RAT PROTIV BOSNE

Sandzak_outline
Novo!
Close
Sačuvajte članke sa nalogom

Nakon što se prijavite preko Cafe Sandžak, možete sačuvati priče i lako ih pregledavati kasnije na bilo kojem uređaju.

U rukama mi je beogradsko Vreme od 13. aprila i, posto je moguce da to bude posljednij broj koji ce doprijeti u opkoljeno Sanjevo, citirat cu dijelove uvodnog teksta koji su potpisali Milos Vasic, Zelinidin Isakovic, Milan Sutalo, Mensur Camo:

RAT PROTIV BOSNE

U Bosnu i Hercegovinu rat je dosao sa nezavisnoscu i sve to nema nikakve veze ni sa Bajramom, ni sa 6. aprilom. Martovske barikade bile su generalna proba, a dogadaji pred “Holidej inom” premijera dugo spremanog komada o cerecenju zive Bosne. Glavni glumci odgovorili su ocekivanjima: SDS je svoje uRAMio, hrvatska strana zauzela polozaje, JNA se koleba izmedu Adzicevog tvrdog i Kukanjcevog realistickog stava, SDA se prestrojava sa kobnim zakasnjenjem, a sirotinja raja ocajava. Na Bosnu je izvrsena agresija papana i fukare, a zrtva su komsije i jarani.
U trenutku pisanja ovog teksta stanje u Republici Bosni i Hercegovini je sledece: dusevna bolnica u Domanovicima, izmedu Capljine i Stoca, najveca u Hercegovini vec danima je bez hrane, lekova i novih smena, posto su razne grupe zabarikadirane na prilazima selu, a JNA drzi jedini prilaz Mostaru (Pijesci), gadajuci odande preko Neretve zapadnohercegovatku Teritorijalnu odbranu koja se do pre dva dana zvala HOS. Ludaci su tako zrtvovani ludilu, ni krivi, ni duzni. U velikoj farmi u Dobrunu kod Visegrada, 25.000 kokosaka je vec tri dana bez hrane, jer radnici ne mogu do farme. Kokoske ce se – po svom obicaju – pojesti izmedu sebe, pa ce prezivjeti najsposobnije. Manje sposobne ce umreti u neznanju, ni krive, ni duzne, sto je pouka majke prirode: kakva je razuka izmedu nas i kokosaka?
Na telefonu Radio-Zvornika javija se lice koje se predstavija kao pripadnik Srpske dobrovoljacke garde. Pukovnik Djordjo Ljubotina objasnio je civulne zrtve prilikom napada kasetnim bombama na Siroki Brijeg ovako: “Neprijatelj ima pravo da svoje jedinice razmesta gde hoce”; drugim recima, ko im je kriv sto pod bombe nisu podmetnu1i vojnike nego civile. General Sead Fetahagic iz Druge armije (Sarajevo) ljubazno prenosi ultimatum SDS da ce grad biti bombardovan ako ne budu pusteni ljudi uhvaceni u hotelu “Holidej in” pod sumnjom da su pucali u na rod pred Skupstinom BIH. I zaista, tog popodneva u 17:32 Sarajevo je zasuto minobacackim minama i raketama iz rucnih bacaca sa polozaja SDS za koje armija zna gde su i ko ih drzi. Hanka Paldum, pevacica, preklinje pred TV kamerava YUTEL-a da prestanu pucati na njene komsije Srbe. U petak u Mostaru puca se na civile i ima ranjene dece: jedno od 13 i jedno od 4 godine. Zenicka zelezara se odrzava na minimalnom “toplom rezimu”, jer ne moze da dobije koks; Aluminijumski kombinat Mostar je pod pretnjom katastrofe, jer je blokiran. Ako se tehnoloski proces ne zaustavi kako treba, sto trazi nekoliko nedelja, postoji opasnost od eksplozije koja bi unistila Neretvu pola Jadrana (o Mostarskom polju da i ne govorimo).
Sudbina Bosne i Hercegovine moze se razumeti samo iz visestrukog pristupa: polititkog, vojnog, antropoloskog, verskog, ekonomskog. Danasnje stanje ima svoju predistortju u svakoj od tih oblasti.
Republika Bosna i Hercegovina, koja nije ‘Socijalisticka” od Cetvrtka (mozda prekasno), nema svoje mesto na politickoj karti Balkana crtanoj u Beogradu i Zagrebu. Dr Tudman je odavno govorio 0 “brvatskom barjaku na Romaniji; Dobroslav Paraga o “granici na Drini i u Zemunu”; dr Karadzic je polako pravio svoju drzavu kao deo buduce drzave “svih Srba sveta”; da bi je proslenedelje i proglasio. Stanovnike BIH niko nije pitao nista; oni su unapred, ishodom prvih visestranackih (citaj visenacionalnih) izbora, imenovani i podeljeni na Srbe, Hrvate, Muslimane i “ostale”. To sto podela nije pratila zivot i istoriju BiH nije smetalo nikome – osim raji koju niko ne pita. Raja se prvo satera u naclonalni tor, odakle se posle lakse vodi na ratnu klanicu.
Uvodjenjem nacionalnog ludila u trulu Jugoslaviju, Bosna i Hercegovina postala je suvisna republika. Umesto da se po savetu iskusnog Ivana Aralice – bore za prijateljstvo Muslimana i njihovu naklonost, idejne vodje Srba i Hrvata i dalje se o Muslimane otimaju, pod sumnjivom pretpostavkom da su oni Srbi Hrvati (“poturice” ili “cviet”). Stranka demokratske akcije Alije Izetbegovica saterana je, tako na teren nuzno verski obelezen – htela-ne htela. To je, pak, otvorilo mogucnosti za dalju politicku zloupotrebu: pazeci dobro da slucajno Muslimane ne priznaju kao narod, srpski ideolozi udarili su u pricu o “Islamskom fundamentalizmu”; kao logicnom delu belosvetske zavere protiv vaskolikog stpstva. Ovde je vec rec o obicnom zdravom razumu: dok Bosancerosi piju “pivu i sljivu” u danasnjim kolicinama, ne moze biti govora ni o “islamskom fundametalizmu”; ni o “mudzahedinskoj republici” o kojoj govori g. Raznjatovic, “oslobodilac Bijeljine i Zvornika”.

