. januar 1992)

Rukovodstvo Demokratske stranke je protiv referenduma u Bosni i Hercegovini koji je zakazao Alija Izetbegović. Referendum građana nigde u Jugoslaviji nije održan i pokušaj da se on primeni u ovoj republici je duboko diskriminatorski prema Srbima u Bosni, rekao je dr Dragoljub Mićunović. Predsednik spoljnopolitičkog odbora DS dr Radoslav Stojanović juče je izneo i prvu pravu prognozu – bombu: “Do referenduma u Bosni i Hercegovini neće doći. Pregovorima koji će prethoditi naći će se rešenja za sve.” (Politika, 30. januar 1992)

Srpska radikalna stranka osuđuje čvrstu nameru bosanskih vlastodržaca da organizuju referendum na kome bi se odlučivalo o nezavisnoj i samostalnoj Bosni i Hercegovini. Srpski radikali poručuju da neće, ni po koju cenu, dozvoliti stvaranje nezavisne BiH u okviru postojećih granica. Bosna i Hercegovina, po rečima dr Vojislava Šešelja, predsednika SRS, može i dalje da bude jedinstvena, ali samo ukoliko ostane u sastavu takozvane skraćene Jugoslavije. U protivnom, raspašće se na atri zemlje. Da bi se sve to sprečilo, srpski radikali pozivaju Srbe, Muslimane i Hrvate da bojkotuju referendum i tako osujete megalomanske težnje “bosanske vrhuške”. (Politika, 31. januar
1992)
Zoran Milunović, potpredsednik Narodne stranke: Upozorio je građane na konferenciji za štampu BiH da “svaki glas za nezavisnost jeste glas
za rat u BiH”.(Borba, 31. januar 1992)

Radovan Karadžić, lider SDS BiH: “Najavljeni referendum o nezavinosti Bosne i Hercegovine nije referendum građana već hrvatske i muslimanske zajednice, a Srbi su se već izjasnili na plebiscitu i na ovakav referendum neće izaći.” (Borba, 31. januar 1992)

Čelnici srpskih autonominih oblasti Birač, Majevica, Semberija i Srpska opština Zvornik: Srpski narod Birača, Podrinja, Semberije i Majevice, izrazio je svoju volju da nastavi život sa braćom iz Srbije, Crne Gore, Krajine i ostalim, koji to budu želeli. Osećamo se obaveznim i dužnim da poštujemo volju svog naroda.
(… ) Bilo bi pošteno da troškove svog referenduma snose hrvatski i muslimanski građani. Mi na tom referendumu nećemo učestvovati – ni u pripremi ni u kontroli, ni u glasanju. Srpski narod zna da bi život u nezavisnoj državi BiH za kratko vreme značio: manjina, preglasavanje, obespravljenost, pritisci, kao i naturanje tuđeg jezika, kulture, običaja, jednom rečju – ropstvo.
(… ) Pozivamo srpski narod da ne ometa plebiscit Muslimana, jer ni oni nisu ometali naš, ali ih istovremeno pozivamo da u njemu ne učestvuju -istakli su čelnici ovih srpskih autonomnih oblasti. (Politika, 2. februar 1992)

Februar
Enriko Josif: “Srbi pripadaju posebnom narodu koji je najjači i najotporniji, uvek spreman da ne prihvati ultimatume i da se bori protiv nepravde, svoje i tudje. To je svojstvo večno i božansko i u tom smislu Srbi su božji narod i imaju vodeće mesto u istoriji ljudskog roda, jer se ovde prelama sudbina celokupnog čovečanstva”. (Reč na Okruglom stolu “Progonstvo, prihvat i povratak Srba 1991-92 godine” 3. februar 1992)