Prakticno politicki gledano, rec je o tome sta su se g. Milosevic i dr. Tudjman dogovorili u Karadjordjevu – kazu nasi sarajevski dopisnici…
Izgleda da je psihijatar sa Durmitora shvatio kako je napadima na Sarajevo igrao “tropa”: posle dogadaja od 5. do 9. aprila i 30 mrtvih Sarajlija svih nacionalnosti, oba pola i svih godista, dr Karadzic do kraja zivota nece smeti da pokaze svoje lice na sarajevskoj ulici. Radovan Karadzic sada igra “va banque” – sve ili nista, osvetnicki (jer zna da je Sarajevo izgubljeno za SDS zauvek), gadjajuci TV predajnik Hum, zgradu “Oslobodenja” i sve sto mrda po gradu. To se ocekivalo: danima dr. Karadzic optuzuje TV Sarajevo za “ratnohuskacki program”, a satima na ekranu stoji telop “(Narodi BiH, ujedinite se protiv rata. Prestanite pucati)”
Pazeci da nikoga ne uvredi TV Sarajevo dugo je cenzurisalo pouzdane podatke, izbegavajuci da imenuje agresora sa okolnlh brda za koje svi znaju da ih drze ljudi iz SDS; to pocinje da im se sveti. Iz narodne price je poznato da nema argumenta koji ce vuka uveriti u to da mu jagnje ne muti vodu. Niko nije naucio nista iz iskustva rata u Hrvatskoj ponajmanje dr. Karadzic, iako je pred ocima imao primer dr Babica. Iz stope u stopu, on ponavlja Babiceve greske na daleko opasnijem terenu: gde je Babic delovao na vec rastresenom terenu, Karadzic pokusava da posvadja ne uporedivo zblizenije stanovnistvo; gde je vojska otvoreno podrzala Babica, Karadzic jos nema odgovarajucu podrsku i razocaran je u nadi da ce se Hrvatska ponoviti i sirom Bosne…
Snajperski hici iz “Holidej ina” oznacili su temeljit moralni poraz SDS i Radovana Karadzica. Njegove konfuzne price o “zelenim beretkama” nisu uverile nikoga ni u sta, jer je nastavak napada na Sarajevo jasno pokazao ko i za sto puca. Takdje dr. Karadzic zauvek otudjio sarajevske Srbe od sebe. Oni sada drze “dezure” (lokalizam) uz komsije Muslimane i Hrvate goloruki uglavnom, po ulazima u stambene zgrade. Tu i tamo sarajevska “carsiska raja” (bivsi i sadasnji kriminalci) donose oruzje kolima i dele: “ko Ima – sto maraka ko nema – dzabe, pa da vrati…”
Zena sa Bistrika, predgradja Sarajeva, kaze: “Sve sto smo citav zivot gradili oni su za jednu noc srusili”. Jedan zatvorenik najbolje je opisao stanje stvari u Sarajevu i Republici: “Bio sam za Bajram preko vikenda kuci. Kad sam se na vrijeme uspio vratiti u zatvor, vidio sam nas Srbe, Musllmane i Hrvate kako se lijepo slazemo i shvatio da je nama u zatvoru bolje nego njima napolju. Doslo mi je da djecu i zenu dovedem k sebi u zatvor”. Kaznjenici iz KPD Zenica (“ko prezivi taj je pravi hadzija”) pobunili su se i traze –jedinstveni MUP. Dok se pisu poslednji redovi ovog clanka, stize izjava Alije Izetbegovica: “Tesko da sadasnja vlast moze spasiti Bosnu, niti Hercegovinu, ali narod moze to da ucini”. Moze, ako se politicka podela uspdstavi na pravoj liniji: raja protiv papana, Bosancerosi protiv “sljeglih brdjana”; ljudi i komsije protiv neljudi i zlikovaca.
Kad jednom zavrsi ova zlocinacka navala na Sarajevo, kada prestane ubijanje njenih visenacionalnih bezazlenih stanovnika, Beogradjani ce jos koju deceniju siroko razmahivati rukama Sta se to, bre, burazeru, dogadjalo tamo u Sarajevu? a evo Vreme vec sve zna, na pocetku. Tako, ne bude li Vremena, trebat ce mnogo vremena, sirokih vokala i toplog tapsanja.
Medutim, mnoga ramena za tapsanje – naprosto ce nedostajati. (“Antologija zla”)

Heftični bilten

Nikad više ne propustite veliku priču od Sandžaklije. Prijavite se za Heftični Bilten i svake hefte primajte e-mail s pričama koje morate pročitati.

Čitajte više

Search
Search

Slušajte audio izdanja magazina Sandžaklija

HEFTIČNI BILTEN

Prijavom na Heftični Bilten slažete se sa Uslovima korišćenja i politikom privatnosti.