Borisav Jović, član krnjeg Predsedništva SFRJ, u intervjuu Figarou: “Zločin je intervenisati u nečijem sporu ukoliko se ne poznaju svi njegovi elementi”.
(…) Evropska preporuka da se u Bosni i Hercegovini organizuje referendum o nezavisnosti će odvesti direktno u katastrofu.
(… ) U tom slučaju “Bosna će se raspasti i rat će početi”. Zato evropska preporuka i vodi direktno u rat.
Na pitanje: “Kako će se armija ponašati” u tom slučaju, dr Jović je odgovorio: “S njom ili bez nje, rat će biti strašan. Odnos snaga Muslimana i Srba je manje-više izjednačen. Armija će ostati po strani, sem ako ne bude napadnuta. Međutim, teško je i zamisliti da je Hrvati i Muslimani neće uzeti na nišan”.
Izmedju ostalog, Borisav Jović je izrazio uverenje da postoji relativno lak način da se zaustavi ovakav razvoj situacije: “Dovoljno je da Evropa stavi do znanja Bosni i Hercegovini da ona ne može da samovoljno napusti Jugoslaviju”. (Borba, 5. februar 1992)
Proglas srpske vanparlamentarne opozicije BiH: Po oceni srpske vanparlamentarne opozicije Srbi u ovoj republici nemaju razloga da se plaše zakazanog referenduma
(… ) Naše nacionalno vekovno zlo – međusrpska svađa – poprima razmere nacionalne katastrofe: međusrpski rat kao produkt te svađe je na pomolu” – kaže se na početku proglasa srpskom narodu BiH upućenog od strane srpske vanparlamentarne opozicije ove republike.
Pored opštih kritika upućenih predvodnicima srpskog naroda u središnjoj republici, kao i u Srbiji, još je rečeno: “Stavljen si pod komunistički barjak pod kojim trebaš da očuvaš nacionalkomunizam Srbije, a sve pod izgovorom da se boriš za svoje dostojanstvo i veliku Srbiju što je ogromna laž. Velike Srbije nikada nije bilo niti će je biti kao što nikada neće biti velike Hrvatske ili islamske Bosne o čemu ti se priča po tvojim selima, ali i u gradovima gde skupa živiš sa Hrvatom, Muslimanom, svojim susedom i prijateljem”. (Borba, 5. februar 1992)
Imenovanje srpskih kadrova u organe i tijela za sprovođenje referenduma je politički cinizam – rekao je juče Nikola Koljević
Nikola Koljević, član Predsjedništva BiH, Miodrag Simović, potpredsjednik Vlade i Petko Čančar, predsjednik Vijeća gradjana u Skupštini SR BiH na konferenciji za štampu: “Ni jedan predstavnik srpskog naroda u bosanskohercegovačkim organima vlasti neće učestvovati u pripremanju i sprovođenju predstojećeg referenduma o nezavisnosti BiH”. (Borba, 6. februar 1992)

14. februar
U Sarajevu počela Medjunarodna konferencija o BiH pod pokroviteljstvom EZ. Predsedavajući portugalski Žoze Kutiljero.
21. februar
U Lisabonu najavljena Konferencija o BiH. 29. februar – 1. mart
U BiH održan referendum o nezavisnosti i suverenosti Bosne i Hercegovine. Na referndum je izašlo 63,04 odsto birača a 62,68 odsto je glasalo za suverenu i nezavisnu BiH.
Po zatvaranju glasačkih mjesta u Sarajevu, na referendumu za nezavisnost, iza ponoći, postavljene barikade na ključnim saobraćajnicama. Barikade su napravljene od transportnih vozila, medjusobno povezane toki-vokijem. Svi prilazi gradu su blokirani. Drže ih naoružani civili. SDS izdaje zvanično saopštenje da su oni blokirali grad. Krizni štab SDS-a postavio šest uslova, tražeći obustavu daljeg angažovanja oko priznanja nezavisnosti BiH, do postizanja dogovora tri naroda (Hrvata, Muslimana, Srba).
Formiran Republički Krizni štab, na čelu sa Ejupom Ganićem. Po nalogu Štaba, članovi Predsjedništva BiH, Plavšić, Kukanjac, Delimustafić, krenuli da deblokiraju raskršće ojvode Putnika i Bratstva i jedinstva.
Kriza u gradu: SDS pokušava oružanim putem poništiti rezultate referenduma. Blokada gradskog prevoza – oteti trolejbusi. Aerodrom zatvoren. Prekinuti svi tokovi normalnog života. Dojave da su pruge minirane.
Održana sjednica Predsjedništva BiH: Referendum ne prejudicira organizaciju BiH.
Pod kontrolom EZ, održaće se pregovori sva tri naroda. Donesena odluka o uklanjanju barikada.
Oformljene zajedničke patrole MUP i JNA. Ove patrole su doprinijele deblokadi grada. Specijalac Dragan Vikić rukovodi akcijom zajedničkih patrola. To je za JNA mirovna misija. Pale su odbile zajedničke patrole uz objašnjenje da se boje “Zelenih beretki”.
Predsjednik Predsjedništva BiH Alija Izetbegović
Ispred zgrade Parlamenta održan miting za mir.
Odlazak lidera nacionalnih stranaka u Brisel, na pregovore pod patronatom EZ.
Slobodan Milošević nije došao na konferenciju u Brisel, iako ga EZ tretira kao ključnog igrača u nastaloj krizi.
Na Sarajevski aerodrom sletio prvi američki Herkules, sa humanitarnom pomoći.
Skupština SDS odbila prijedlog EZ.
SDA – se zalaže za koncept federacije BiH, s konstitutivnim jedinicama i jakom centralnom vlašću.
SDS – se zalaže za koncept tri konstitutivna naroda u konfederaciji, sa slabom decentralizovanom vlašću.
U Konaku, Cutilliero odao priznanje komandantu JNA generalu Milanu Kukanjcu za sprječavanje rata u BiH. Radovan Karadžić tvrdi da jedinstveni MUP ne postoji, da je razbijen po nacionalnoj osnovi. Traži tri BiH, razdvojene po nacionalnom principu.
Satish Nambiar, glavnokomandujući snaga UN za BiH, povodom dolaska snaga UN u BiH, dao je izjavu: “Dobili smo garancije da će paravojne organizacije biti razoružane. Naša misija ima isključivo mirovni karakter.”
Bosanski Srbi zauzimaju RTV predajnike, da bi mogli gledati program RTV Srbije.
Članovi Predsjedništva BiH, a inače visoki dužnosnici SDS-a, Nikola Koljević i Biljana Plavšić, šalju pisma UN i EZ o agresiji hrvatskih i muslimanskih paravojnih formacija na BiH, upozoravajući ih da se srpski narod i JNA brane.
Proglašen Ustav SRBiH.
30. mart – u Sarajevu održan Kongres srpskih intelektualaca u BiH. Usvojena je

DEKLARACIJA KONGRESA SRPSKIH INTELEKTUALACA
Zabrinuti zbog grubog komadanja starih evropskih država Kongres srpskih intelektualaca BiH zapaža da to može dovesti do sukoba koji će nanijeti veliku štetu Evropi. Za sve što iz toga može proisteći Srbi ne snose nikakvu istorijsku odgovornost.
Srpski narod ne prihvata državnu zajednicu koju određuju interesi velikih sila, evropskog katoličkog klerikalizma i probuđenog panislamizma, nego onakvu kakva izvire iz etničkog i istorijskog prava svakog naroda na zemlji.

Kongres srpskih intelektualaca BiH smatra da je u ovakvim istorijskim okolnostima jedino rješenje za BiH da bude trodjelna državna zajednica u kojoj će Srbi suvereno stati na svoje međe.
Srbi, Muslimani i Hrvati, uvažavanjem istorijskih iskustava i sadašnjeg stanja među njima, moraju se što pravednije razdijeliti i razgraničiti da bi se uklonili razlozi mržnje i ubijanja kako bi se sutra mogli sa što manje prepreka ujedinjavati u svemu onome što je za sve njih razumno i korisno.
Kongres srpskih intelektualaca upozorava na činjenice da je sudbina srpstva nedjeljiva i da se sve što se događa u jednoj srpskoj zemlji odnosi na sve Srbe ma gdje živjeli, jer su sve srpske zemlje jedinstven prostor.
6.Jedinstvo Srba iziskuje da sve srpske vlasti, tamo gdje ih ima, i sve
srpske države, tamo gdje su već uspostavljene, Srpska crkva i srpski
intelektualci formulišu i zabilježe minimum nacionalnih interesa Srba koji su
u ovom istorijskom trenutku izvan svakog spora i od kojih nigdje i nikad više
ne smije biti odstupanja.
7.Kongres srpskih intelektualaca BiH preporučuje vaskolikom
Srpstvu osnivanje srpskih kulturnih klubova koji će u budućnosti omogućiti
dalji rad ovog Kongresa. (Borba, 30. marta 1992.)

Nastavljeni pregovori u Briselu. Tri delegacije otišle odvojenim avionima za Brisel.
Za Aliju Izetbegovića, lidera SDA i predsjednika Predsjedništva BiH, nema promjena u konceptu države BiH, utvrSene su donje granice u ustupcima. Lider HDZ-a Miljenko Brkić: “JNA mora ići pod kontrolu civilne vlasti. HDZ je za federalnu BiH.” Radovan Karadžić, vodja SDS-a: “Mi nećemo prihvatiti priznanje BiH od strane EZ.”

April 2. april
U Bijeljini ulični sukobi. Predsjednik Predsjedništva Alija Izetbegović: “U BiH se pokušava inscenirati sukob kako bi se stvorila slika nestabilnosti u zemlji, pred priznanje nezavisnosti. BiH se nije pripremala za unutarnju agresiju – nemamo dovoljno milicije da izadje nakraj s nabujalim paravojnim formacijama. JNA nije okupatorska sila. Njen status u BiH ćemo riješiti pregovorima.
Milutin Kukanjac, general major JNA: (…) Nepotrebno bombardovanje starog Sarajeva, dolazak Arkanovih specijalaca u Bjeljinu i dogadjaji u Foči najviše su doprineli da svet stekne loše mišljenje o Srbima i srpskoj politici. Upad Arkanove jedinice sa prostora Srbije zaoštrio je situaciju u BiH i produbio jaz izmedju Srba i Muslimana.(…) Izetbegović i Ganić su me ubedjivali da je tamo ubijeno na hiljade Muslimana.
(…) Muslimanski ekstremisti u Bjeljini su pripremali varijantu oružanog obračuna sa Srbima na prostoru Semberije, posebno u Bjeljini, jer je Semberija za njih u ukupnim planovima imala izuzetan značaj; upad Arkanove jedinice je zaista bio iznanedjenje – i dalje se postavlja pitanje: da li je došo samoinicijativno, ili ga je neko iz srpskog rukovodstva pozvao; da li ga je neko iz Srbije poslao ili je neko od Srba iz Bjeljine tražio tu pomoć? (Borba, 15. novembar 1993)
5. april
Bjeljina u potpunosti pala pod kontrolu Srpske nacionalne garde, SAO Semberija i Majevica. U sukobu glavnu ulogu imali dobrovoljci Željka Ražnatovića Arkana.
40 intelektualaca iz bivše Jugoslavije osnovali “Civilni pokret otpora”, i uputili pismo institucijama BiH. Traže: simultano priznanje svih novih republika; izuzeće od vojne i radne obaveze, u sukobima izmeSu dviju novih država; traže da ne mogu biti angažovani kao dobrovoljci.
U mirovnoj koloni gradjana, ubijena studentkinja Suada Dilberović, snajperom sa obližnjih brda, od strane oružanih formacija bosanskih Srba. Ona je prva žrtva od snajpera u Sarajevu.
Sjednica Predsjedništva BiH: JNA nije smirila situaciju u Bijeljini, stoga je donesen zaključak da se narod samoorganizuje, da JNA vrati oružje Teritorijalnoj odbrani (TO).
Sarajevski studenti počeli akciju “Univerzitet za mir”.
Rat u cijeloj BiH. Snage bosanskih Srba preuzimaju dio po dio gradova, sela, objekata.
Političko rukovodstvo BiH je blokirano. JNA ne preduzima ništa. Arkan, kriminalac iz Srbije, vlada Bijeljinom. Masovni egzodus širom Bosne.
6. april
Savet ministar EZ na zasedanju u Luksemburgu jednoglasno usvojio Deklaraciju o Jugoslaviji, kojom priznata nezavisnost Bosne i Hercegovine.
Vladislav Jovanović, mnistar inostranih poslova Srbije: “Odluka EZ o priznavanju nezavisnosti Bosne i Hercegovine predstavlja još jedno preuranjeno priznavanje nezavisnosti jedne od jugoslovenskih republika na koje smo, nažalost, navikli u poslednje vreme kada je reč o ponašanju Evropske zajednice. Ovo priznavanje, takođe, ne rešava nijedan problem kada je reč o situaciji u Bosni i Hercegovini. Naprotiv, može krizu u toj republici još više da komplikuje”. (Politika, 07. april 1992)
Milivoje Maksić, sunkcioner u Saveznom sekretarijatu za inostrane poslove (SRJ): “Mi smo na raznim nivoima i razumnim argumentima blagovremeno upozoravali Evropsku zajednicu da taj preuranjeni korak može samo da pogorša atmosferu u Bosni i Hercegovini i ohrabri snage koje ne teže sporazumevanju. Začuđujuće je da Zajednica, sa toliko pretenzija i iskustva, žuri da prizna jednu republiku koja još nije demokratski definisala samu sebe putem pouzdanog sporazuma tri konstutativna naroda. Strahujem da se ovaj korak Evropske zajednice, upravo u trenutku kad događaji u Bosni i Hercegovini i Sarajevu dobijaju zastrašujući tok, u praksi ne svede na ohrabrenje onih koji oružjem, a ne za pregovaračkim stolom, kao jedinim prihvatljivim metodama, žele da rešavaju sudbinu ove republike i naroda u njoj, koji imaju pravo na demokratski minimum, na ravnopravnost odlučivanja. Evropska zajednica je imala sve mogućnosti da sagleda dimenziju i svoje odgovornosti u tome”. (Borba, 7. april 1992)
Mihailo Marković, akademik: “Političko rukovodstvo BiH nema ni snage ni volje da spreči vršljanje hrvatskih i drugih paravojnih formacija na svojoj teritoriji. Ono ne uživa dovoljan autoritet ni kod jednog od tri konstitutivna naroda i nije u stanju da sprovede ni jednu svoju odluku. Akademik Marković ukazuje da u Sarajevu vlada potpuna anarhija i nasilje, ono što je engleski politički filozof Hobs smatrao prirodnim stanjem “rata svih protiv sviju” pre bilo kakvog društvenog ugovora o uspostavljanju države (…) Uukoliko se SDA ohrabrena priznavanjem BiH vrati svojoj početnoj koncepciji o ovoj republici kao unitarnoj državi građana, u kojoj Muslimani, zahvaljujući svojoj brojnosti i koaliciji sa HDZ, mogu da obezbede nesmetanu trajnu dominaciju i svođenje srpskog naroda na status obespravljene nacionalne manjine, onda do mirnog sporazuma u BiH ne bi moglo doći.” (Borba, 7. april
1992)
Petar Škundrić, funkcioner Socijalističke partije Srbije: “Socijalistička partija Srbije duboko je zabrinuta zbivanjima u Bosni i Hercegovini, koja najneposrednije prete da prerastu u građanski rat sa katastrofalnim posledicama (…) SPS više puta je ukazivala da će se pogubna politika razbijanja Jugoslavije najtragičnije odraziti na ovu republiku, koja je višenacionalno izmešana. Međutim, ova upozorenja nisu uvažavana od međunarodnih faktora, pre svega Evropske zajednice, koja je pozivom na traženje nezavisnosti i sugbestijom da se održi referendum građana i jučerašnjim priznavanjem nezavinosti još više otežala ionako delikatnu političku situaciju u Bosni i Hercegovini, nastalu komadanjem Jugoslavije. SPS poziva sve razumne i dobronamerne faktore u zemlji i inostranstvu, koji na bilo koji način utiču na tokove događaja u Bosni i Hercegovini, da dekuražiraju svako drugo rešenje osim političkog dogovora. (Tanjug, 7. april
1992).
Vesna Pešić, predsendik Reformske stranke, uputila je otvoreno pismo Branku Kostiću, Blagoju Adžiću i Slobodanu Miloševiću povodom aktuelne situacije u Bosni i Hercegovini. Vesna Pešić se zalaže za “momentalno priznavanje Slovenije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine” jer bi se time, po njenom mišljenju, čitav prostor uravnotežio i smirio. Tako bi se i otvorila perspektiva za razvoj i demokratiju i “izlazak iz fašističkog i nacionalnističkog ludila. Lider reformista kaže da, na osnovu mnogobrojnih poziva građana iz BiH, procenjuje da njih najviše pogađa “širenje laži o navodnoj ugroženosti Srba ili bilo kog drugog naroda u BiH”. (Politika, 7. april
1992)
Vojislav Šešelj, predesdnik Srpske radikalne stranke: “Odmah treba razgraničiti teritorije u Bosni i Hercegovini i formirati samostalnu Teritorijalnu odbranu i policiju na teritorijama koje Srpska republika BiH drži pod kontrolom. One srpske etničke teritorije, koje po strukturi stanovništva pripadaju srpskoj BiH, a na kojima njena Vlada nema vlast- treba osloboditi.”
(Politika, 03. april 1992)
Nikola Koljević: “Upozoravali smo Evropsku zajednicu da sačeka, da ne žuri sa ovom ili onom odlukom, jer su pregovori, upravo pod okriljem EZ, bili već u toku. Međutim, eto, Evropska zajednica je priznala državnost Bosne i Hercegovine, što, jasno, srpski narod ne može i neće da prihvati.(Politika, 8.
april 1992)
Gojko Djogo, pesnik: “U velikom delu BiH jedan od tri naroda – Srbi, Hrvati ili Muslimani – su u većini. Vekovima su u većini na tim prostorima, što znači da je Bosnu i Hercegovinu moguće podeliti i da je najbolje podeliti je. Predlog o Bosni kao konfederaciji je zato, po mom mišljenju, u ovom trenutku,
jedini izlaz.”(Politika, 8. april 1992)
Vlada Republike Srpska Krajina o priznavanju BiH: “Umjuesto da predstavnicima triju državotvornih naroda BiH prepusti da dogovorima, započetim pod okriljem EZ, rješe bosansko-hercegovačku krizu, EZ je neprirodno i ni malo dobronamjerno, preuzela ulogu političkog arbitra unapred prejudicirajući rješenja, ističe se u tom saopštenju.
“Nitko, pa ni Evropska zajednica, nema pravo da protivno legitimno izraženoj volji srpskog naroda donosi odluke koje ne uvažavaju rezultate njegovog referenduma, smatra vlada Republike Srpska Krajina. U tom smislu ta vlada pruža bezrezervnu podršku legitimno izabranim organima srpskog naroda u Srpskoj Republici Bosni i Hercegovini da preduzmu korake i pronađu najoptimalnija rešenja za srpski narod, ističe se na kraju saopštenja sa jučerašnje sjednice krajiške vlade” (Borba, 8. april 1992)
Udruženje Srba iz BiH u Srbiji: “Upozoravamo da je rasplamsavanje međunacionalnih sukoba u BiH u neposrednoj vezi sa političkim manipulacijama o priznavanju BiH kao nezavisne države. Izražavamo nadu da će svetska javnost, a pre svega Evropska zajednica, uoči svoje odluke u Briselu, imati ovo u vidu i da neće priznati državu Bosnu i Hercegovinu pre nego što se njeni narodi sporazumeju o međusobnim odnosima. Ukoliko, ipak, ovakva odluka bude donesena, Srbi Bosne i Hercegovine biće prinuđeni da, uz podršku celog srpskog naroda, upotrebe sva sredstva da zaštite svoje nacionalne interese. Verujemo da će prevladati razum i odluka Evropske zajednice 6. aprila 1992. neće podsetiti Srbe na 6. april 1941”. (Borba, 8. april
1992)
Saopštenje SDA iz Novog Pazara: “Svim Muslimanima Sandžaka i u drugim djelovima bivše Jugoslavije neka je sretna suverena i međunarodno priznata Bosna i Hercegovina. Vjerujemo da je demokratska i građanska BiH u interesu svih njenih naroda a posebno Muslimana u dijaspori koji su ovim činom dobili svoju matičnu državu”.
Posebna poruka upućena je ambasadoru SAD u Beogradu, gospodinu Vorenu Zimermanu. U njoj se kaže:
“Povodom priznanja BiH od strane SAD, koju Vi zastupate u Beogradu želimo izraziti našu veliku zahvalnost Vama i vašim saradnicima u ambasadi. Mi Vas molimo da našu zahvalnost prenesete predsedniku SAD i njegovoj administraciji. Ovakav postupak SAD smo i očekivali budući da je Amerika poznata kao šampion u demokratiji, zaštiti ljudskih prava i prava malih naroda. Ovim činom ste učinili veliki preokret u životu onih koji se žele osloboditi komunizma. Iskreno se nadamo da će međunarodno priznanje BiH intenzivirati demokratske procese i u ostatku bivše Jugoslavije. Koristimo ovu priliku da Vas pozovemo da i zvanično posetite Sandžak kako bismo Vam prezentirali sve probleme sa kojima se susreću građani Sandžaka”. (Politika,
3.april 1992)
Savez komunista – Pokret za Jugoslaviju ocenjuje da je priznavanje Bosne i Hercegovine kao nezavisne države još jedan dokaz da Evropska zajednica putem pritiska i argumentima sile realizuje svoj, već davno, sačinjeni scenario za rušenje Jugoslavije, kao jedinstvene i suverene države i stvaranje niza malih država koje će biti pod kontrolom i u vazalnom odnosu prema jačim nacionalnim državama. Nemačka, pak, i na ovaj način ostvaruje cilj svoje “nove”, politike da što više jedinstvenih evropskih država razbije, izdeli i stvori sitne, prema njoj, satelitske državice, da ih međusobno suprotstavi i da se na kraju ona, kao ekonomski i politički snažna i jedinstvena pojavi kao vrhovni arbitar u tim sporovima. Pokret ističe da državna organizacija Bosne i Hercegovine, njen položaj u Jugoslaviji i međunarodnoj zajednici mora biti utvrđen potpunom saglasnošću sva tri državotvorna naroda – Srba, Hrvata i Muslimana – a svaka, drugačija odluka je nelegitimna i nelegalna.” Upozoravamo svetsku i jugoslovensku javnost da je svaka nova ljudska žrtva rezultat nerazumne, nedemokratske i agresivne politike Evropske zajednice”. (Borba, 8. april 1992)
Vojislav Koštunica, potpredsednik Demokratske stranke: “Odluka Evropske zajednice o priznanju Bosne i Hercegovine predstavlja korak dalje u primeni Genšerove koncepcije po kojoj bi se oružani sukobi na ovom tlu
mogli, naravno, sprečiti razbijanjem Jugoslavije na nezavisne države ( )
Evropska zajednica prenebregla je jednu činjenicu, da će etnički princip, koji je primenjen u slučaju razbijanja Jugoslavije, a koji EZ ne priznaje u sopstvenim državama, morati biti primenjen kad-tad i na Bosnu. Jer, Bosna je Jugoslavija u malom (…) Priznavši Bosnu, pre nego što je rešeno pitanje njenog unutrašnjeg uređenja, Evropa je postupila kao čovek koji vatru gasi benzinom
(…) Odluka Evrope se, zbog toga, ne može nikako drugačije oceniti nego kao dvolična i neodgovorna, istovremeno”. (Borba, 8. april 1992)
Milan Miković, poslanik SPO: “Odluka EZ o priznanju BiH je preuranjena (… ) Prilikom donošenja tako važnih odluka neophodno da se sve opcije razmotre, te da se proceni kakve posledice sobom nosi jedna takva odluka, koja se tiče sudbine tri naroda”. (Borba, 8. april 1992)
Demokratska stranka Crne Gore: “Silom prilika i protiv svoje volje srpski narod u BiH postao je ustanički narod. U situaciji kada JNA (aktom EZ), dobija status strane vojne sile u BiH, budućnost je i obaveza crnogorske vlasti da se konačno izjasni o događajima u toj republici. Demokratska stranka smatra da se Crna Groa mora suprotstaviti muslimansko-hrvatskoj koaliciji koja je povela rat protiv srpskog naroda. Kao prvi i neodložan korak, Demokratska stranka zahteva od vlasti u Crnoj Gori da prizna Srpsku Republiku BiH sa sedištem u Banjaluci.” (Borba, 8. april 1992)
Dr Momir Stojković, stručnjak za medjunatrodno pravo: “Priznanje Bosne i Hercegovine je izraz političke volje država Evropske zajednice, odnosno njihove rešenosti da budu bitan činilac u procesu raspadanja Jugoslavije kako su i istakli u izveštaju Arbitražne komisije Konferencije o Jugoslaviji.(… ) Ova odluka je suprotna međunarodnom pravu, jer nisu ispunjeni uslovi za međunarodno pravo, i Izjavi o principima ustavnih rešenja u BiH od 15. marta iz Sarajeva. Naime, prema međunarodnom pravu da bi država bila priznata potre

Heftični bilten

Nikad više ne propustite veliku priču od Sandžaklije. Prijavite se za Heftični Bilten i svake hefte primajte e-mail s pričama koje morate pročitati.

Čitajte više

Search
Search

Slušajte audio izdanja magazina Sandžaklija

HEFTIČNI BILTEN

Prijavom na Heftični Bilten slažete se sa Uslovima korišćenja i politikom privatnosti.